Tekst: Kolač sa višnjama i čokoladom

Vijesti online 02.07.2021. 22:18h … Sastojci: 6 jaja, 350 g šećera, 250 ml jogurta, 200 ml ulja, 330 g brašna, ½ praška za pecivo, 400 g višanja, 200 g čokolade, 200ml slatke pavlake, 1 kašika kisjele pavlake, bijela rendana čokolada Priprema: Bjelanca izmiksajte sa šećerom. Dodajte žumanca i još malo umutite. Sipajte jogurt i ulje i promiješajte. Sjedinite brašno i prašak za pecivo. Dodajte prethodno umućenoj smjesi i najmanjom brzinom izmiksajte. U pleh od rerne obložen papirom za pečenje sipajte polovinu smjese, preko stavite ocijeđene višnje, a onda sipajte i drugu polovinu smjese. Pecite u rerni zagrejanoj na 180 °C od 20-22 minuta. Izlomljenu crnu čokoladu prelijte vrućom slatkom pavlakom. Ostavite 2 minuta pa promiješajte i dodajte kisjelu pavlaku. Sipajte preko kolača, pospite bijelom čokoladom i ostavite da se ohladi.

 

TEKST: Bojanke za odrasle

«Roditelji i dadilje su dugo vremena smatrali da su crtanje i bojenje efikasan alat za angažovanje i smirivanje anksiozne i neposlušne dece. Na kraju krajeva, malo je takvih stvari kao što je lep odabir bojica, komplikovan šablon za bojenje i malo slobodnog vremena za odvlačenje detetove pažnje od problema u svetu. Nedavno je malo starija populacija usvojila ovu umirujuću aktivnost iz detinjstva. Ono što je počelo kao čudna razbibriga, postalo je trend rasprostranjen po celom svetu, o čemu svedoči broj bojanki za odrasle, koje su našle svoj put do vrhova top lista internacionalnih bestselera. Ovaj trend možda omogućava prisećanje na detinjstvo, ali u stvarnosti, može biti da su terapeutske odlike ovih knjiga razlog za dobru prodaju ovih knjiga. Zasnovano na studijama iz ranog 20. veka, bojenje stvara opuštajući efekat, smirenost i stimuliše moždane zone povezane sa motoričkim sposobnostima, čulima i kreativnošću. Psihijatar Karl Jung je uveo u zapadnu misao istočnjački motiv mandale za čiju je pojavu verovao da odslikava unutrašnje_procese_ljudske_duše.

Skeniranje mozga je otkrilo da se tokom bojenja aktiviraju naše dve moždane hemisfere. Dr Sten Rodski, neuropsiholog, kaže da bojenje izmamljuje opuštajuće misli. … Bojenje nam omogućava da „isključimo“ mozak za druge misli i usredsredimo se na trenutak, što je bolje nego da se brinemo o tome „šta bi bilo kad_bi_bilo”_što_ uglavnom_uključuje_negativne_scenarije.
Dr Džoel Pirson, naučnik u oblasti istraživanja mozga, pri Univerzitetu u Novom Južnom Velsu u Australiji, pruža teorijsko objašnjenje terapeutskog efekta: koncentrisanje na bojenje slike može olakšati zamenu negativnih misli i slika onim prijatnim. „Kada bojite morate pogledati oblik i veličinu motiva, morate pogledati ivice i odabrati boju. Ove aktivnosti obuzimaju iste delove mozga koji zaustavljaju pojavu mentalnih slika povezanih sa anksioznošću.“ Rečju, bojenje ima naučno dokazani_antistres_efekat. Dakle, ako izigravate roditelja ili „bebisitujete“ anksioznog i neposlušnog čoveka kome je neophodna umirujuća razonoda, uzmite nekoliko flomastera i smestite ga na neko prijatno mesto i dajte mu bojanku. Naučno je dokazano da kod odraslog čoveka_umajnuje_stres_i_izaziva-sreću! Izvor: www.lulu.com»

TEKST: Šta kada roditelj ne razume da ne sagledava svoju decu?/ Iz „uloge majke“/Ne msilim da sam bolja, … – deo prvi

„Legenda. Ovo je bila prva priča koju sam čuo na trgu. Jedna mlada žena pustila je stranca u svoj krevet pošto je verovala da je božji glasnik. Zatrudnela je. Tako se priča širila kao trač po pijaci i u početku je izazivala veselje. Kako je devojka mogla da bude tako naivna? Pripovedač je prošetao pogledom pred skupinom pred sobom i u očima mu se pojavio ljutit izraz. Vidim i sami ste hteli da se nasmejete. To je sigran znak da mislite da ste bolji od nje.  Mogu da vam kažem: nema nikakvog razloga za to. U gradu u kojem je živela, smeh je brzo prešao u prezir. A od prezira do besa, kratak je put. Zar je nije trebalo proterati? Devojka nikada nije upoznala svoje roditelje. Kao veoma malu našli su je jednog jutra…“ pise Norvežanin Jan Vise u, meni dragoj, knizi „Naga pred voljenim“. Radnja je smeštena u neko davno doba ali bi se kao metafore mogla i danas sagledati.

TEKST: POSNE PUNJENE PAPRIKE- bosanski recept- Miličin recept

Pola kilograma luka, posoliti, dodati dve šargarepe. Izdinstati na ulju. Kad se izdinsta, skčoniti sa šporeta, dodati biber i alevu papriku. U to nastrugati tri-četri krompira, dodati 4-5 šaka pirinča i sve dobro izmešati. Očišćene, srednje velike babure- paprike 7velikih ili10- ak manjih, filovati i zatvoriti krompirom ili paradajizom isečenim na kolutove.

Sos: Ulje sa kašikom brašna ispržiti kao za zapršku, na tihoj vatri. Skloniti sa šporeta, dodati alevu papriku, 1 kašičicu ili 2 kašike kuvanog paradajiza ili kečapa. Zatim dodati 400ml vode. Time preliti filovane paprike. Staviti da provri- Kada provri  staviti u rernu na 250 stepeni. Peći 50 minuta do sat vremena.

TEKST: Sve koristi od mirisnog ruzmarina

Autor: N1 Zagreb12. jun. 2021: Lifestyle: Premda ga mnogi najčešće doživljavaju kao začin u jelima ili miris u ormarima, baš poput sestrinske lavande, ruzmarin kao vrsta mediteranske biljke može se pohvaliti lepim, grmolikim izgledom, posebno u vreme cvetanja, a svojim opojnim mirisom u stanju je da otera brojne štetočine i na taj način zaštiti ostale biljke u vrtu.

Ruzmarin je grmolika zimzelena biljka igličastih listova i krhkih svetloplavih cvetova. Njegovi listovi intenzivnog mirisa i ukusa vekovima se koriste kao začin, za aromatizovanje povrća i mesnih jela.

Naziv ove dobro poznate biljke dolazi od latinske riječi ros (rosa) i marinus (more), te samim time opravdava činjenicu da mu za rast posebno pogoduje vlaga koju donosi morski povetarac. Osim na Mediteranu, s kojeg potiče, ruzmarin se uzgaja i u Engleskoj, Meksiku i SAD.

Kako brinuti o ruzmarinu?- Postoje dve vrste ruzmarina, one koje rastu kao uspravni grm i one koje stvaraju zemljani pokrivač. Vrsta rosemary officinalis ona je koju najčešće srećemo u baštama, posađenu u loncima i teglicama na balkonima i prozorima. U proleće ruzmarin ima plave, ružičaste, bele ili ljubičaste cvetove, a s obzirom da je reč o biljci toplog podneblja, većina vrsti zahteva veliku količinu sunca. S druge strane, u zimskim mesecima uspešno podnosi nisku temperaturu i mraz, ukoliko ga odlučite ostaviti napolju. Ruzmarin je jedna od onih biljaka koju je potrebno redovno i uravnoteženo zalivati. Tokom leta, za vreme vrućina, preporučeno je zalivanje jednom do dva puta dnevno. Isto tako, važno je pripaziti da ne preterate, jer u tom slučaju može da dođe do truljenja korena i propadanja biljke – veći je pobornik dobro isušenog tla uz umerenu vlagu. Prvu sedmicu ili dve kada ga posadite, potrebno mu je više vode kako bi se dobro ukorenio u tlo. Nakon toga, ako je ruzmarin posađen na otvorenom, kiša će odraditi svoje. Otporan je na sušu, pa će preživeti i ako ga ne zalivate dugo vremena. Ruzmarinu omogućite dobro drenirano tlo, jer ne voli tla koja se ne isušuju dobro. Kako biste uživali u rastu ruzmarina na pravilan i uspešan način, potrebno je da povedete brigu o njegovom orezivanju, i da istovremeno eventualnu pojavu bolesti, štetočina, korova. Rano proleće idealno je vreme za orezivanje ruzmarina, a cveta dva puta godišnje, u aprilu i septembru.

Lekovita biljka– Ruzmarin štiti od bakterija u hrani, posebno u letnjim mesecima, zahvaljujući antimikrobnom delovanju, i suzbija širenje patogenih mikroorganizma. Zovu ga i prirodnom zamenom za aspirin, jer smiruje nervni sistem i jača probavu. Kalorije vas doista ne moraju brinuti, a bogat je vitaminima i mineralima. U otprilike 100 grama ruzmarina nalazi se 14,4 g dijetalnih vlakana. Obiluje manganom, kalcijumom, gvožđem, bakrom i magnezijumom, a od vitamina C, A, te folnom i pantenonskom kiselinom. Listići ruzmarina i eterična ulja mogu se koristiti kod, na primer, disajnih tegoba, odnosno kapi ulja s vodom za inhalaciju. Koristi se i kod lakših dijagnoza bolesti jetre i problema u lučenju žuči. Naučnici su, takođe, otkrili kako mirisanje ulja iz biljaka i trava može da pomogne da poboljšamo pamćenje, a testovi na Univerzitetu u Njukaslu pokazali su da je ruzmarin odličan primer.

Ruzmarin spada u tvrde začine, a njegovi tvrdi listovi skidaju se s grančice i koriste u jelima koja se duže kuvaju. Obično se koristi s pečenim mesom, a izvrsno se slaže i s pečenim krompirima. Neizostavan je deo fokače, fine italijanske pogače s maslinovim uljem, a koristi i se i u sosovima s crvenim mesom, te s ribom.Osim toga ruzmarin će ukusom oplemeniti i razne domaće namaze. Tako ćete dobiti zdrav obrok za doručak i večeru, baš poput namaza od pasulja, gotovog za deset minuta. Prema rezultatima istraživanja, učenici i studenti koji su radili u prostoriji uz miris eteričnog ulja ruzmarina postigli su pet do sedam odsto bolje rezultate na testovima pamćenja. …  Miris ruzmarina vekovima se povezuje sa dobrim pamćenjem, …  učenici u Staroj Grčkoj nosili vence ruzmarina na ispite. Napravite …  balzam za masnu i tanku kosu. Sastojci: kafena kašika ruzmarina, kašika kamilice, kašika koprive, 100 ml vode, kašika voćnog sirćeta. Pomešajte ove biljke i prelijte vrelom vodom. Dodajte voćno sirće i neka sve odstoji 10 minuta i potom ocedite. Nakon pranja, ovu proceđenu tečnost umasirajte u kosu. Nemojte isprati. Umesto kamilice i koprive, možete upotrebiti majčinu dušicu u jednakoj količini.

 

TEKST: Psihološki mehanizam odbrane – projekcija

Često zamolim da pogledaju mehanizme odbrane. Još češće zaborave.

www. Artnit.net : „ Projekcija je tendencija projektovanja svog ponašanja, osobina i impulsa na nekog drugog. Iako je to naizgled kompleksan fenomen, on je i jedan od najčešće usvojenih mehanizama odbrane. Nju često koristimo kako bi sebe “odbranili” od nas samih, od neke psihičke opasnosti koja je zapravo deo naše ličnosti, koji nismo u stanju da prepoznamo i prihvatimo u sebi samima.

Projekcija spada među primitivnije psihološke mehanizme odbrane. Ona se javlja rano tokom razvoja pojedinca i njena efikasnost tokom dužeg perioda je prilično mala. Nju koriste deca da bi izašla na kraj sa anksioznošću i konfliktima i njihova česta reakcija je drugi su krivi.

U odraslom dobu projekcija se smatra za infantilno, nezrelo ponašanje koje može biti opasno po svakodnevno socijalno funkcionisanje pojedinca. Kod odraslih su prisutne paranoidne odbrane i sopstvene želje i motivi pripisuju se drugima. Empatija se smatra obrnutim oblikom projekcije, gde se osećanja drugih osećaju kao svoja. Iako projekcija može delovati i na pozitivan način kada projektujete osećanja ljubavi, samopouzdanja i brige prema drugima, ona posebno onda kada deluje na negativan način samo povezuje stres i anksioznost i sprečava nas da se suočimo sa korenom emocija.

Prema psihoanalitičkoj teoriji Sigmunda Frojda, projekcija je psihološki mehanizam odbrane, pri čemu neko “projektuje” sopstvene nepoželjne misli, motivacije, želje, osećanja – u osnovi delove sebe – na nekog drugog (obično drugu osobu, ali ponekad i na životinje i nežive objekte). On je verovao da je projekcija odbrambeni mehanizam koji se često koristi kao način da se izbegne neugodno potiskivanje osećanja. Osećanja koja se projektuju mogu biti kontrolisanje, ljubomora, ljutnja ili seksualne prirode. Ovo nisu jedini tipovi osećanja i emocija koji su projektovani, ali se najčešće javljaju projekcije kada pojedinci ne mogu da prihvate svoje sopstvene impulse ili osećanja.

U savremenoj psihologiji smatra se da osećanja ne moraju nužno biti potisnuta da bi predstavljala projekciju. Za projekciju se može reći da obezbeđuje nivo zaštite od osećanja sa kojim osoba ne želi da se bavi. Angažovanje u dopunskoj ili komplementarnoj projekciji može omogućiti ljudima da se više osećaju kao drugi ili da se lakše odnose prema njima».

Tekst: Dolina Jorgovana

 

Jutros ponovo razumeh koliko je priroda lepa I lekovita I nama ljudima koji smo tako nemarni I često zli prema njoj-Prirodi. Setih se da su nekada svesno vladari i velmože imali drugačiji stav- makar i iz koristoljublja:                  www.InfoKOP.net :

“U proleće 2007. godine naslednik Francuske krune Šarl Filip od Orleana, počasni vojvoda Anžuja, zasadio je tokom posete Srbiji, nove sadnice jorgovana u dolini reke Ibar, u znak sećanja na Jelenu Anžujsku, francusku princezu i srpsku kraljicu. I ovog aprila kada cvetaju jorgovani u dolini Ibra koja je poznata i kao dolinom jorgovana u sećanje navire priča o Jeleni od pre sedam vekova koja je obeležila srpsku srednjovekovnu istoriju.

Ibarska dolina, jedna od najlepših u Srbiji, proteže se od Kosovske Mitrovice do Kraljeva, a njome krivuda Ibarska magistrala čiju su trasu prosekli stari Rimljani, proširivali srpski vladiri, a danas spada medju najprometnijih saobraćajnica. U dolini Ibra stvarani su temelji srpske srednjovekovne države, njene duhovnosti i kulture – stari grad Ras prva srpska prestonica, manastir Žiča, prva srpska arhiepiskopija, kao i manastiri Studenica, Sopoćani, Gradac, koji su u vrhu svetske kulturne baštine.

Pre sedam vekova, jednog majskog dana, kralj Uroš Prvi Nemanjić dočekao je u dolini Ibra svoju izabranicu, francusku princezu Jelenu Anžujsku, buduću srpsku kraljicu. Stigla je iz pitome Provanse u jedan sasvim dugačiji krajolik, planinski, koji presecaju sure litice kanjona reke, pa je srpski kralj, da bi joj ulepšao prve trenutke u novoj sredini, a pre svega iz velike ljubavi, odlučio da celom dolinom zasadi mirisne jorgovane. Hiljade cvetnih bokora, plave, ružičaste i bele boje duž puta od oko 270 kilometara kroz dolinu odredili su joj naziv Dolina jorgovana. Bila je i ostala ljubavno zaveštanje srpskog kralja njegovoj ženi koja je srpskom narodu podarila dva buduća kralja, Dragutina i Milutina.

Opčinjena ljubavlju i lepotom kraja, Jelena je živela više od pola veka u dvorcu na obali reke, a 1270.godine sagradila je manastir Gradac gde i danas počiva kao monahinja. Glavna manastirska crkva ima trodelni oltarski prostor, zidana je od tesanog kamena, a skulptorski ukrasi su od mermera u romano-gotičkom stilu. Ističe se lepotom arhitekture među svim srpskim crkvama srednjeg veka, a freske koje su, nažalost dosta oštećene, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila 13. veka i prirodni su nastavak umetnosti sopoćanskih slikara”.

” …  Jelenu Anžujsku ..  plemenitosti, mudrosti,obrazovanju i dobroti prema narodu. Njena uloga je posebno značajna za prosvetiteljstvo, jer je njen dom  bio i učilište, ali i prva biblioteka – tzv. knjigohranilište. Kraljica je za potrebe manastira davala da se neke značajne knjige prepisuju. Zvali su je prvom srpskom učiteljicom, jer je u svom domu okupljala siromašne devojke iz tog kraja i podučavala ih raznim poslovima.

Priča o Dolini jorgovana je spomen na doba procvata Srbije u kojoj je Kralj Uroš Prvi proširio granice srednjevekovne države na jug. U to doba razvija se rudarstvo, šire se zanati i trgovina, a ekonomski razvoj podsticaj za unapredjenje srpske kulture i opšteg blagostanja.

Jednoga dana možda će se priča o Srbiji pamtiti i po jorgovanima. …”

Jelena Gligorić

TEKST:Nesto kao termiti je napalo jako staro drvo u šumi pored bočne staze i šumareve kuće

Jutros  u povratku, iz šume, desno je stablo koje je veoma debelo, verujem jako staro, u podnožju puno piljevine, nešto je napalo hrabro i staro drvo. Vidi se neka kao paukova mreža koja ipak deluje kao da je tu dugo vremena. Grozno. Ne znam kako se stiže ni gde je šumareva kuća, možda bi vredelo da se obaveste oni koji su nadležni za šume, da se pojave biolozi/ botaničari  i izleče hrabro drvo.

Verujem da je kontakt sa prirodom važan i da makar i pojedinačna briga o prirodi može da pomogne. Opet obostrano. I Prirodi i pojedincu.

TEKST: Majka i odraslo Dete

Sva pomenuta  imena, radnje, mesta su fikcija.

U 21.30 zvoni telefon i vratih se sa vrata. Ženski glas pita da li me je probudila. Pita: Jesam li psihihatar? Ili sam psihoterapeut? Onda priča o svom Detetu oko 15 minuta a zatim da će i Dete da telefonski priča sa mnom- samo da me čuje. Kažem da sam pošla i da se brzo vraćam pa možemo da pričamo duže. Ne, ne ipak samo malo. Dete dovikuje da čuje da izlazim i da nema veze. Ipak priča sa mnom. Javićemo se ako odličimo- reče Dete.

Često poželim da kažem ljudima, koji zovu, da način na koji kontaktiraju osobu od koje trebaju lečenje, zapravo govori gde je problem kao i šta oni rade da se problem održava. Nismo naučeni sa salušamo. Nismo naučeni na saradlivost. Kao da je jedino bitno da mi kažemo. I možda je i tako? Ali to je priča i o asocijativnim zonama mozga.

TEKST: Zadušnice. Pedesetica. Srpsko ime Porfirije.

Sva pomenuta  imena, radnje, mesta su fikcija.

Žito, sveće, vino. I tako namenjujem sveće za žive i mrtve. Otkrivam da imam „višak“ sveća, odnosno sveće za žito i za da držim svećicu u toku Parastosa. Palim za mrtve pa za žive pa i za Diverzantkinju i za Brkizam a da nisam ni razmislila. Nije važno, ostala mi je svećica za žito. Žena po imenu Nataša daje mi svećicu za da je držim kada sveštnici počnu Parastos- valjda se to tako kaže. I eto, nekako sve se dešava i imam mir u sebi. Odlučujem da tu svećicu koju sam dobila upalim za zdravlje nesrećne Zloupotrebljene a svećicu iz žita za moje drage koji više nisu ovde sa nama. Nadam se da je ovo u redu. U sebi ne osećam da išta loše radim.

Ispovedam se da sam se dva puta u mislima naljutila. Svestenik pita jel to neko blizak ili dalek a onda prekrasno, kao što smo i učili u psihoterapijama, razdvaja biće i radnju. Očarana sam sveštenikovim pristupom. Pričest. Crkva okuplja ljude, popih čašu vode. I bila sam u miru sa sobom. Verovala sam da je u oba dana pokojni otac bio zadovoljan mojim izborima/ ponašanjem. Izgleda da je istina, da ako sebe nateramo da oprostimo i neoprostivo, brže zacelimo, manje je gorčine. Ne da zaboravimo. Da oprostimo- sebe radi i u terapeutsku svrhu.

Sveštenik reče da je primetio na ispisanim ceduljama pokojnika nesrpska imena, te da molimo samo za …. . Pa Arčibald Rajs je Srbe zadužio više sa „Čujte Srbi, čuvajte se sebe“, čak je i Pašića upozoravao da će se sve ovo dešavati- nego nikola Pašić (malo n). Moja fasciniranost da Srbi mole za svoje neprijatelje ali ne i za prijatelje koji nisu ZABOGA kršteni pravoslavno se nastavlja. Guglah ime Porfirije: grčko, znači crvena, purpurna boja koja je simbol snage i moći kalendarsko ime.