„ У Духовном Лугу ( Лимонару) налази ова прича из живота епископа Јована: Епископ „ је имао ђакона… који се који се о једном празнику, иако је требало да служи божанствену Литургију, веома ружно према њему понео и лично га увредио. Када је дошло време да очитају молитве узимања времена и да се обуку у одежде, пошто се постидео због онога што је рекао епископу, ђакон није дошао да саслужује. Епископ тада, као добар пастир, пође да тражи изгубљену овцу говорећи: „ Данас уопште неће бити Литургије ако се овде не појави ђакон Епифаније“. Када напокон дође ђакон, добри пастир га целива и направи пред њим метанију,“ (поклон) „ као да је сам за нешто био крив. А онда. пошто су оденули одежде, он наложи да се ђакону да рипида“ ( „ Рипида је била једна врста лепезе којом се некад служио ђакон да би терао инсекте од светог Путира. Симболика везана за ђакона из приче састоји се у томе што су рипиде имале облик „ шестокраких Серафима“) „ да би саслуживао божанствену Литургију. Након отпуста епископ позва ђакона за трпезу да обедују заједно, … па га том приликом благо упути и посаветова. Епископови ближњи су због свега тога гунђали … Међутим, Божји човек их прекори говорећи: Зар заборављате да Христос, када су Га вређали, није узвраћао увреде и када су га удрали није увраћао ударце?… Верујте ми, децо моја, када приносим бескрвну жртву, пре но што почнем проскомидију, имам обичај да упутим Богу прозбу и за себе и за вас. Али данас, када сам почео са молитвама, пропустио сам да се помолим за себе и за вас и помолио сам се Богу усрдно и са сузама да опрости ђакону. И одмах сам видео како се на свети Жртвеник спустила божанска благодат. Према томе, ако хоћете да и Ви будете удостојени да видите такво виђење, принесите Богу бескрвну жртву са искреном незлобивошћу, јер другога пута који води к Њему нема“.