Sva imena, mesta, osobe su fikcija i nemaju veze sa realnim.
Bila dva restorana. Jedan Dolančeva Oblapornost a drugi Vicanovo Prijateljstvo.
Prvi je bio pod stalnim i brižnim pogledom vlasnika, koji ne samo da je restoran nadgledao, već i prostor oko restorana. Osoblje je bilo ažurno. Sve čisto i pedantno.
Drugi je bio jako opušten. Pričalo se da su plate bile zagarantovane i zapošljeni su često- priča se, znali da vrate goste jer im se nije isplatilo da se bave gostima kada su već primali platu. Menjao je gazda menadžere ali menadžeri su bili ili nadmeni ili preplašeni. Gazda nije bio tu. Konobari kao i stolovi su bili zamuzgani. Bili su i previše spori i opušteni. Niko nije proveravao okolinu restrana a menadžer je istoj osobu, koja je već radila kao kuvarica i kao čistačica, dodao joj je i dužnost osobe koja brine o bašti. I to sve za istu platu. Naravno, ova sve to nije mogla da postigne ali se nije bunila. Jednostavno nije se bavila baštom. I onda je Budalesa videla da se njen prijatelj Ruzmarin razboleo jer su proslog leta zalivali potku Ruzmarina koja je istrulela i Ruzmarin se razboleo. Budalesa je kupila prvo jednu motku za krečenje i poduprla Ruzmarin i lečila ga. Dovlačila je lekove i bazne vode. I kada se oporavio i počeo da raste, Budalsa je kupila još jednu motku za krečenje da bi Ruzmarin mogao da nastavi da raste. Sledećeg dana te druge motke nije bilo. Gde je – pitala je Budalesa. Pa konobar je smatrao da mu je potrebna i u prolazu je samo isčupao i odneo. I nikom ništa. Novi menadžer će se čuvatiti da ga dugogodišnji zapošljeni ne smene kao što su smenili prošlog.
Sva imena, mesta, osobe su fikcija i nemaju veze sa realnim
Introjekti su tzv. saveti ili obrasci koje roditelji iz najbolje namere uguravaju u svoju decu a bez da su ova bila u mogućnosti da ih saznajno usvoje. Introjekti su često ali ne i obavezno neabdejtovane transgeneracijske sheme. Nekada kroz narodnu mudrost, ostavljene naraštajima, u obliku poslovica.