„ Znam da suze neće pomoći, ali su odraz nemoći da se nešto promeni. Potrebno je da se sistem uključi, ali i tu može biti problema, znajući da se struka ne sluša ili ne dobronamerni deo struke koji svoj posao rade iz ljubavi. Sad je najvažniji novac, po svaku cenu“- priča, na primer, rođaka Jasna.

Izraelski premijer Golda Meir je govorila da korupciju treba izjednačiti sa veleizdajom.

Spava i sanja Budalesa. Sanja svog oca, I čuje ga kako priča da je Alojzije Step ostavio u amanet svojim sunarodnicima da nikada ne stvaraju više od tri partijske grupe jer se na taj način rasitnjava snaga naroda. Budi se. Ostaje zamišljena. Da. Dragi dobri otac. Nedostaje Budalesi.

„Kad se susretenete s prostotom ili glupošću… nemojete dozvoiti da vam pokvare raspoloženje, već ih shvatite kao širenje saznanja- novu činjenicu o ljudskom karakteru. Vaš stav prema toj činjenici treba da bude nalik stavu minerologa koji je pronašao zanimljiv primerak minerala.“Artur Šopemhauer

De Melova priča: „ Pitali Konfucija: Šta je najznačajnije za dobru državu? –hrana, oružje i poverenje naroda.- glasio je odgovor. A kada bi država morala nečeg da se liši, šta bi bilo prvo? – Oružnje. A zatim?- Hrana. Ali narod može početi da umire bez hrane!- Smrt je oduvek neizbežna sudbina ljudskih bića, ali narod koji nema više poverenja u svoje državnike je zaista izbubljen“.

Sva imena, mesta, osobe su fikcija i nemaju veze sa realnim.

Bila dva restorana. Jedan Dolančeva Oblapornost a drugi Vicanovo Prijateljstvo.

Prvi je bio pod stalnim i brižnim pogledom vlasnika, koji ne samo da je restoran nadgledao, već i prostor oko restorana. Osoblje je bilo ažurno. Sve čisto i pedantno.

Drugi je bio jako opušten. Pričalo se da su plate bile zagarantovane i zapošljeni su često- priča se, znali da vrate goste jer im se nije isplatilo da se bave gostima kada su već primali platu. Menjao je gazda menadžere ali menadžeri su bili ili nadmeni ili preplašeni. Gazda nije bio tu. Konobari kao i stolovi su bili zamuzgani. Bili su i previše spori i opušteni. Niko nije proveravao okolinu restrana a menadžer je istoj osobu, koja je već radila kao kuvarica i kao čistačica, dodao joj je i dužnost osobe koja brine o bašti. I to sve za istu platu. Naravno, ova sve to nije mogla da postigne ali se nije bunila. Jednostavno nije se bavila baštom. I onda je Budalesa videla da se njen prijatelj Ruzmarin razboleo jer su proslog leta zalivali potku Ruzmarina koja je istrulela i Ruzmarin se razboleo. Budalesa je kupila prvo jednu motku za krečenje i poduprla Ruzmarin i lečila ga. Dovlačila je lekove i bazne vode. I kada se oporavio i počeo da raste, Budalsa je kupila još jednu motku za krečenje da bi Ruzmarin mogao da nastavi da raste. Sledećeg dana te druge motke nije bilo. Gde je – pitala je Budalesa. Pa konobar je smatrao da mu je potrebna i u prolazu je samo isčupao i odneo. I nikom ništa. Novi menadžer će se čuvatiti da ga dugogodišnji zapošljeni ne smene kao što su smenili prošlog.

Sva imena, mesta, osobe su fikcija i nemaju veze sa realnim

Introjekti su tzv. saveti ili obrasci koje roditelji iz najbolje namere uguravaju u svoju decu a bez da su ova bila u mogućnosti da ih saznajno usvoje. Introjekti su često ali ne i obavezno neabdejtovane transgeneracijske sheme. Nekada kroz narodnu mudrost, ostavljene naraštajima, u obliku poslovica.

Сва места, људи, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Неко је пре пар недеља у насеље довео прелепу женку са сином- младим мужјаком. Она гледа у њега и прати га и брине. И остају на улици у насељу. Неки становници насеља сматрају да су „ добре душе“ када им оставе/ дају нехранљиве наградице које купе за свог пса.

Затим пре пет дана неко оставља два голуждрава штенета.

И пар дана око ових догађаја прича комшиница како неки на тераси држе псиће стафорда или мешанце са стафордом: пет женкица и два мужјака – бебе које хране млеком и хлебом. Због чега то не пријавите? – Јер ће их сместити у азил.

И опет иста питања: због чега је дозвољено да власнички пси нису стерилисани када већ власници неће да одрасло брину о њима, већ им стално „беже“. Онда ти власници сачекају да се керуша окоти, и у Розеграду који је 100% покривен камерама и то 24/7, оставе мале животињице да неко други брине њихов немар или да живорињице буду прегажене или растргнуте. Свакако гладне и жедне. Или у шуми.

A „људи“ окрећу главе, или једни склањају картоне, које други стављају,да би се такви животињице смрзле и умрле од зиме и глади. Раније је Будалеса пиата пензионере да узме мацу или куцу и себи продуже живот, али то је ипак кажу „пандурско насеље“ а ти становници су навикли на неке друге потребе.

И присећа се Будалеса да је пре 10-15 година неко „уклонио“ 3 пса: Жутог, Лепу и још једног. Испред зграде 89. Били су паметни али се никада нису вратили, причало се по насељу да им је ….из зграде.. и … „ смрсио конце“.

У оваквим дешавањима, Будалеса се сећа да јој је пријатељица ветеринар причала да су она и њен супруг ветеринар направили план- за град и корекцију ових немилих радњи- присећа се Будалеса, И однели су план Надлежнима. Али баш нико се није ни заинтересовао за њихов план. И Будалеса се присећа како је то у Норвешкој јасно дефинисано: ко су одгајивачнице и да су све животиње ван одгајивачница- кастриране, јер људи су- људи.

Онда  у једној другој причи клијент пита за Будалесину мацу и Будалеса прича о својим усвојеним псима и мацама, и прича како је неко оставио два голуждрава шетена на улици у насељу. И клијенту се пуне очи сузама и каже: Да, моји су са села. И у детињству бих узео мацу са улице и мама би однела мацу на село и када би дошли следећи пут на село, те маце више није било. И онда бих узео следећу мацу и опет би мама мцу однела у село и опет би после следеће посете маца нестала. После неколико пута одустао сам од жеље да имам неког свог ко ће ме волети. Јер, на селу могу да постоје само они од којих се има корист. Тај бол и сећање на немоћ и одбаченост од оних који су требали да брину, се никада неће изгубити. И шта год да ради, и колико год да ради на себи, тај осећј нестварног  али бруталног одбацивања толико је јак и – ето само се очи напуне сузама, усне згче и глас занеми.

Сва лица, места, радње су фикција и немају додира са реалним.

Туторијал: Тешко је можда не и немогуће, окретати главу да не би гледала. Јер кажу: Не можеш све да спасиш. Трансфер је реакција у садашњости на неку предходну ситуацију која и дан данас има енергетски набој.

Сва имена. места, радње су фикција.

Будалеса у 11 сати, трчи на посао, кад оно испред врата улаза у зграду- у којој Будалеса живи, стоји управник илинка Зафић- Шајденфројнде, Марко Бижа- „управник из сенке“ и неки човек са метром. (Будалеса застаје затечена: пре неки дан је илинка са неком непозатом женом испред зграде о дрвету испред зграде разговарала- као смета јој јер јој „удара у прозор“. Шта ли се то дешава у и око зграде?-пита се станар зграде- Будалеса, јер редовно и по целу годину унапред даје за новац плате управника и доуправника.

Сада застаје и стоји- могуће да је слика толико надреална да Будалеса остаје да стоји и ко зна због чега стоји- фасцинирана ко зна чиме. Тада јој се илинка уноси у лице и вербално провоцира и напда и глумата: идите тамо на ливаду . па опет, па и трећи пут исту реченицу понавља, као глумата неко лудило- шта ли. Будалеса је затечена и као у немом хорору слеђено посматра. Као да одбија да разуме да илинка ПОНОВО ПОДБАДА да би могла да отрчи у МУП и поднесе пријаву јер ју је неко „напао“. Онда илинка заћути. Тада Будалеса пита човека са метром ко је он а он каже да га је звала и покаже- она. Праве надстрешницу. Да ли су обавестили станаре- као „хабају се плочице на степеништу“. Онда илинка прилази Будалеси- стаје тик до ње и говори: да идеш тамо на ливаду где си садила. Па опет. Па опет. ( Ма ко си ти да тако говориш Будалесеи јер ти си само самоизабрани управник и ОВО НИЈЕ ТВОЈЕ“двориште“. И ко је илинка и да се уопште обраћа Будалеси која НЕЋЕ већ годинама ДА РАЗГОВАРА њом и КОЈА ЈОЈ НИ РЕЧ НИЈЕ РЕКЛАдок тако залеђено стоји). Онда Будалеса каже: сада имам два сведока да ме вербално нападаш а БижаДБ и Човек са метром појачавају своју фокусираност на причу. Да. Бижа је научио да види само оно што му се плати- целог живота. Онда Будалеса крене да сиђе,  као да тек сада схвата: феномен када змија хипнотише жртву. Страшно. Баш се тако Будалеса осећа- као хипнотисана простаклуком, бестијалношћу и аморалношћу. Али када Будалеса закорачи лево да сиђе степеништем , илинка се помери лево, када Будалеса крене на десно према степеништу илинка крене на десно. И тако.

Будалеса стиже на посао и зове милицију РРР 7452445. После низа безупешниг притискања, добија неку госпу која каже да полицијиа ради 24 сата и да Будалеса може у било које доба да дође и поднесе пријаву.

Нешто иза 21. Будалеса стиже у МУП. Види да никог нема у ходнику и куца на врата са натписом Дежурна Служба. Испитује је млади пандур с врата, не позива је чак ни да уђе у собу. Онда неко пролази иза Будалесе и тек тада пандур позива Будалесу да уђе. Прича му/ им- троје их је, млади полицајац Илић, жена у униформи за столом и један човек у цивилу. Због чега сте стајали тако? Не знам заиста, ваљда сам била збуњена илинкином мржњом, доконошћу, потребом за играњем Игара, потребом за глуматањем и представом, за подбадањем које илинка Зафић врши доследно годинама над Будалесом и Будалесином породицом … простаклуком, аморалошћу, бестијалношћу… чиме све не. Зовите ви  192. када се то деси поново и онда ће патрола доћи за минут. (Ма јел ја вама толико доконо и залудно изгледам. Па ја сам само сада могла да повреујем да полиција штити – више никада- размишља Будалеса, затвара врата без речи и одлази погружена). Закључак је да све док илинка Зафић не истуче Будалесу или јој не саспе шаржер у тело или је ножем не прикоље- полиција то што је илинка стала тик до Будалесе не сматра за претњу. Ни то што илинка провоцира и подбада и вређа Будалесу- то је ок. Због чега Будалеса тада није звала телефоном полицију- није се сетила. Журила је на посао. Будалеса одлази сасвим погружена. Да, народ шушка- режимским породицама се све може у Розеграду у Колонији. Онда пандур показује брадом Будалеси врата… јер ЗА ЊИХ ТО НИЈЕ НАПАД. Среће комшиницу Сузу из предходне зграде у насељу где је становала пре него се доселила у 91 и прича јој за полицију и како  „не смемо да хранимо уличне псе“ и да док неко не саспе метке у нас- „то није напад“. И пита се у себи: ма зар није било основно да пандур пита којим поводом сте дошли?- пита се Будалеса јер је и ишла у МУП да тражи да се илинки забрани обраћање њој и њеној породици.

Присећа се како се је почетком деведесетих година прошлог века једна докторка жалила на малтретирања једног. И тако дуго дуго. На крају су докторку пронашли ДОСЛОВЦЕ распорену. Специјализанти су добили реченицу: Хајмо колеге дa устанемо и одамо пошту покојној колегиници- минутом ћутања. Данас верује Будалеса, да су ти који су били обавезни да заштите докторлу, су се сакрили иза честитог професора који је и изговорио ове речи. И тако. Појео је вук магарца- ко и много пута. Да ли илинка и Бижа имају толику моћ- и преко фамилија? Да. Очигледно је да су недодириви.

У току међународне едукације, Будалеса ће испричати и питати колегиницу за савет и помоћ. „Али, па та жена је озбињно болесна“. Да. али може им се, они су- кажу режимска породица. Жена са којом Будалеса разговара, грчи лице.

Шта да уради Будалеса? Јер и када ћути, Шајденфронде је вербално ПОДБАДА и ИЗАЗИВА и ПОДБАДА. И тако годинама. И целу породицу. Да би после могла да клевеће како је неко ЊУ НАПАО ДОК У СТВАРИ ШАЈДЕНФРОЈНДЕ ПОДБАДА И САДИСТИЧКИ МРЦВАРИ људе. Шта да уради Будалеса? Да успори. Да дише. Да понавља молитву када већ не може да се фокусира не „добру особину“, како рече свештеник у току пропведи,  јер је код илинке Зафић не успева да такво што и пронађе.

Сва имена. места, радње су фикција.

Туторијал: Време је да Будалеса почне напамет да учи Орвелову Животињску фарму. (Неки управници сваке године налепе план рада за наредну  и  трошкове у току године- али не и недодирљиви).

Питање: како неко скоро нешколован може да ради такве вербалне обрасце понашања? Једноставно то је гледала тамо где је одрастала- често. Такво понашање је бивало поткрепљивано. И има још нешто што се зове Мали Професор који је структура у Его Структури Дете која се формира до треће године живота. И коју има свако од нас. То је и онај дечак из приче Царево ново одело који каже: цар је го. И Хантер Бомон у својо књизи „Душа као димензија искуства“, пише: да је то прича из данашњих дана, вероватно би службе Штази и слично већ … Али ако је тај дечак на страни такозваних „правоверних“, онда га нико не би опоменуо, већ би му било дозвољено да злоставља – можда оне који не изгледају једнако „правоверно“? Само што остали то распуптено и често Пркосно Дете држимо под контролом свог Его Стања Одрасли. Дакле неко ко функционише из Малог Професора, свет види црно- бело. То је као семафор без жутог светла у саобраћају. На месту жутог светла је рупа.

Сва имена. места, раднје су фикција.

И ето илинке Зафић сваког дана око 12-15 сати сачекује станаре зграде и заподева разговор како је цвеће у згради дивно. ПОНОВО вербално напада Будалесу: зашто не носиш ту мачку кући? Будалеса је испод аутомобича сипала два зрна мачје хране. И ћути Будалеса. Размишља да је време да се обрати МУП-у због илинкиног ЗЛОСТАВЉАЊА. Онда илинка Зафић сачекује младог Ковача и смара га целих 15 минута ( Будалеса је отишла до продавнице и вратила се). Како је цвеће суштина њеног управниковања. И тако опет игра Игре и као зове млађег сина да донесе „лаб топ и да скине снимке са камера“. Неко мора да је упозори да је она самоизабрани управник- она и бркизам, сменили су тајном уротом Бившег Управника Муљка. И као што рече неко од комшија: неко мора да јој каже да зграда и око зграде НИЈЕ ЊЕНО ДВОРИШТЕ. И док илинку Зафић једни „ишкају“, други је називају „медиокритетом“ а трећи „баксузом“ јер сматра да је њен ВАСПИТНО-ПЕДАГОШКИ СТАВ НЕОПХОДАН станарима зграде. Страшно. Па где та живи- у својим маштањима? Сиротитица. Како она презире мачке и псе. Баш као да их је пре 40 година оставила у свом селишту подно Златибора. Како БРЕ не узме нешто да прочита, исхекла, извезе… како ли је тако најстрашније залудна и докона. По цео дан је са метлом са дугом дршком испред улаза и чека првог станара зграде да започне разговор о својим цвећарским заслугама. Сиротица, она мисли да су станари зграде ту да увеличају њену нарцистичку адаптацију. Страшно.

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Играње Игара подразумева патологију. И таква патологија- на трећи степен јесте опасна. Невоља је да од таквих Нарцистичких поремећаја СВИ беже. Нарцистички поремећај личности учествује у игрању Игара: некад ће да пошаљу неког да запрети Кућним саветом, некада ће нечије дете да оклевета у МУП-у, … некада се издере власнохлепно на кога мисли да може… та сморна и докона жена. Често је нарцистички поремећај личности особа која започиње и храни се играњем Игара. Нарцистички поремећај настаје као рана компензаторна форма и везана је за преживљавање младог бића и у рангу је са Граничним- у смислу да је било каква корекција инфаустна jer овде- у овом примеру, и не постоји потреба за икаквом корекцијом. Потреба за гратификацијом и похвалама никада неће бити задовољена. Због тога је и разумљива потреба за Играњем Игара- на трећи степен. И тражењем Строукова, јер публика једино може да их пружи. Због тога и Управник Зграде не може да буде неко докон, шајденфројнде, ко није сем лектире из основне. ништа друго прочитао.

 

 

 

Свa лица, догађаји, места- су фикција и немају додирних тачака са реалним.

Синоћ испраћајући своје одрасло дете, види Будаледа да је неко увео црно белу мацу и да је маца у кутији за одбачене рекламе а улазна врата отворена. Оставља отворена врата- зна да су једном убили црну мацу коју је увела мајка једног комшије, то само мала станка може да уведе уличног пса у улаз и напише- будимо људи. И нико више јер ту живе људи који су дошли са села и запослили се у милицији. Побегли су од мотика и верно служили тадашњи режим. Сада мрзе све што их подсећа на њихова селишта подно Златибора и слично.

Будалеса износи картонску кутију у којој се бацају рекламе и ставља кутију напоље да би маца имала где да преспава. Затвара улазна врата. И то је све.

Ујутру је Будалеса лења и касно устаје. Кад оно на трему улаза Шаденфројнде Зафић:“Да опереш овај зид који су мачке… јер ти…и да почистиш…“ или шта још. У повратку Будалеса види да данас на том зидићу нема пивских флаша нити конзерви од пива да су Шајденфројдине жардињере ту: 2 празне и са земљом у њима и 2 са као цвећем. Зид је са траговима шапа малог пса. И ништа више. Да ли је то Шанденфројде заборавила како изгледају мачији трагови? Збуњено размишља Будалеса. Шаље свом детету поруку како ју је илинка Зафић пресрела на улазу и очитала јој лекцију, а Будалесино дете каже: склони се од ње. Сећа се Будалеса да је и у милицији клеветала њено дете, као напада је а сада се не вади из стана преко пута нас јер је комшија девизни родитељ. И колико још злих игара је та спремна да уради.

Будалеса сади смиље тамо где је нека злочиначка рука пре пар месеци украла смиље и на још једном месту. Хода са чизмама и  по улази у по стану и проверава да нигде не остане неки траг. Али онда чује како Комшиница Ципирипи говори гласно (она има врата у подруму и друга напољу где је направила себи башту): Шта уради жено? Будалеса силази у подрум да пита да ли је она нешто урадила али јој ова не отвара врата. Будалеса види нову новцату метлу са дугом дршком и канту пуну воде. Ципирипи су слабијег имућног стања, пита се Будалеса: одакле та новцата метла?  Узима метлу и чисти све од свог спрата наниже. Онда испред подрума налази комшиницу Ципирипи и каже јој да је све почистила али да нигде није нашла ни ђубре ни блато. Ма ја ево овде поставих ово цвеће па хоћу да га залијем- одговара Ципирипи на Будалесино питање да ли нешто није у реду и да ли је Будалеса нешто испрљала. Ставља метлу у канту пуну воде и два- три пута по цвећу и плочицама. Будалеса одлази па се опет враћа да види шта Ципирипи, другрица од Шаденфројде ради. Ништа. Ведро пуно првљаве воде стоји а плочице су и даље неизбрисане.

Сутрадан увече и дан након тог дана  је Шаденфројнде сакрила кутију за одбачене рекламе- да мала улицна меу не би преноћила у кутији. Бижин пас и даље тули из баште и из некаквог бункера од жица и кеса. Тужно и претужно. Да ли је ово ” вршњачо насиље” или “Сви су људи једнаки али су неки једнакији” из Животињске фарме? Да нису напуштали своја села, не би ни те маце и пси били у граду.

Пре 3 дана Будалеса види да Шаденфројде седи у баштици код Ципирипи и ту је са њима и комшија из зграде 89. Ето, помисли Будалеса: а ономад када је илинка Зафић сама седела са и близу Бркизма на клупици иза зграде 93, када су она и Бркизам спремали преврат Бившем Управнику Муљку, тада није било важно што су сами њих двоје и веома близу на тој клупици.

И тако земаљски дани теку. А Шајденфројнде седи уз своје прозоре, као Кербер, и гледа да ли се Будалеса пробудила. И тај њен властохлепни и заповеднички тон и сво то Играње Игара- на трећи степен. Сморно. Сморан је овај Розеград са “титиним пионирима” . Пре тога месецима није била ту… распоредила је кључеве по становима симпатизера… када су на зидићу конзерве од пива и флаше кока коле- то је чисто. Заиста Розеград и сељоберство умара. Да. Треба ићи .

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Играње Игара подразумева патологију. Нарцистички поремећај личности учествује у игрању игара: некад ће да пошаљу неког да запрети Кућним саветом, некада се издере власнохлепно на кога мисли да може… та сморна и докона- жена, можда.Често је нарцистички поремећај личности особа која започиње и храни се играњем игара. Нарцистичи поремећај настаје као рана компензаторна форма и везана је за преживљавање младог бића и у рангу је са Граничним. Потреба за гратификацијом и похвалама никада неће бити задовољена.Због тога је и разумљива потреба за Играњем Игара- на трећи степен.

Sva imena i radnje i mesa su fikcija i nemaju nikakve veze sa realnim.

Reči iz naslova teksta izgovara mala devojčica stanka Zoranović. Eto kada nas ogovarate da ne šetamo Djurdja Vuku. ( Budalesa ne može da se seti da jeste tako pričala ali da pa to jeste nekako tako).Naime stanka pravi društvo Jovani dok Jovana raspakuje kombi, sa još jednom kučkarkom.  Za to vreme je plašljiva keruša Đurđa Vuka zavezana za banderu. Budalesa sa kerušama prilazi Đurđi, Đurđa Vuka nam se, kao i uvek obraduje. Da. To malena devojčica nema snage da nosi. I uvek se pita kako to da je mala stanka od oca nasledila samo prezime i srednje slovo.

Priseća se kako ju je pre nekog vremena verbalno napala na donjoj stazi: Bežte od nas ponavljala je a Budalesa je i tada ćutala. Onda se je mama Cveta izdrala: Hoćete li da uđete u luft ili nećete?- Budalesa se nikada ne vozi liftom ali ne vidi nikakav razlog da se bivša komšinica Cveta dere na nju. Posle toga je mala stanka kao slučajno otvorila ulazna vrata i onda je Budalesa morala da juri da uhvati svoje pse.

I večeras samo sluša i nema potrebu baš ništa da kaže. Zna da je malena stanka u transfernom odnosu. I to nije Budalesin problem.

Sva imena, mesta, događaji su fikcija i nemaju veze sa realnim događajima, psima, vozilima i ostalim.

Transfer objašnjava ljudsko ponašanje i funkcionisanje kroz predhodna iskustva. Frojd je pretpostavio da je njegova pacijentkinja Dora prenela svoju sunjičavost sa oca na njega. Radi se o takozvanom negativnom transferu koji je praćen i određenom količinom energije i agresije i ovaj se po pravilu uvek mora da obradi u okviru psihoterapije.Transfer ima tu specificnost da aktuelnu osobu u stvari zamenjuje sa nekom ranijom osobom. Transfer se savladava na taj način što se ukazuje da manifestno ponašanje i prikazana osećanja ne pripadaju sadašnjoj situaciji ni osobi- « Gospođo», već nekome drugom. Transfer predstavlja manifestaciju nerešenog odnosa iz prošlosti

У цара Тројана козје уши ( Википедија) је народна легенда о цару са козјим ушима. Тројан је најсуровији, најохолији, најотуђенији и најмоћнији цар под небеским сводом. Због своје отуђености, цар има козје уши, а сваки берберин који га је шишао, а потом рекао да цар има козје уши, био је скраћен за главу. Само је истинско човекољубље учинило да цареве козје уши нестану. Прича је адаптација једне легенде о старогрчком краљу Миди. Први пут је објављена у Српским народним приповјеткама  (1853) Вука Стефановића Караџића.

 

Јутрос након шетње Будалеса обилази посађене биљке на заједничкој ливади и не може да поверује, прилази ближе јер не види биљку смиље: неке зле ручереде су УКРАЛЕ целу билку и остала је рупа. Срам их било и на овом и на оном свету.

Да човек не поверује. То мора да су оне жене што као хоће да заливају те рузмарине и лаванде које је Будалеса посадила иза знака: „… шума законом заштићена“, на који је са задње стране налепила и број свог мобилног да им купи да не уништавају. Да ли је могуће да у XXI веку неко такав постоји?

Будалеса им од срца жели да им све остане мало и пусто- крадљивим ручердама. Јер као што Словић пише у књизи „Отвори очи Јустуцијо“. клетва је израз немоћи и понижености. Како мора да су емотивно јалове ручеде и душа која је украла биљку од које смо сви могли да имамо корист. Заиста, ако постоји временска одредница „Крај Света“, то мора да почне из Розеграда, града демагога, лопова, лажљиваца, кверуланата. Будалеса је занемела. И то све у Розеграду који је 1000% покривен камерама. То је толико страшно да не може да поверује. Будалеса је садила рузмарине за маце које су живеле са њима. лаванде за куце које су живеле са њима а смиље за жуту уличну мацу која је ишла у сурет псима и само ју је неки власнички пас убио (једна жена се на малој стази хвалила како је њен пас ратоборан и како је у секунди мачју шапу прогутао па су мачку морали да убију) и за несретну најстрашније мршаву керушу коју су злостављали мужјаци а незналице у људском облику су веровали да су невољни покрети мишића лица- жудња за парењем. Ето за спомен на све те Божје душе или за та Божја створења је Будалеса посадила сво то биље. И нека најболеснија душа је украла спомен на несретно и нестало биће. Да, волела би Будалеса да те ручерде умру гладне и жедне и да им буде украдено све па и радост и јутро.Јер саксијица смиља је коштала целих 300 диара и словима триста динара.  И више је малтретман био у ношењу бијљке да је Будалеса не сломи. .Будалеса прича комшиницама и оне закључују: па то је она украла биљку да је код себе засади! Срамотно, увек ситносопственичко.понашање. Баш сморно и некако више безнадежно.

Онда види да се знак Шума- заштићено… срушио и зове Србијашуме број са нета, ова је упућује на број 011 3611 083 а та је упућује да се распита јел то инфо за Градско зеленило или за Србијашуме. Будалеса одустаје и каже: ја сам Вас информисала, збогом. Да није тужно, била би то још једна пародија Розеграда у Колонији.

Онда су рекли да је потрено читати  Акатисте за здравље те особе. Договорено.

Туторијал: Треба напустити Розеград и Колонију. Доста је више тих који само краду и злостављају. Постоји испитно питање Нацинални скрипт, на једном од психотерапеутских праваца: Да, ми смо увек описивани као ментално инфантилна деришта са краткорочним размишљањем и искључиво ситносопственичким потребама. На једној психотерапији жена која има исламско име а живи у на пример Аустрији, пита: Да ли Ваша земља има Министра културе? Будалеса је збуњена, трепће и размишља: јаој! нису ваљда нешто и верски уккк…Опрезно пита: због чека питате? Јер особе из Ваше земље  само уче и гледају… И испод њихових прозора се само чује… Да страшно.

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају никакве везе са релним лицима, догађајима, местима.

Клијент: Питали су ме какав ми је нови психијатар и рекао сам: луђа него ја.

Психијатар: То баш и није комплимент.

Клијент: Да јесте, у позитивном смислу. Одржала је три сеансе у једној.

Психијатар: Тја. Тја.

После неког времена:

Клијент: Причао сам мојима како Сте ме питали: Перо колико имате година? ја сам рекао 47., а Ви Сте рекли: до када ћете имати пишу? Када ћете почети да имате…

Психијатар: ћути.

На изласку:

Клијент: Како подносите ове врућине?

Психијатар: Све је то у глави.

Клијент: Дајте ми главу. (И смеје се дечачки раздрагано).

 

Клијенткиња: Молим Вас немојте ништа да пишете о догађају том и том. Ови се не шале и хапсе. Ми знамо да Сте храбри итд итд али али.

 

 

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају никакве везе са релним лицима, догађајима, местима.