TEKST: « Neko ima lajfkouča, a ja imam babu: Svaki njen savet zaslužuje Nobelovu nagradu!- net novina Stil Kurir RS, 18.1.21.

  • Nikad se ne pretvaraj da si muškaracNeka on radi svoj posao, ti svoj!
  • Ako muž treba da dođe kući, a ručak nije gotov – sredi se i našminkaj! Bolje da te vidi kako sređena završavaš ručak, nego neočešljana kako serviraš hranu!
  • Nikad nemoj da protivrečiš mužu – ćuti i uvek radi kako tebi odgovara!
  • Izbegavaj psovke, to nije ženstveno!
  • Nikad ne sažaljevaj muškarca – on je rođen jači od žene!
  • Sažaljenje mužu krade hrabrost. Nikad ga ne sažaljevaj, samo ga nadahni!
  • Izbegavaj da se maziš sa mužem! On nije dete. Ali, ponekad, u trenucima umora, zagrlite ga kao dete, kao da si mu majka. Pet minuta! NE više!
  • Nikad ne gledaj svoj odraz u ogledalu ako si ljuta. Prvo se smiri, pogledaj cveće, nebo, seti se nečeg lepog, pa tek se onda ogledni!
  • Od ranog detinjstva decu uči da misle i govore o svom ocu sa poštovanjem. Naročito ako imaš sina – jer to će ga učiniti snažnim! Dečak je produžetak svog oca.
  • Nikad ne jedi, kad zađe sunce!
  • Uvek traži ono što te čini srećnom, čak i ako je tvoj suprug protiv toga. Izbegavaj polemiku na tu temu, smeši se i radi onako kako smatraš da je najbolje. Vreme će proći, on će se naviknuti i prestati da gunđa. A vaše dobro raspoloženje će mu zagrejati srce!
  • Potražite izgovor da se često zabavljate i smejete. Lakoća ženskog smeha uklanja težak teret životnih poteškoća sa muških ramena!»

Divno. Emotivno toplo. Ima prekrasnih saveta. Neko moj mi je poslala ovo. Zahvaljujući njoj,  ja ovo delim sa Vama. Savet je da birate šta vidite/ gledate/ preferirate/ slušate, jer nije sve hranljivo i nisu svi konteksti takvi da poželimo da ih podelimo sa sobom/ nama važnim osobama.

TEKST: „Blue Monday the saddnes day on the year“ ili treći ponedeljak u januaru ili Krstovdan

Novine pišu da je prema „ teoriji ovo doba godine kada je hladno i ljudi se osećaju slomljeno i ispunjeni krivicom, jer obećanja koja“ su sebi dali u novogodišnjoj noći… itd. Onda da je to marketinški trik koji je „osmislio psiholog K.Amal“, te da je osmislio „formulu lošeg raspoloženja“. „DŽ. Harvi opisuje ovaj koncept kao potpuno besmislen“ itd. Barkli S. upozorava da ovakav način posmatranja može da devalvira ljudske patnje. Itd.

Tog istog dana je ove godine i Krstovdan, dan kada  pravoslavni vernici obično obeležavaju i poste. I sada se prisećm dana sv. Valentina- dana zaljubljenih koji je u pravoslavnom kalendaru dan sv. Trifuna- zaštitnika vinograda i vinogradara. Pa sveže ikonama oslikana crkva sv. Luke u Kneza Višeslava sa ikonom ” svete carske ruske porodice” kao da su pomenuti zadužili Srbe i kao da Srbi nemaju cara Dušana i caricu Jelenu. Razmišljam da preferiramo drugačiju prošlost/ sadašnjom/ kulturološke miljokaze. Najzad, da li je to uopšte istina da je baš to „najdepresivniji“ dan i koji je prema gradaciji komparativni depresivni dan, na primer. Postoji i tzv. „Dark Friday“ za kupovine. Marketing  i favorizovanje potrošačkog mentaliteta, nekako nas usmeravaju i dalje ka spoljašnjosti, a onda ta unutrašnja potreba u nama ipak ostane nezadovoljena. Tako ljudi ostaju u automatskim ponašanjima i idejama koje im mediji nude a oni ih introjektuju (progutaju bez žvakanja) kao nekada kada su/smo bili maleni i nezaštičeni.

Nije za zanemarivanje da praznici evociraju uspomene i asociraju na određena postignuća kada sa sobom napravimo rekapitulaciju o ličnim postignućima. Postoji i činjenica da je januar nekako „najduži“ mesec jer se ljudi istroše u praznicima. Tada je malo teže kupovati u „terapeutske“ svrhe.

Lično smatram da je redovna psihoterapija pravi izbor/ preventiva/ mogućnost. Dodala bih “domaći” zadatak/ formirala bih novu naviku : kupiti A5 notes i svakog ponedeljka uveče upisati nešto na šta smo ponosni u vezi ličnog postignuća tog ponedeljka. Onda poslednjeg dana u mesecu uporediti sve ponedeljak- uspehe i izabrati onaj na koji smo najponosniji. Proslaviti sa sobom. Sebe u vezi tog uspeha častitimo jabukom, bananom, bodi majicom … šetnjom na keju … masažom … To je samo stroukiranje i na ovaj način pravimo svoju Banku ličnih pohvala. Ovo je važno da sebe posetimo na vlastitu vrednost ako/ kada se desi da poneki ponedeljak budemo u smanjenoj odgovrnosti za vlastite izbore.

ТЕКСТ: Прича Златна табакера

Режисер у неком филму даје глумцу златну табакеру и каже да настави да глуми. Ушавши у кадар овај вади златну табакеру из џепа. Режисер га враћа назад, иза камера. И каже: Дао сам Ти табакеру не да је покажеш већ да само ти знаш да је поседујеш. Тада ћеш ходати самосвесније. Осећаћеш се другачије, самосвесније, можда и моћније.

Тако и ми сви тешко одолевамо да прикажемо нешто ново што смо постигли или поседујемо. Међутим сматрам, суштина је у том унутрашњем осећају богатства за које само тај који поседује ту драгоценост, зна.

TEKST: I dalje u maminim cipelama u 33-oj

Sve pomenute osobe i ponašanja su fikcija.

Ustajem da odem na Liturgiju i shvatam da nema tople vode, ali kako moje dete spava, ne tražim broj na netu za hitne slučajeve, odlazim u Crkvu. U povratku, na spratu nalazim Malu Stanku i kerušu Đurđu u razgovoru sa dve vremešne penzionerke: zašto zgrada nema toplu vodu. Pa sada je 11 sati, zgranuto shvatam. Ovo je kao preslikano, samo da je umesto Male Stanke mama Cveta. Nestvarno. Zar mladi nisu proaktivni? Zar mladi ne žele svoje izbore? Ne razumem svrhu dijaloga „šta je sa toplom vodom“ ni da stojim na spratu. Odlučjem da se vratim kući i da zovem Toplane ili Stambeno. Ljubim kerušu Đurđu u pametnu glavu, čestitam koleginici praznike, i odlazim.

Sutradan je partner od Male Stanke odbio da se javi. I meni je bilo svejedno. Pomislih kao Igre: Komšijska tračarenja, U maminim cipelama. I ok mi je. Svako ima svoj izbor. Jer i oni su meni ok s svojim izborima emocija, misli i ponašanja. Jer jedini način da ne učestvujete u takvom Strukturisanju vremena je da odbijete da učestvujete u repeptitivnim obrascima.

TEKST: Hipokratova čorba

Recept za Hipokratovu čorbu

Sastojci: 1 koren celera srednje veličine; 1 koren peršuna srednje veličine; 2 glavice luka srednje veličine; 2 mala ili jedan veliki praziluk; beli luk prema želji (može se dodati i na kraju), malo peršunovog lista; 600 g paradajza; 400 g krompira.

Priprema: Oprano povrće isecite ili narendajte. Stavite povrće u lonac, dodajte vode da prekrije povrće. Zagrejte do vrenja, a potom nastavite da kuvate čorbu na laganoj vatri sat i po do dva, dok povrće ne omekša.Na kraju kuvanja dodajte beli luk i začine u manjim količinama. Kuvanu čorbu propasirajte.(Ja obično na dno lonca sipam ulje pa kašiku začina „C“, onda dodam 2 litra vrele vode i rendam povrće. Kada provri, smanjim da vri još oko 20 min., dodam peršun i supa je gotova).

Konzumirajte jednu porciju čorbe, a preostalu količinu rashladite i ostavite u frižider.

Lekovito delovanje Hipokratove čorbe: Toksini akumulirani u organizmu uzročnici su brojnih tegoba poput umora, pospanosti, glavobolje, depresije, nadutosti, zatvora. Osim toga, oni su idealna podloga za razvoj i ubrzano širenje težih bolesti poput dijabetesa, artritisa, reume, kardiovaskularnih bolesti, pneumonije, karcinoma i mnogih drugih oboljenja. Povrće sadržano u Hipokratovoj čorbi doprinosi snažnoj i temeljnoj detoksikaciji. Paradajz sadrži likopen, biljni pigment iz grupe karotenoida koji svojim antioksidativnim svojstvima štiti jetru od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima.Ovo doprinosi normalnoj funkciji jetre i metabolizma, te uklanjanju toksina. Sumpor prisutan u pradajzu, belom luku, crnom luku i praziluku takođe pomaže bržoj i detoksikaciji. Peršun takođe.

TEKST: PRIČA BUMERANG ILI RETROFLEKSIA

Bio jednom jedan- čovek sa kamenom u ruci. Ko god bi mu zasmetao ili  ga doveo do besa, gađao bi tu osobu kamenom. Međutim pojavljivale su se teškoće tipa da je morao da vrati kamen, pa lastiš …. pa puno nekih inovacija na istu temu: kazniti druge. Ali je čsto kamen povređivao njega. Nikad se nije saznalo zašto nikad nikog nije pogodio kamenom: zbog primljenih udaraca ili zbog nekog „deformiteta“ duha. Tako naši izbori kažnjavaju pre nego da podstaknu.

TEKST: PRIČA USKE CIPELE

Čovek ulazi u radnju zagleda cipele a prodavac ga susreće i kaže verujem da trebate broj 41. Ne, ne, trebam 39. Posle mogo neverice, čovek je istrajao da kupi broj 39 i da ih čak i obuče i u njima se vrati na posao. Tamo je sedeo skoro do kraja radnog vremena kada ga je kolega zatekao sa bolnim izrazom lica a ovaj mu je objasnio da je kupio i obuo cipele za dva broja manje.Odgovara kolegi da u životu nema mnogo zadovoljstava,pa kada za nekoliko sati dođe kući doživeće ogromno zadovoljstvo kada izuje cipele. Kakav će to biti užitak!-reče čovek.

Eto tako sami koncipiramo svoj život.

TEKST: Copy-Paste ponašanje/ Ponašanja koja se prvobitno svrsishodno prenose sa generacije na generaciju

Sva pomenuta lica i radnje su deo fikcije.

Često klijentima skrenem pažnju na ponašnjanja koja s razlogom perzistiraju u njihovim porodičnim komunikacijama, a da toga nisu ni svesni…sve dok… Jer sva naša, često automatska, ponašanja potiču iz naših primarnih porodica. Nema „krivih“. Ni „pravih“. Posledica su odbrana. Tužno je da dugo ostajemo u tome. Jer to nam daje sigurnost, legitimnost ali i nesvesnu lojalnost predcima.

Objašnjavam preko priče o vekni mesa. Opisala istu. Sada primećujem iste u svakodnevnom kontaktu: baka Brkinica pa kći Aktivna pa Unuka/kći manifestuju ponašanja koje sam, u literaturi, nalazila kao ponašanje prednjih i zadnjih soba. U prednjim sobama se ponašamo poželjno, a u zadnjim radim ono što želim. Tako se Aktivna uvek javi roditeljskim komšijama kada su deca uz nju, a kada nisu- napravi se da ti neželjeni i ne postoje. Baka Brkinica deli savete/lekcje kako komšije da se ponašaju za stvari koje i sama radi drugima. I kći/ unuka drži mobilni i kao gleda u telefon pa ne može da se javi dok brat čestito prolazi i deluje kao da mu je neprijatno u toj situaciji, ali da zbog sestre ne sme da se javi komšinici.

Ili Mala Stanka. Ponekada potpuno ista mati Cveta. Iste rečenice, isti pokreti, isti glas. „Nemojte“. „Nemojte“- izgovarala je mama Cveta da se ne pozdravim sa kerušom Vukicom- nekada pre dok još komšija Stanko, legendarno pošteni normalikus u gradu i na visokoj poziciji, nije odselio u drugu priču. Danas je to:“nemojte“, „nemojte“-kaže kći Stanka da se ne pozdravim sa kerušom Đurđom. Tako neki dan upitah lika sa čijom se kerušom igra moja keruša, kako da razumem to „nemojte, nemojte“. Kaže da smatra da su to posesivne osobe.

Žao mi je da ne mogu da poljubim Đuđu. Ona tako lepo maše repom kada me vidi (Đurđa voli ljude). Kao i ona druga keruša koju sretnemo. Nema saveta. Kada vidim Stanku sa Đurđom, okrenem se i pobegnem da ne bih ponovo slušala “nemojte, nemojte“. Odreknem se lične radosti. Prihvatim da smo različiti iako ne razumem, ostavim i pustim.

TEKST: Pita od jabuka koju pravi npr. Zorica

Pita od jabuka

Potrebno je: 1,5kg jabuka, 4 kašike šećera (moze smeđeg), rendana kora 1 limuna, 1 kasica cimeta. Oko 800 gr. tankih kora (slažu se po četiri kore)

Sastojci za fil od griza: 4 jaja, 200gr. šećera, 200ml. ulja, 350ml. jogurta, 280gr. griza

Premaz: Jedno žumance i malo mleka

Postupak: Izrendati jabuke, dodati šećer, koru 1 limuna, i cimet, sve izmešati i ostaviti sa strane.

Za fil izmutiti jaja i šećer dodati ulje, jogurt i griz (smesa treba da bude malo gušća od smese za palačinke). Odvojiti jednu koru premazati je smesom i preko rasporediti jabuke, preko toga postaviti drugu koru i nastaviti isti redosled slaganja: 4 kore, onda saviti stranice i urolati, tako raditi sve dok ne potrošite fil i jabuke. Treba da se dobije 4 ili 5 rolni.

Na kraju izmutiti žumance sa malo mleka i premazati rolne. Staviti u pleh na 180° i peći oko 35 minuta. Kada se pita ispeče prekrijte je suvom krpom i ostavite da se ohladi. Prohladjenu pitu pospite šećerom u prahu.

TEKST: Pekmez i sok od mušmula i vrednica koleginica dr Ljubica

2 kg očišćenenih mušmula sa košticama preliti sa 5 dl vode i kuvati, (dovoljno je da vri 5 min), zatim propasirati, dodati 350 gr šećera i kuvati uz povremeno mešanje oko 45 min. Zagrejane teglice puniti toplim pekmezom i vratiti u toplu  rernu, zagrejanu na 60 stepeni. Rernu isključiti. Ohlađene teglice zatvarati odgovarajućim poklopcima ili celofanom.

Sok od mušmula se pravi još jednostavnije.U pasirane mušmule(2 kg) dodati 400 gr šećera, vode do željene gustine, sok od jednog limuna, vanilin šećer po ukusu, kuvati desetak minuta. Vruć sok sipati u zagrejane  bočice i pasterizovati (poređati bočice u duboku šerpu obloženu pamučnom  tkaninom, da se ne dodiruju, naliti toplom vodom i zagrevati da vri pet minuta, isključiti šporet i ne dirati dok se spontano ne ohlade. Tada ih odložiti.