ТЕКСТ: Превербални односно невербални трансфер/ Табу теме/“Ако имаш много среће, неко ће ти искрено рећи оно што не желиш да чујеш о себи- чак и верујеш „ не питам те- не причај ми“/ „Памет је једино што верујемо да је правилно распоређено“/ Трансгенерацијско незнање

Наше школе не уче о трансферу. Не уче да је око 90% комуникације невербално а минимални део садржај комуникације.

Сва имена, подаци, догађаји, места… су случајност и немају никакве везе са реалним:

Пре много времена, Будалеса је радећи за странце имала веома младу особу за клијента. Млада особа је одавно имала озбиљне дијагнозе а мајка је испричала како је у трудноћи имала стравичан догађај. Њен отац се убио. Будалеса је некако меморисала тај догађај. Када је много година после, имала клијента рођеног са стравичним контрактурама, Будалеса је чула мајку која није желела ту трудноћу и најмање шест месци трудноће је хејтовала трудноћу и бебу. Бебу је родила само јер су супруг и њена мајка то подржавали. И увек иста дилема- шта са властитом каријером? Шта са послом? Да ли се посао воли више него дете?- иако је порођење апсурдно- можда? Та мајка (али и саучесник отац) ни после рођења дечака- сада студента нечега што родитељи траже- немају перцепцију ни за кога сем за себе. Нека друга мајка је причала да је то следеће дете родима „само за себе“ и да је то „само њено дете“. О оваквим стварима се не говори. Да ли из оваквих трудноћа настају аутистича деца или новрођенчад са многим поромећајима? На мосту према нпр. ГО Ракотаковица су белези за два гроба: једног младића његови, изгледа, нису признали ни у смрти јер је сахрањен без презимена а потписани су многи чланови породице- вероватно важни грађани. У овом случају (вероватно- теоријски) постоји и невербални и вербални трансфер. Са друге стране ове скале налази се особа која се занима за порођаје и која своју трудноћу коментариеше: супруг је „беспомучно“ слушао чувену на пример харфисткињу, и њено односно њихово дете носи тај исти инструмент у свом таленту. Постоји и оглед из кога су рођена деца постала чувени шахисти- планском делатнишћу.

Сва имена, догађаји, места су случајност и немају везе са реалним.

Будалеси клијенткиња помиње књигу о невербалном трансферу: „ Тајни живот нерођеног детета- Како да припремите своју бебу за срећан и здрав живот“- Верни, Кели. И то је вредно сазнање. Даље, Будалеси на мобилни стижу вести типа како скувати ручак за три минуте, како ово и како оно и предлози за књиге. Тако је добила предлоге херцегновске књижаре „Со“. Једна међу тим књигама је „Морамо да разговарамо о Кевину- Када дете убије ко је крив?“- Лајонел Шрајвер. Будалеса чита књигу али не као роман, чита је и још од почетка налази разлоге за невербални трансфер. ( Да се разумемо, Будалеса никако не оправдава убиства/ малтертирања/ злостављања  дрваћа, животињица, животиња, људи). Мајка је некако и пре трудноће била амбивалентна ( и јесте и није ) у вези трудноће. Одлучује да затрудни да ако се супругу нешто деси… да промени нешто у свом и супруговом животу. Па порођај. Па сва та привикавања на бебу и сво то понашање „из позиције мајке“, радећи оно што верује да све мајке раде. И не конектујући се ни са собом ни са дететом. И никада се не упита због чега промашује и шта то не види. Нико нас не научи реченицу коју изговара глумица у филму „Једи, моли, воли“: „ рађање детета је као да се тетовираш по лицу“. И да је и сам чин зачињања новог живота „више од игре“. Нико нам не каже колико много морамо да будемо стабиле и паметне. Баш нико, јер верујем да ни наше мајке то не знају.

Превербални трансфер се дешава пре него дете проговори и представља одговор на одређено понашање. Званично је да се превербални односно невербални трансфер манифестује искључиво на телесном нивоу. Иако је вокабулар скоро непостојећи, све је више идеја да то није тако већ да беба још како осећа, пати, радује се, брине…и чак одговра, на себи својствен начин, на оно што се дешава око ње.

Текст: Мерни инструмент/ „ Има ли пилота у авиону“?/Пародија/ Таштина празнине

 

Сва места, имена, догађаји су фикција и немају везе са евентуално постојећим.

У времена давна или „кад је Бог ишао по земљи“, a професори или претпостављени желели да поставе нови инструмент, најчешће „увезен“- тај инструмент је бивао ПРИЛАГОЂАВАН постојећем становништву и датом моменту. И тако су доводили своју школску децу да се види да ли инструмент „читљив“. Онда су ишле провере на здравим добровољцима.  Тек онда је инструмент имплементиран јер је проверен и јер „ради“. „Кажу“ и да лек пре него буде – лек, мора да прође пуно провера. „Кажу“ да – „наши“ оду напоље и угледају нешто што је њима симпатично и то брже боље налепе на обичаје и популацију Розеграда и Колоније.

Закон о становању и одржавању зграда: је представљен низом параграфа и ту у самом центру се налази функција управник. Даље постоји текст: „ Закон о становању и одржавању зграда: УПИТАН КВАЛИТЕТ РАДА УПРАВНИКА СТАМБЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“ …. “управник извршава одлуке скупштине стнара“, „заказује РЕДОВНЕ и ванредне састанке“. Било да је реч о професионалном или о управнику из саме зграде, станарима је немогуће да се изборе да се зграда не третира као приватно власништво управника, да управник- макар у престоници буде школована и ментално уравнотежена особа која ће редовно да сазива  савет станара. Уместо тога постоји крсташки рат, шиканирање, иживљавање и апсолутно прогоњење појединца, на шта управник сматра да има право, упркос томе што не одржава састанке нити обавештава „стамбену заједницу“ где троши новац. Трагично је да се мора плаћати иако су управници често као „намет на вилајет“. Трагично је даље,  да не постоји инструмент којим ће се самовоља управника ограничавати. Тако је освануо А4 папир налепљен на зид: „ Комшије, Ово је ручни рад комшинице докторице Драгане зимус па ево и сада. Уништила је љубичице. Хумана жена. И. Зафировић“. Невероватно. Сироти зид. Онда је неко дописао: “Бивша управнице, зграда није твоје власништво“ „Пре девет месеци је требало да закажеш збор станара и одеш са функције управник. Закажи састанак сада и нека…“. Наравно папир је нестао- веротатно је управница однела папир. Онда је, вероватно, узела да којештари по жардињерама и неко жбуње је убацила у картонску кутију и написала „Цвеће за докторицу Драгану“, и оставила је на трему улаза у зграду. А онда све то исто са новом цедуљом на којој је написала исто; „ Букет за докторицу Драгану“ и то у 21.45. ( истог дана) уз сиктање и протеривање мачака. Детињарија. Лакрдија. Доконост. Болест. Или још боље: „шта рећи а не заплакати“- често изговара Будалесина другарица Сузана Т. Трагично је да је у безвлашћу илинка – Злурада, наставила са својим суманутим походом: Дана 17.03.24. док је Будалеса била на Литургији, та докона, злурада и болесна жена је Будалеси на улазна врата стана лепила своје пројекције  и своје знамење: „ Зар ти није доста твог глуматања“, „ Не скидј натпис са врата лифта“. Бљувотине којима илинка засипа Будалесу са и без присуства сведока су уобичајене и свакодневне. Па та злурада стварно има идеје величине и умишља да је зграда њена. Како се уопште могло да деси у урбаној средини и то у престоници, да докона, необразована, прогонитељски настојена појава- уопше и дође у разматрање за икакву функцију. Па и функцију Управник Стамбене Заједнице.

Ђубрење травнатих и поплочаних површина и шума је уобичајена свакодневица. Радници службе за скупљање ђубрета у Розеграду скупљају смеће и ПОДУПИРУ ПОКЛОПЦЕ КОНТЕЈНЕРА ДА БУДУ ОТВОРЕНИ и тако доступни птицама, мачкама и трговцима секундарних сировина. Све успутне кантице за смеће су склоњене јер једни исти суграђани угуравају своје кућно смеће у успутне кантице. Иако је Розеград покривен надзорним камерама 100%, никда нису кажњени уважени суграђани који себе сматрају изнад правила, или да своја рурална правила намећу у престоницу Розеград.

Сва места, имена, догађаји су фикција и немају везе са евентуално постојећим.

TEKST: Neko mi je poslao: Usvajanje zakona roditelj- hranitelj

Da li ste znali? -Da jedan hranitelj u Srbiji prima platu, ide mu radni staž,osiguranje,ima sve benefite socijalne zaštite? (Hranitelj je osoba koja ne usvoji dete, već mu ga da centar za socijalni rad na čuvanje na odredjeno vreme, dok ga ne vrate roditeljima ili daju na usvajanje, potom mu se poveri drugo dete u većini slučajeva, zdravo je i pravo)

Da li ste znali? -Da NIJEDAN roditelj deteta sa 100% invaliditeta

(koji u svim drugim zemljama ima jasno definisan status (Roditelj-Negovatelj)

u našoj zemlji za državu “nije prepoznat”. Ovaj roditelj nakon 5. godina bolovanja,

nema nikakva primanja ako se ne vrati na posao, ne ide mu radni staž i nema benefite kao što je zdravstvena knjižica i osiguranje.

  • „ Nama dete ne dodeli czsr već naše meso,što je još teže, naša deca ostaju naša briga i ne idu na usvajanja jer koliko god da nam je teško fizicki i psihicki i dalje želimo da brinemo mi o njima, jer znamo da možemo najbolje da prepoznamo njihove potrebe.
  • Verovatno, gotovo sigurno neću moći da se vratim na posao jer nema ko da čuva moje dete, a to spada u “neformalne negovateljice”
  • u tom slučaju bila bih plaćena što brinem o njemu 24h (pričam u jednini, ovo bi važilo za sve majke dece sa 100% invaliditeta)
  • Nakon završene srednje škole, država ne daje apsolutno nikakvu potporu za njihov i naš dalji život. Gubi se usluga (lični pratioc) a to znači da je sve ponovo na roditeljima. Lični pratioc ima radno vreme, to bi značilo da on provodi vreme sa našim detetom/odraslom osobom, dok mi obavljamo naše poslove druge vrste“.

„ Zato nam je važna podrška gradjana naše zemlje, kako bi njihov život bio život a ne preživljavanje“.

„ Nacrt ovog zakona kako bi trebao da izgleda,stoji od 2016.godine u fioci skupštine. Za V.  budućnost , za budućnost sve dece i ljudi sa fizičkim i mentalnim invaliditetom jako je važno“.

https://www.peticije.online/usvajanje_zakona_roditelj_-negovatelj

TEKST:Ričard H. Smit: Zluradost Šadenfrojde: tamna strana ljudske prirode/ prolivanje vode na kartonsku kutiju sa 2 majice i jednim šalom- nadamo se da da maca tada nije bila u kutiji jer je bilo hladno/ Izviđaći vrv izlagani tehnikama neistina i šadenfrojede- tehnikama zluradosti/Crnohumorski vic: da komšiji crkne krava

„ Uvod: Sused Homera Simpsona, Ned Flanders, tokom roštiljanja u dvorištu iza kuće saopštava da će napustiti trgovački posao da bi osnovao ugostiteljsku firmu po imenu Leftorium, koja će pružati usluge levorukima. Ned i Homer lome jadac iz ćurkinog tela, i Homer dobija veći deo i pravo da zaželi želju. „ Čitaj i plači!“, uzvikne on dok zamišlja Nedov propali posao. Ispostavlja se da posao zaista u početku ide slabo, što Homer saznaje dok prolazi pored restorana nekoliko nedelja kasnije. „ Puuust je „, veselo saopštava porodici za večerom. Lisa Simpson, uvek načitana kćer, imenuje i definiše emociju koju Homer oseča. Lisa Simpson: Tata, znaš li šta je šadenfrojde               ( Schadenfrude)? Homer Simpsn: Ne znam šta je šadenfrojde. Molim te reci mi jer umirem od želje da saznam. Lisa; To je nemačka reč za zluradost, uživanje u tuđoj patnji….“ “… Šta Homer dobija neuspehom posla Neda Flandersa? Zapravo, veoma mnogo. Homer zavidi Nedu. Iako je Ned dobar sused, ipak je sve što on ima bolje od Homerovog u svakom pogledu, od dobro opremljene sobe za opuštanje sa stranim pivima na točenje do naglašenog porodičnog blagostanja. Zavist koju Homer oseća veoma je snažna i poprima tipičan neprijateljski oblik obojen osećanjem manje vrednosti. Kad Ned ne uspe, Homer se oseća manje inferorno. Nedov neuspeh takođe zadovoljava Homerova neprijateljska osećanja. To su prijatni psihološki dobici i zbog njih bi Homer trebao da se oseća priično dobro. Može li išta ublažiti Homerovu nesposobnost i zlovolju bolje od Nedovog neuspeha?“ “… Koristi koje Homer ima od Nedovog neuspeha uglavnom su neopipljive, ali zluradost prolazi i iz opipljivih stvari.“ „…većina našeg života prođe u nadmetanju. Jedna strana mora da izgubi da bi druga pobedila.“ “… Vidimo da, kad je ishod nešto što smo silno želeli, njegova vrednost u našim očima zasenjuje ostale faktore. Sporedni detalj da ostvarujemo svoju dobit na tuđ račun gubi značaj i ne umanjuje nam zadovoljstvo“. „…Uživanje u zasluženim nesrećama- Šta je sa zasluženošću?…Naglasiću da je želja za pravdom snažan ljudski motiv, toliko snažan da smo pristrasni u svojoj percepciji zasluženosti.“ “…Iako je zavist mučno osećanje, a zluradost prijatno, ove dve emocije često putuju u tandemu…. kako nedaće koje zadese ljude kojima zavidimo pretvaraju bol u posebnu radost. Zbog toga definicije zavisti često obuhvataju spremnost da osetimo zadovoljstvo ako osoba kojoj zavidimo pati…Zavist, zluradost i ljudska izopačenost… nesvesnom zavišću preobraćenom u neprijateljstvo. Kada se to dogodi, zavidna osoba moze da racionalizuje i opravda ekstremene oblike zluradosti, kao i agresiju…“

Sva imena, mesta i ostalo su slučajnost i nemaju nikakve veze sa realnim:

Vic koji to nije: Zbog čega želiš da komsiji crkne krava? Ni ti nećeš imati mleko. Želim to jer će komšija da pati.

Veče je oko 22 i Budalesa je snela kartonsku kutiju za uličnu macu i postavila manje kartone untra. Dolazi mlađa ćerka komšinice- nazovimo je Goca- i sklapa i stavlja svoju majicu u tu kartonsku kutiju i odlazi. Onda dolazi tata sa majušnom komšinicom punom empatije M. i ona donosi majicu i tata je savetuje da lepo sklopi majicu da bi maci bilo udobno. Onda Budalesa donosi stari zimski šal i stavlja ga sa strane kako bi majica od minijaturne i empatične komšinice M. bila na vrhu. Ujutru Budalesa izlazi i vidi da je kutija pazna i da su sve te stvari mokre kao i kutija. Neko je sipao vodu na sve to. Odnosi kutiju i šal kući na terasu da se suše a majice od dve košinice prebacuje preko ograde trema da bi se osušile. Nema je i zbunjena Budalesa i samo može da se priseti kako joj je/su biža-tata-db ili ilinka sipali urin na otirač ispred ulaznih vrata. Sada je Budalesa u dilemi: jel to uradila ilinka ili biža-tata-db. Ipak ta perfidnost više liči na biža-tatu, ilinka nastupa kao bolid i ruši sve pred sobom- pametuje Budalesa u sebi.

Naslov: Kojekude Srbijo je turistički vodič/ Mizerere/Morija prvi i drugi deo objavljen je 08.06.2021. sada može da se poveže sa time što pričaju da biža-tata-db vodi i obučava decu izviđače- i eto kako se neistine/ dezinformacije plasiraju nekažnjeno. Relativno naivna i lakoverna deca progutaju neistinu o nekoj drugoj osobi od nekog koga smatraju autoritetom. Da, otud vetar duva. Ipak, zluradost kao životni stav tata-biže-db. I Budalesa razmišlja kako, je u vreme „ kada je Bog išao po zemlji“, su roditelji obraćali pažnju kome šalju decu na edukacije/ provode vreme i sa kime njihova deca idu u izviđače. Birali su da ti ljudi budu sa stavom i karakterom. Da li ti roditelji znaju sa koliko naslade biža-tata tuče svoje lovačke pse („ tukao je psa sa klještima“ te su mnogi prijavljivali Orkama i nadležnima ali je tata-biža-db nedodiriv) koje stalno menja ( tu su i košnice pored njih skalamerija žice umotane u kesama u čemu nesretni pas (uvek je po jedan pa ga biža-tata razmeni za nekog drugog) žive na ulici, žimi i leti, tako da ne mogu nikog da vide sem da čuju) … koliko mrzi životinje i biljke… Da li danas roditelji ne proveravaju kome šalju svoju decu, i tako neki tamo biža-tata-db glumi „decoljubca“ i „plasira svoje projekcije“ na nedužne komšinice/ komšije? I onda, sada, predhodnog dana Budalesa sreće tata-bića-db u pošti pa u marketu pa on ide ispred Budalese i Budalesa vidi da je stao i da dugo stoji. Verovatno priča sa nekim,razmišlja Budalesa, pita se Budalesa dok prilazi ulazu i mestu gde tata-biza stoji. Približavajući se vidi Budalesa da biža-tata priča sa ilinkom i onda ilinka kreće prema Budalesi, i kako se Budalesa odmiče na drugi kraj proširenja između zgrada 85, 87, 77… ilinka počinje da progoni Budalesu i da se dernja po naselju i da vređa Budalesu, zatim počinje i fizički da ide za njom sve do kada Budalesa uđe u ulaz i počne da se penje stepeništem, ilinka Zafić ide i galami kojepšta. Kako li ju je biža-tata samo nahranio, nekim svojim morija idejama ili ko zna čime, kao kljukanu ćurku/ punjenu gusku. Jel moguće da njega niko i ništa ne može da kontroliše?- pametuje Budalesa u sebi. I sanja Budalesa: godina je 1999. i bombe padaju. Svog saradnika koga nisu mogli da kontrolišu, ostvili su u zgradi, znajući da na nju  leteli granata. Mora da on nije imao ćerku, aktivnu- filozofira Budalesa u snu. Onda dani nekeko kaleidoskopski prolaze. Zatim sreće Budalesa G. koji je sleteo iz A u severnu prestonicu pa zemnim prevozom. „Gledaš je li zgodnog muškarca?“ – dobrodušno se osmehuje. Budalesa pilji i ćuti. „Zaboravila si me. Ja sam G. Muž od S. i zet od R. Sećaš se da sam pričao da su hteli da me ražaluju pa su me pomilovali a ja sam im rekao da ostane jer će možda valjati. Došao sam da preuzmem zemne ostatke od brata“. Budalesa se budi, baš bez veze san. Nekako je baš pfuj, filozofira ona u sebi, i dalje.

Sva imena, mesta i ostalo su slučajnost i nemaju nikakve veze sa realnim.

Knjga Zluradost. šadenfrojde tamna strana ljudske prirode: „ … Poniženje kao izvor zabave nalazi dom u ružnoj strani života..“. „ … Čovek kog vesele tuđe nesreće isti je kao čovek koji zavidi tuđem blagostanju. Jer koga god boli pojava ili postojanje date date stvari sigurno će biti srećan zbog njenog nepostojanja ili uništenja- Aristotel … Homer: Ma daj, Lisa. Samo mi je drago što vidim da nije uspeo! Obično je sav srećan i opušten i okružen voljenima, što u meni budi… šta je suprotno od one tvoje sramotne radosti? Lisa: Kiselo grožđe. Homer: Čoveče, ti Nemci imaju reč za sve!- Simpsonovi“

ТЕКСТ: Ручак- млади човек кува- мада мислим да фолира и да ово његова сестра кува

Рижото са поврћем

Исецкати једну главицу црног лука, као и пар делова белог лука. Пропржити на уљу (пожељно маслиново уље, може и маст) и након тога додати ситно исцкану жуту и  црвену паприку, шаргарепу, кукуруз шећерац. Све измешати и динстати пар минута. Додати пиринач, со, бибер, биљне зачине по жељи, као и павлаку за кување и све добро измешати.

Додавати повремено воду док не буде довољно кувано.

Текст: Беседа на Богојављење, Битољ, 1928. године

Свети ЈОВАН Шангајски- са портала Светосавље

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан , где је Јован крштавао народ. Јован је проповедао покајање и позивао грешнике да се, у знак покајања, крсте у Јордану. И ево, као грешник долази и Христос и моли за крштење. Он, у кога не бејаше греха. Уплашио се Јован. “Ти треба мене да крстиш”. “Остави сада” – одговара Исус – јер тако нам треба испунити сваку правду”. Адам је гордошћу сагрешио, желео је да се узвиси, да постане попут Бога. А Христос је дошао да испуни правду Божију, да грех гордости Адамове поправи смиреношћу. Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се унизио пред човеком. Христос је сишао у воду и прихватио крштење од раба Својега. Дрхтећи, Јован је положио руку на Владара и Бога својега, а Христос је смирено погнуо Своју главу пред њим. Ова смиреност Христова отворила је небо. Тада су се небеса отворила и зачуо се глас Бога Оца:”Ово је Син Мој љубљени, који је по Мојој вољи. Ово је Син Мој, који Себе понизи да би извршио Моју вољу, истински Син Мој, Који се унижава да би човека узвисио”. А Дух Свети је сишао са неба на Исуса, потврђујући речи Оца. Тако је смиреношћу Исус отворио небо и показао људима тајну Тројичности Божанства. Али зашто је Он то обавио управо на води, а не на неком другом месту? Сетимо се како је Бог стварао свет. Када је Бог стварао небо и земљу, “земља беше без обличја и пуста, и Дух Божији дизаше се над водом”. Потом растави Бог земљу и воду, али тако да вода ипак остане на сваком месту и нужна свему створеном. Човек не може да живи без воде, нити било каква животиња; постоји вода (влага) у ваздуху; узмимо било где грудвицу земље – и тамо постоји вода; постоји вода и у камену, све и ако нам се чини да је тамо нема, па ипак, она постоји и тамо и, када Бог пожели може је ослободити из њега, као што је и учинио за време Мојсија. “Господња је земља и што је год на њој, васељена и све што живи у њој. Јер је Он на морима основа и посред река утврди је” (Пс.24,1-2). “Небеса бише одавно и да је земља из воде и од воде саздана Божијом речи”, пише апостол Петар. “Од којих тадашњи свет, водом потопљен, пропаде” (II Пет. 3,5-6). Када је човек сагрешио навукао је гнев Божији не сано на себе него и на читаву природу. Човек је круна Божијег стварања; он је постављен за цара природе. А када цар постаде непријатељ Цару другоме, тада и читаво царство његово постаде непријатељско царство. Казна је била нaмењена не само човеку него и свему створеном /твари/. “Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада (Рим. 8,22). Али, “твар се покори таштини (не од своје воље него за вољу онога који је покори)” (Рим. 8,21-22). Зато опроштење кривцу ослобађа и створено од робовања пропадљивом. “Уништена ће бити ова природа пропадљива и преобразиће се у ново небо и нову земљу, где правда обитава”. (II Пет. 3,12-13). Да би се омогућила ова промена, да би се природа припремила за непропадљивост која ће наступити после судњега дана, Христос је дошао на воде Јордана. Уронивши у Јордан, Христос је посветио не само воде Јордана него и читаву водену природу, као што и кличе Црква у својим песмама:”Христос се јави да Јордана освети воде” (Претпразнични тропар), “Данас се водена освећује природа” (Тропар при Исходу на Јордан). А пошто се вода свуда налази, онда је осветивши воде Христос тиме осветио све створено, читаву васељену. Христос је припремио природу да би и она осетила добре последице од жртве коју је Он дошао да принесе. Али не само то Он је води дао моћ да опере људске грехе. Крштење Јованово је било само знак покајања. Хришћанско крштење јесте ново рођење, опроштај свих грехова. Водом је казнио Бог грехове првог света и уништио га је водом у потопу. Водом сада спасава Бог људе кроз Тајну крштења.
Тако је Христос на водама Јордана уништио главу змије, како се то поје у црквеним песмама, главу оне змије која је преварила Адама и Еву, али је била побеђена смреношћу Исусовом, – открио је људима да је Бог Тројица – осветио воду, а са водом припремио и све створено за прихватање речи опроштаја и за непропадљивост.
И тада је, издржавши још једну борбу са ђаволом у пустињи, Христос кренуо да припрема људе за царство будуће и почео је своју проповед речима: “Покајте се, јер се приближило Царство небеско” (Мт. 4,17), или како стоји у другом Јеванђељу: “Испунило се време и приближило се царство Божије: покајте се и верујте у Јеванђеље” (Мк. 1,15).
До тада је Јован Крститељ проповедао покајање, припремао пут Господу. Када Сам Господ виче људима:”Покајте се”. Тај глас је намењен не само људима који су живели у Христово време већ се тим речима Христос обратио свим људима у свим временима и вековима. И ми смо слушали те речи из Јеванђеља. Док још нису утихнуле празничне песме Богојављења, оне нас подсећају да се приближава време покајања. Будимо пажљиви! То нису речи пророка или анђела него Самога Господа. Покајаћемо се и у посту, који долази, настојаћемо да победимо наше старсти и добијемо опроштај грехова, да бисмо у будућем веку ушли у непропадљиво Царство које је припремио Господ. Амин.

Битољ (Србија) 1928. године

Извор: Свети Јован Шангајски чудотворац: Житије, чудеса, беседе и акатист. Сестринство манастира Миљково, 2017. Преузето са Scribd.

Прича из књиге ” Тумачење Божанствене Литургије- Духовни водич кроз Свету Литургију”- Јеромонах Григорије Светогорац

„ У Духовном Лугу ( Лимонару) налази ова прича из живота епископа Јована: Епископ „ је имао ђакона… који се који се о једном празнику, иако је требало да служи божанствену Литургију, веома ружно према њему понео и лично га увредио. Када је дошло време да очитају молитве узимања времена и да се обуку у одежде, пошто се постидео због онога што је рекао епископу, ђакон није дошао да саслужује. Епископ тада, као добар пастир, пође да тражи изгубљену овцу говорећи: „ Данас уопште неће бити Литургије ако се овде не појави ђакон Епифаније“. Када напокон дође ђакон, добри пастир га целива и направи пред њим метанију,“ (поклон) „ као да је сам за нешто био крив. А онда. пошто су оденули одежде, он наложи да се ђакону да рипида“ ( „ Рипида је била једна врста лепезе којом се некад служио ђакон да би терао инсекте од светог Путира. Симболика везана за ђакона из приче састоји се у томе што су рипиде имале облик „ шестокраких Серафима“) „ да би саслуживао божанствену Литургију. Након отпуста епископ позва ђакона за трпезу да обедују заједно, … па га том приликом благо упути и посаветова. Епископови ближњи су због свега тога гунђали … Међутим, Божји човек их прекори говорећи: Зар заборављате да Христос, када су Га вређали, није узвраћао увреде и када су га удрали није увраћао ударце?… Верујте ми, децо моја, када приносим бескрвну жртву, пре но што почнем проскомидију, имам обичај да упутим Богу прозбу и за себе и за вас. Али данас, када сам почео са молитвама, пропустио сам да се помолим за себе и за вас и помолио сам се Богу усрдно и са сузама да опрости ђакону. И одмах сам видео како се на свети Жртвеник спустила божанска благодат. Према томе, ако хоћете да и Ви будете удостојени да видите такво виђење, принесите Богу бескрвну жртву са искреном незлобивошћу, јер другога пута који води к Њему нема“.

 

ТЕКСТ: „ Умри Боже, да Ти видим пратњу“/ Српско име Порфирије и јесу ли ктитори изнад монаха/ свешетеника/ Цркве/ љубљви/ националног идентитета

„ Монаха Саву и 10 шарпланинаца протерали из манастира, сада траже дом: Један је светски првак, чувају и децу. Портал Телеграф РС- Милијана Лесковац Најновије вести- чланак из 06.2022.

“ За ових годину дана, монах Сава и његови пси постали су више него познати, освојили титулу младог светског првака и државног првака, и били први у интермедиа разреду на европској изложби у Будимпешти.

Желео сам да спојим традицију и веру. Да расу шарпланинца, који важи за најбољег чувара, представим као део нашег идентитета. Желео сам да ово буде прича о љубави према животињама, а не о фиту и политици.

Овако за Телеграф.рс говори монах Сава, након што је са 10 шарпланинаца протеран из манастира Дубашница смештеног дубоко у планинском масиву Кучај. Тамо где су услови живота изузетно сурови и дивљи. И без сумње нису за свакога.

Причу о монаху и његовим псима, од којих је један постао државни и светски првак, па на неки начин и заштитни знак Дубашнице, прво нам је испричао Драган Бабић, власник одгајивачнице “Српски лав” који је пратио Савине успехе.

– Постали су запажени када су прошле године дошли на изложбу у Краљево и када су људи увидели синергију између монаха и пса. За ових годину дана, постали су више него познати, освојили и титулу младог светског првака и државног првака, и били први у интермедиа разреду на европској изложби у Будимпешти. Од свих титула и почасних назива, битно је то да је цела Србија и пола Европе чуло за Шарпланинац манастир Дубашница, да се у једном монашком скиту далеко од урбане па и сеоске средине гаје шрапланинци и да људи имају велику жељу да посете Дубашницу – наводи Драган.

Многи су, додаје, помагали оца Саву и његову вољу да истраје тамо “где је лепо да се оде на пар дана, али где су животни услови јако сурови”.

Није ни Сава седео скрштених руку. Борио се да Дубашница постане препознатљиво место, да се скит укњижи на СПЦ, да се огради простор где ће моћи да се гаје и пси и овце и козе. И где ће монаси имати жељу да се задрже дужи временски период – каже Драган.

Одлуком ктитора, Сава је крајем маја добио наредбу да се заједно са псима исели из Дубашнице. Према Драгановим речима, то нико није очекивао с обзиром на то колико је Сава уложио себе у Дубашницу.

– Да није тих паса, тешко да би било ко помислио да уопште оде тамо – закључује Драган.

На питање шта се десило, монах Сава одговара да нема прецизан одговор. Званично је, каже, избачен због паса, али он мисли да је посреди нешто друго.

– Не знам шта би могао бити прави разлог. Ово није профитабилна, нити политичка прича. Из манастирског угла, желео сам да кроз гајење те расе чувам традицију, да искажем наш идентитет. Пси су социјализовани и сјајни су чувари. Једну женку сам, бесплатно наравно, послао у Француску где чува децу са хендикепом. Људи су одушевљени, сваки дан шаљу снимке, њих стварно сви обожавају – прича Сава пуног срца о својим псима.

Како каже, чак је и градоначелник дао материјал с којим је тек требало да уреде простор око манастира, али избацивањем њега и паса све је то стопирано.

– Ово је дивљина. Пси су отерали вукове, једном су реаговали на медведа да ме упозоре. Чак су испраћали планинаре који су овуда прошли. Они нису могли да верују колико су пси добри и верни – додаје овај монах.

Захваљујући добрим људима, тренутно је, каже, смештен у кућици поред Бора и трага за манастиром који би га примио.

– Због паса сви нађу неки изговор. Мени то нема смисла. Пси су љубав и ту нема ништа што је у супротности са вером – каже он.

Управник канцеларије за информисање Епархије тимочке, коме овај манастир припада, протонамесник Зоран Голубовић одговорио је за Телеграф да ће се Епархија о овом случају огласити саопштењем данас или сутра, и није желео случај да коментарише телефоном.

Иначе, Драган је са неколицином мештана покренуо и акцију за помоћ шарпланинцима о којима Сава не може сам да брине. Отворен је рачун за помоћ са сврхом уплате “помоћ за шарпланинце”, прималац је Радиша Бакић, а рачун је 160-6000001378450-03.»

 

 

ТЕКСТ: Данас је Божић- Мир Бпжји. Христос се роди/ Теодул

„Теодулија- Теодулија (гр. теодул – слуга божји) је теолошко-политички појам којим је Николај Велимировић“ – наводи Википедија- „описивао жељени однос цркве и државе по узору на Византију. Однос између цркве и државе у Византији се традиционално назива симфонија.

Велимировић је учење о теодулији изложио у делу “Српски народ као теодул”, доказујући да је »српски народ слуга Божји«. Он се залагао за успостављање једне врсте православне теократије, коју назива “теодулија”, као начина уређења друштва, што подразумева “сагласје Цркве и Државе у служењу Бога”.[1] Политички систем теодулије карактерише у првом реду владарево служење Богу.[2] Он прави разлику између средњевековне западне теократије и византијске теодулије, што пореди са разликом између „наметнутог господара и својевољног слуге“ (Владика Николај, 1996: 35).

Централно место Велимировићевог концепта је јединство цркве и државе. Велимировић је сматрао да је одвајање цркве од државе несрећа и “болесно стање”:

Где год се црква делила од државе ту је болесно стање или цркве или државе или обоје.

Велимировић сматра да се српско друштво темељи на начелима »хришћанског колективизма, солидаризма, домаћинства, старешинства и православног морала и етике«. За њега је основни проблем Француска револуција која је наводно пореметила »природни ред« у друштву и унела хаос индивидуализма, демократије и плурализма. Тако по учењу Велимировића демократија »разара органско, светосавско народно биће« јер је народ »органска саборна целина«.

Велимировић се у формулисању концепта теодулије ослања на идеализовање српског средњевековља. Он средњевековне српске владаре описује као узорне слуге божје на које су се поданици угледали (Владика Николај, 1996: 35)“.

ТЕКСТ: Шајденфројде, да ли Ваша земља има министра културе, Кастро је био бољи…На западу ништа ново- Ремарковски- четвти део/ Због чега верујем норвешкој полицији а не…/Орвелова Животињска фарма/ „Озакоњено безакоње“

 

Сва имена, догађаји и остало су случајност и немају…

Онда је Будалеса пописала станаре, написала да је на првој да напишу да ли су за промену управника а на другој кога предлажу за новог. Написала је да она јесте и потписала а на другој страни је прдложила четворицу станара за управнике: 5,13,18 19. Налепила је на улазним вратима. Када се вратила са посла видела је да су бижа-дб- Шаденфојде (= злурада) скинули. Онда је Будалеса кренула од врата до врата. Невоља је да када нема времена, а све то тражи време. По годинама најстарији станари су показивали страх да се изјасне против управниковања бижа- илинка. Или је то у њиховим очима био страх од одмазде истих, сироти немоћни и усамљени станари. Било би довољно да и њих подбоде ако би јој се на било који начин супротставили., сироти стари људи. Власник стана број 4 је Будалеси очитао лекцију: јел ви знате да ја ништа нисам потписао 20 година, јел ви знате да ако нам дође управник који није из зграде биће смак света, путујем- рече као да се управо спрема на лоботомију, а не као да иде у викендицу где иде сваког викенда. Какво Его Стање Дете и то део Пркосно Дете. „ Свако даје оно што има“- прича о канти и понизном и сујетном. Будалеса је била погружена, губио јој је време које није имала, веровао је да паметно збори, а Будалеса се запитала: како сам и могла да помислим да је то интелектуални део  зграде. Тада се сетила и цитата: ако не можете да помогнете некоме ко моли за помоћ, склоните се, не знате колику и какву муку- проблем тај неко има. Станарка 19 је отворила и као држи телефон под увом и не може да  чита и да прича- Будалеса је поштовала ту добру мајку двоје деце али  ју је после тог сусрета, у себи пар пута назвала „ нека-се –каменицом- на грешницу –баци- први који- је- безгрешан- међу –вама“. И отпустила је из својих мисли. И даље ју је поштовала као мајку, као човека. Та више није постојала за њу, то су били њени капацитети. Сачекала би Будалеса да она прође али би ћутала. Комшије из стана 18 је поштовала, тако лепа и ретко нормална прородица. Волела/ поштовала их је сво четворо и драгог паметног и послусног псића. У свом ставу према Управници су је подсетили на време када се и будалеса преселила из средње у трећу групацију и када је веровала да је Шаденфројде (= злурада) ок. Видела је да они напуне по два балона воде за када чистачица дође петком да има воду и када/ ако Управница није ту. Комшиницина старија кћи је ушла у стан и Будалеса је лупала на врата- нису хтели да јој отворе врата стана 23. Било је симпатично јер је управо та комшиница причала: ма „шта она“ (илинка) „мисли“, па „ није ово њено двориште“, ево „баш сам се уплашила од њених претњи и наредби“. И ту је комшиницу поштовала и наставиће да је поштује али не и да јој се јавља. Једна која је изнајмљивала стан се потписала као власница и написала: не. Није јој Будалеса замерила: неко ко дозвољава да јој мајка стоји на улици испред зграде око 20 минута … , ок је написати не- јер су неки рекли не али нису хтели да и то напишу. Страх?. Било је људи који су потписали. Многи нису ни отворили врата. Један од станара је рекао да је управнички стаж брка-илинка- мандат истекао још у јуну 2023. ( пре 6 месеци) али да су њих двоје научили да се оглушују о норме, прописе и захтеве станара. Неки су коментарисали илинку као ментално неадекватни-„много је болесна“, други као надобудну која не зна где јој је место а неки и као особу која не зна да изађе када уђе и која још и приде… На врата станара -1, 8,30 и још једна, није ни звонила јер је знала да су они симпатитери/ сарадници овог најблаже речено контроверзног управничког пара. Онда је илика опет зауставила Будалесино дете и почела да вређа Будалесу, па је следећи пут Будалесино дете наставило да хода са псима још сат времена да избегне менталну болсницу Шаденфројнде. Пре овога и то пре око 7- 10 година је Шајденфројнде напљувала Будалесу код Будалесиног детета и ПОДБАДАЛА је. Онда је Шаденфројде (= злурада) отишла да Будалесино дете оклевета и пријави у МУП-у као „ претила јој“. Којешта! Па зар илинку није срамота улазила је у кућу Будалеси, па јој је Будалеса хранила рибице (- покојни Града је волео природу и животињице, а илинка се радосиљала акваријума чим пре; бесплатно је хранила рибице- није никада ни помислила да се комшији наплаћује, проблем је био јер је илинка хтела да „пази“ Будалеси кућу за паре које Будалеса није имала, није јој ни донела из Норвешке отирач који је Шајденфројнде поручивала…  ). И онда после те илинкине пријаве МУП-у, зар илинка није наставила да одлази бар једном дневно у стан преко пута Будалесиног код титиног пензионера и девизног оца. Онда се ипак није плашила, него је само- клеветала и шаденфројндирала. Пар дана иза овогодишњег илинкиног сачекивања Будалесиног детета,  је Будалеса застала да комшиници XX каже пар речи. Шајденфојде је пришла и почела да прича. Па и данас хода за Будалесом и тороче као она – илинка „је однела мачкама месо“ (када је она нешто бесплатно урадила?), али мачке- како су је виделе тако и побегоше од ње. Значи да илинка опет лаже. „Да идеш и да опереш…“- умишљена „ Таштина Празнине“-сигурно и њена деца беже од ње па смара комшије. И тако је Шајденфројнде ходала за Будалесом. Та „Таштина Празнине“ илинка је наставила да је пљује у свом суманутом монологу: ето велика верница… и Будалеса је ушла у зграду а илинка за њом и настављала је да монологише. И  којештарисала је и даље. „КАЗНИЋЕ ТЕ  БОГ ЈЕР МИ ПРОКОСИШ“- вау!! (сумануте идеје величине- оне су увек знак болести- помислила је Будалеса). И даље хода за Будалесом и као да читав свој живот своди на осматрање улаза у зграду. „ Тужио те је комшија“= „  рекао  ми је комшија“. Хтела је Будалеса да јој каже да јој је мандат истекао пре 6 месеци и да зграда и око зграде није њено приватно власништво и да има једнако право да испред улазних врата зграде- на трему, ту храни и у картонске кутије смести смрзнуте маце исто као што она ту држи бројне саксије цвећа, али је одустала, илинка би појачала монолог вређања и ПОДБАДАЊА. Одавно је разумела да Шаденфројде ( =злурада)  нема асоцијативни телецфеланон да чује оно што јој се не допада. Пар дана иза тога, на дан Христовог рођења, срела је и Градиног првенца са супругом и дететом. Била је тужна да у њему има и мајчиног, али је све једно наставила да поштује Градиног првенца и то Градино у њему, и његову породицу. И била је у миру са тиме шта год они бирали. Присетила се оца Владе и проповеди о Небеској педагогији те да су Божји закони изнад људских.

Покушала је да схвати коме су се обратили станари општина Врач и Прастари град па су им поставили мобилне кућице за псе ( и маце). Али нико није имао одговор. Пишите им- писала је када је хтела да ради бесплатно, али јој нико никада није одговорио.Молила је Будалеса комшије да не уводе/ пуштају животињице у улаз, сећала се да су тако ублили малу црну мацу коју је свекрва од комстинице из стана 19 пустила у зграду.

У међувремену се Будалеса бавила: радила је на себи, радила на превербалном трансферу, исповедила се свештенику и схватила да је то најадекватније да чини, кренула да ради вежбе од Ј.Ц. и М.Б. Купила је диктафоне и батерије и сви Будалесини су пролазили са укљученим диктафонима. Када је схватила колико је времена утрошила на којешта, могла је само да се руга себи. Неко рече да би се требало обрачунати са њеним… па би онда фамилија склонили Нечастиву Шајденфројнде.Причали су да је несретни Ж.Л. бранио од … па му се живот претворио у … Сетила се колеге кога је један ментално ретардирани комшија вређао годинама, а да мајка и браћа од тог ментално инфериорног, нису нашла за паметно да склоне свог члана породице да не подбада комшију. На крају је несретни колега понео револвер и ено га робија у … а мајка од убијеног ментално инфериорног је питала „због чега њој нису дошли да изјаве саучешће“- као да је она научила свог покојног сина том несувислом подбадању. Сетила се и несретне покојне колегинице која се упорно жалила на менталног болесника, па тек када су је нашли буквално и дословно распорену и мртву… али па све те који примају плату да буде ред и да нема вербалног и тзв. „вршњачког насиља“ је брига за друге људе. Да.У закону дословно пише да ментални болесник може да вређа и прети, све док не убије, то се не рачуна!! Какво правосуђе! Законодавство? Шта ли је то? То је она прича са стручним и нестручним делом струке. Да, то је опасно. „ Знам да сузе/ галама неће помоћи, али су/је одраз немоћи да се нешто промени. Потребно је да се систем укључи, али и ту може бити проблема, знајући да се струка не слуша или не добронамерни део струке који свој посао раде из љубави. Сад је најважнији новац, по сваку цену“- прича, на пример, рођака Јасна. И онда се Будалеса присетила сна од пре непуних двадесет година: она, Школска Ветеринарка и Школска Правница кафенишу заједно након што се Правница вратила од „преко баре“. Ето сада се запослила  правном сектору Мисије у Колонији. Ма нема ни базичних закона, вајкала се Правница, какав улазак у Унију- нема ништа од тога. Тада Ветеринарка рече нешто како је то  „озакоњено безакоње“ а Будалеса згрануто пита: ма шта је теби Ветеринарко, ти само уздишеш и причаш о свом мужу, одакле овај коментар? Ветеринарка кулира Будалесин коментар. Будалеса се буди. Пхууу- какав сан. И ко зна због чега памти тај сан.

Сва места, лица и остало су фикција.

Туторијал: Превербални трансфер се направи/ догоди у току трудноће и/ или у прве три године живота. На несвесном је и на телесном нивоу. Виђала је Будалеса децу коју мајке нису хтеле да роде са тешким деформитетима. Можда је то најлепше написано у „Тајни живот нерођеног детата“- Верни. Кели. И трансфер се лепо и лако уради. И добро је да је тако. Поремећај мишљења по садржају: идеје величине типа: „Казниће те  Бог јер МИ пркосиш“; поремећај мишљења по количини је несувисло причање и када саговорник ништа не говори. Дакле, све психичке функиције могу да буду патолошки измењене по форми и по садржају. Пркосно Дете је део Его Структуре Дете који је пркосан, пакосан, саркастичан и тужилачки манирован. У Его Стању Одрасли би неко размислило и рекло- не ја то нећу да потпишем. И то је то. Без осветничких детињарија. Педагози?  И још нешто важно: Књига „Злурадост, шаденфројде, тамна страна људске природе“- Ричард Смит.