Fil: Ljuta paprika u pavlaci 1 kg (iseckati), može malo kozjeg jogurta i sira ili ovčijieg sira, 1 celo jaje. Oko 10 g kima i 20 g mirođije (koja može da poplavi od paprika). I za prskanje kora smeša: pola vode i pola ulja i 10 g prašak za pecivo. Heljdinie kore za pitu ili tanke za baklavu  1,5 kg. Obično jedno pakovanje kora ili trećinu izgužvam i složim i prskam smešom voda- ulje- pecivo. Onda stavim pola fila pa opet oko 1/4  preostalih kora pa ostatak fila i ostatak kora. Odozgo na složenu pitu, ostatak voda-ulje- pecivo. Ispečem u zagrejanoj ili hladnoj rerni.

али ( и) према другоме“- верујем да сам добро упамтила речи свештеника који је јутрос, на Малу Госпојину, држао проповед о љубави, пажњи и поштовању (и) према другоме. И скроз моћно. Онда комшиница прича да је оставила кусур за Цркву, да је наишао свештеник и рекао: Хајде да напишемо Ваше име и имена Ваших да сутра молимо. Размишљам да је то био Отац Влада, који говори „Небеска Педагогија“.

Тако је лепо када чујем и подсетим се, да је свет лепо и добро место. И да међосбно уважавање чини овај свет лепшим.

Сва поменута места, радње, лица су фикција и немају додира са реалним особама, местима, радњама.

Он прича како ју је приметио због гестикулације, заволео је. И да је прекрасне фигуре и да је воли, али да је време да се брак заврши јер она је стално на својој чет породичној групи. Њима је одана и за њих има времена.

И прича и прича. И показује да му је све то важно али да постоје (его) границе. Она ћути и одбија да прича. Телесно се удаљила. Питам је да ли су некада учили о невербалном. Не, каже.

Причам им, на крају, причу о међусобном уважавању. Па причу о различитим погледима. Онда причу да неки наши избори постану иреверзибилни. Питам јер Он помиње „правити бебу“, да ли зна песму од Боре Ђорђевића: „улазим у тебе као у цркву“. И кажем да од тог посла нема ништа, ако је то тако. Јер, према Гешталту, потребна је „здрава агресија“ и кроз загрижај хране и кроз коитус, да би се остварио контакт. To није повреда, ни такмичење. То је апсолутно поштовање и уважавање обостраних потреба али на један квалитетнији начин.

Поздрављамо се. Обоје се рукују. Делују, и она, другачије него на почетку. Волим мој посао. И људи знају да су ми важни и посебни.

Верујем да нам свима, понекад, треба други  угао гледања. Можда су ураво ови сусрети са Дететом у нама, начин да Одрасло Его Стање сагледа другачије.

„Uvek mi je bilo malo prijatelja, imao sam ih malo, a imam ih sve manje. Kada čovek prelista ceo svoj život, vidi da je samo jurio za ljubavlju i da ništa više nije radio.

Uzimamo male zalogaje za ogromnu glad koju osećamo prema ljubavlju. Čoveku uvek fali čovek“.

Milan Lane Gutović

Сва поменута места, радње, људи су измишљени и немају никакве везе са реалним људима, догађајима, местима.

Сретох познаницу из цркве. Кажем да се солидаришем са птицом која лежи на јајима у жардињери, и да се и ми смрзавамо. Рече да је имала два пута исто: птицу на јајима на тераси. Једном, у неко ово време. Па како је бринула за птицу, ушушкавала је, дохрањивала.

Хвала. Хвала. Хвала. Сада је моја брига  била некако другачија. Разумех да нисам погрешила. Хвала за информацију и искуство. Тако, Одрасли може да се информише, наравно, ако жели.

Сва поменута места, радње, људи су измишљени и немају никакве везе са реалним људима, догађајима, местима.

Реченицу из наслова изговара на пример Србин је једног подручја где се подразумева да жена мора …  Подручје је на југу. Е, па та невероватна и дивна жена, па имала је у прошлости- не њега. Авај. Дуго времена смо патили и дискутовали шта је заиста важно. Присетих се: да можда погледате филм „Бановић Страхиња“. Ахахаха- какав смисао за хумор имате, је одговор мушкарца са контаминацијама Одраслог.

Исту реченицу изговара особа којој је тегобан живот. Разговор иде у смислу да би та млада ососба да … Покушавам да изгледам крајње необавезно и одмахујем руком: Ма хајте, не долазите на терапије и кажете да Сте лоши са средствима и да и Ваша фамилија има исти проблем. Овим поступком би да све ставите у велики трошак. Имате ли Ви представу колико је то скупо? И опет: ахахаха какав необичан смисао за хумор имате.

Смех као механизам одбране, представља лековит помак и кретање ка оздрављењу. Необавештен Одрасли често не успева да прнађе информацију којом се настало стање, лако може погледати и решити.

Сва поменута места, радње, људи су измишљени и немају никакве везе са реалним људима, догађајима, местима.

Сва поменута места, радње, људи су измишљени и немају никакве везе са реалним људима, догађајима, местима.

Путујући на север, присећала сам се да су то вредни, радни људи који верују у договор и пословност. Рођака Јасна написа да су они помало склони завршавању живота на свој начин. Да постоји већи број самоубиства. Присетих се да јесте тако.

И питала сам. Онако како учим људе да питају. Становнике. Били су непријатно изненеађени: То нема везе са њима. То су неки који ето дођу у то неко насеље и тамо се то …- рекоше ми уз питање када одлазим. Помислих да је могуће да је случајни узорак саговорника, које сам питала, био са својом личном историјом и дешавањем кога нису желели да се присећају? Онда се појавила психијатрица из околине. Рече да су: то тренутни избори те да нису нешто битни. Климнух главом у знак да је пажљиво слушам. Нисам желела да направим непријатност. Колегиници сам се, свакако, представила још на почетку, замолила сам за контакт. Дала ми је мејл и никада није одговорила на исти. То су биле две поруке да … . Јер све је у реду.

Сва поменута места, радње, људи су измишљени и немају никакве везе са реалним људима, догађајима, местима.

Устајем рано и свашта нешто завршим и будем поносна на себе јер свашта посвршавам. Да ли је то гордост? Верујем да јесте. Али пре 16 сати данас нисам тако размишљала. Јер прошетала сам керуше довољно рано да и она која још није стерилисана, не доведе у напаст неког пуштеног мужјака. Залила сам рузмарине. Сипала воду птицама иза зграде. Ставила зрна пшенице и воду за птицу на тераси која лежи на два јајета. Дала уличним мауовима храну и воду. Отишта да купим таблете против паразита за керуше. Дала по шаку хране уличним псима које ујутру сретнемо. Свратила у продавницу по грожђе за у Цркву, за данас. Истуширала се у страху да сам пропустила Литургију јер сам видела да је служба у Цркви Св. Николе почела у осам. Или нисам разумела? Тако у свом том трку опрах грожђе па у цркву. И већ размишљам да имам да учим за час сутра, да имам да бојим за средину септембра. И да вучем књигу која ми се јако чита. Јесам пазила на Литургији. И свеће пре Литургије купила и упалила јер Тања у продавници свећа каже да тако треба: купити свеће пре или након Литургије. И певала тихо да не угрозим Службу.  И исповедала се, али на страни где је исповест била бржа, и причест. И стално то трчање за обевезама. Онда зовем другарицу да јој кажем да сам видела њеног сина како је певао у хору… И она хајде да се видимо. А ја Дивљакиња, која је одбила дружења већ безброј пута до сада, кажем важи. Утрпавам постан бели пасуљ у себе и мало грожђа. И трчим да се видим са мојом другарицом из Цркве и њеном секом. И онда седимо… Она има прекрасну сестру. И све три сестре имају леп и топао однос. Кажу и мужеви су били као браћа. И син од моје другарице зна где му је место у реду у породичним односима. Свиђа ми се. И тако. Негде око 16 је дошло моје велико дете. И … Схватих да све могу да постигнем без трчања и у миру са собом, који данас нисам нашла све док нисам отишла на вечерњу Службу . И тада рече Отац Влада: Ви Сте одлучили да журите. И, да то је било скоро то, али не само то. Ја сам скоро цео дан у журби провела на такозваном “аутоматском пилоту”, правећи грешке, и чак и то и не увиђајући. И онда се сетих, у себи сам се расправљала са новом управницом наше седмоспратне зграде јер је држала отворена улазна врата зграде а прозоре на степеништу зграде- затворене. Људи су били на одморима, станови празни или су људи у то време радили али ван својих станова. Пуно станара не желели да улазна врата зраде буду  отворена, али се не усуђују да се расправљају. Страшно. Било ми је криво. Била ме је срамота. Јер сам свој дан и своје време покварила размишљајући о туђим манирима. Па ми имамо псе, а пси не воле .. тужно у престоници у XXI веку. Није моје понашање. Онда сам села на степенице Цркве и ћутала. Мир је постао део мене. Било ми је добро и лепо. Радовала сам се спокоју у себи. Хвала. Хвала.

У наредним данима схватих да две девојчице донесу кравље млеко и пастетице за маце. Договориле смо се да сакупимо отпадке од мачје исхране, да не сметамо другима. Оне су седеле крај мауова а ја сам на стази трчала на посао. Лепа и вредна деца. Схватих, такође, да су улични пси дебели и да их хране. И радовала сам се да је свет добро и лепо место. Хвала. Хвала. Хвала јер сам успорила и пронашла унутрашнји мир.

Na konstataciju ženskih klijenata o osećaju nepotpunosti bez partnera, redovno se prisetim duhovito prikazanog obrazovnog sistema u vreme Branislava Nušića. I njegovog dela „Autobiografija“. Deo vezan za matematiku. Govori nešto ovako: 1 je načelik a 0 je načelnikovica pa su 1 i 0 par. 2 je sveštenik a 0 je sveštenikova žena popadija pa su oni par 20. 3 je apotekar a 0 je njegova supruga apotekarica, pa su oni par 30. Tako nekako su sve te žene obeležene u toj matrici sa simbolom za nulu. I tek u sklopu suprugovog zanimanja, i one postaju vidljive.

Interesantno je to da se žena oseti nepotpnom. Da li je to porodični obrazac? Interesantno je da se tražeći samopuzdanje, sagledavamo, nepotpunima.

„ Zvao me ovaj mali od brata. 5 godina.

Njega posebno volim, novembarsko dete kao ja. I pita me da li se bojim u Akva Parku da se vozim na toboganu. Preporucio mi neki Akva Park u Jakovu (laugh).

Kažem bojim se, plakaću.

I kaže on nemoj da se bojiš, ja sam tu, zajedno ćemo, ali moraš da me držiš da ne ispadnem.

Dušica. Podsetio me na mene.

Tako ja čuvam strah i muškima i svima.

Nemoj da se bojiš ja sam tu ali moraš da me drziš (laugh)(laugh)(laugh)(laugh)(laugh).

(laugh)(laugh)(laugh)(laugh)(laugh)(laugh)(laugh)“.

Ja: Divno. Toplo. Hvala što ovo delite sa mnom.

„Podsetiću ga. Za 30 godina. Šta je rekao. On sada ni ne razume. (laugh).“

„Dajem vam dozvolu za neki budući citat (laugh) (laugh) (laugh)(laugh).  Pa on je car. Je li moguće da sam toliko detinjasta da je to poenta mojih odnosa … I dete od 5 godina je znalo da sroči.“