(Tražeći knjigu koju sam ranije pronašla kod hrvatskih izdavača, ukucah isto, ali nađoh Filozofiju palanke, pa da eto to ne mogu … jer nije prevedena… ako sam dobro razumela, a intenca je ostala meni nerazumljiva. I eto tužna sam, jer kako da ja za ovu knjigu nisam znala. Ovo što sledi pronađoh u Wikipediji:)
Filosofija palanke, delo književnika i filozofa Radomira Konstantinovića, je objavljeno 1969. Filosofija palanke se smatra jednim od najvažnijih dela srpskog postmodernog pravca i Konstantinovićevim najznačajnijim delom. Knjiga je nekoliko puta izdavana u Srbiji.
Citati= Wikipedija
“Iskustvo nam je palanačko”.
“Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad. Duh njegov, međutim, jeste duh između plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog.”
“Nema sveta izvan duha palanke. Samo on, koji ispoveda religiju zatvorenosti, religiju u kojoj je vrhovni bog ovaj bog jedinstva…“
“Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil”.
“Veliki “svet” je svet koji, množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost”.
“U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost”.
“Ova služba stilu je, u svojoj osnovi, služba sigurnosti … On ima utisak produženog detinjstva, ili utisak produženog života pod okriljem porodice. Infantilizam je korelativan palanačkom duhu”.
“Prošlost nije ono što nije sadašnjost, neka pre-sadašnjost, ili neka ne-sadašnjost. Prošlost je u najmanju ruku predviđanje sadašnjeg, ali je mnogo više potvrđivanje njeno”.
“Život je rutinski život, siguran onom sigurnošću koju nudi rutina”.
“Kult čistote je kult rutinskog (i rutinizovanog) života. Između čistote i rutine vlada znak moćne kauzalnosti koja, ponekad, ide do same istovetnosti, tako da bismo o rutini smeli govoriti, pre svega, kao o čistoj rutini a o čistoti kao rutinskoj čistoti. Kult čistote, u ovoj stilskoj svedenosti, doveden je do prave manije, i to u svemu, u stvarima materijalnog sveta, ali i u sferi ideala moralnih vrednosti.”
“Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća… “
Volim da čitam. Verujem da tako možemo da obogatimo sebe. Verujem da je ovo knjiga iz nekog drugog vremena? Da li govori o svima nama? Na ovaj način biramo drugačije teme za razgovore. I da na svesniji način strukturišemo svoje vreme.