TEKST: Svakodnevica

Sva imena, radnje, događaji su fikcija i namaju veze sa realnim životom.

Budalesa se vraća iz šume. Jutros nije zalila ruzmarine i lavande na zajedničkoj livadi ispred zgrade a pre jutarnje šetnje. Diverzantkinja ilinka- i ovog jutra kao i svakog, kada se Budalesa vrati stepeništem da ova može da je vidi sa svojih prozora demonstrativno i sa podignutom bradom izlazi iz ulaza gde keruše i Budalesa ulaze. I tik uz Budalesu prolazi- i ovog jutra. I jutros  je čekala na svojim prozorima, jer se ovakva frekfenca slučajnosti ne može da dešava u kontinuitetu. Sirota božja duša. Mora da je teško kad je jedina radost da nekog osmatraš, iritiraš. Pre neki dan, onako džinovskog tela mjauče u slušalicu  sa isprekidanim i tihim glasom: važi sine, pošla sam. Onda, pre par večeri se vraća sa mlađim sinom i nešto mu priča. Ali Vlada je pametnica, pita: Zašto mi to pričaš? Diverzantkinja kaže: Pa onako, pričamo. Ne, ne, ne priča ona onako. I nekada je bila priča da se ta majka žalila tom svom sinu da je on „ne štiti“- pre oko više od 10 godina, a taj mlađi sin je pitao: kako da te štitim? Jel da uzemem pušku ?- Oduvek je Diverzantknjia glumatala da joj treba zaštita. Onda joj je sin postavio kamere na ulazu i uspred njenih vrata. Rekao bi čovek da ona to neku scesku radnju radi već mnogo mnogo godina. Igrično ponašanje. A kada čovek krene da se priseća, priseti se Budalesa i Gradine sahrane: Diverzantkinjina sestra pitala: jel znaš ti čime se ona ( misli na svoju sestru) bavi pa je toliko poštuješ?- Ćuti Budalesa. A jel znaš da ona ni svoju majku neće da gleda jer je besplatno. Ćuti Budalesa.

Brkizmi smatraju da njihovo cveće treba da bude na dva odmorišta i da na ti odmorištima moraju da budu zatvoreni prozori a da mirisi od kuvanja treba da budu u zgradi, da im cveće ne ozebe. Da tako je to. Svojatanje zajedničkog prostora.

Sreće onda Budalesa  komšinicu Tutor, ona voli da zameni da su oni Mentori, pa je pitam a što to? Tutorka je vrednica, radi, piše, sprema, kupuje. Tog dana i sa njom „ogovaram“ njenog supruga.

Budalesa sreće mladu komšinicu sa sprata iznad. Draga draga žena. I draga draga porodica- meni deluju patrijarhalno. I kaže komšinica: Vi i ja stalno negde trčimo i vraćamo se. Istina. To moje „zujanje“ tamo- amo. Da komšinica nije rekla, ja ne bi ni primetila da sam na „automatskom pilotu“.

Budalesa odlazi i zaliva ruzmarine i lavande.

Sva imena, radnje, događaji su fikcija i namaju veze sa realnim životom.

Savet: Misim da bi bilo super imati neki Krčedin ili slično.

ТЕКСТ: ТЕКСТ: Пар цитата из Горског вијенца- напамет и после пуно времена, од ко зна када- из школе- књижевност и читање- други део

Из Википедије: „ Горски вијенац (у првом издању Горскıй вıенацъ) рефлексивно-херојска је поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Дело је објављено у Бечу 1847. на српском народном језику …

Његош је, у „Горском вијенцу”, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка 18. века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу”, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу…“

 

Присећам се стихова из школског доба:

„ … Трагови су многи до пећине

За горске се госте не приправља

У њих сада друге мисли нема…“

 

„.. Коме закон лежи у топузу,

Трагови му смрде нечовјештвом…“

TEKСT: Иво Андрић: Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим- књижевност и читање- први део

” Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане (!) – никад ни довека.

И тако, прихвативши прећутно услове живота које вам ваш непријатељ поставља, живите како он хоће; управо, и не живите него стрпљиво чекате, све док се сав ваш живот, заједно са свим оним што сте очекивали, не претвори у стрпљење и бескрајно чекање, што значи да сте прихватили рајински начин живота, а то је исто што и пут добровољне пропасти за себе и своје потомство.

Да не би морали да вас сами убијају, заразили су вас тим чекањем које вас одржава у животу и полагано убија. Увенућете и нестати као што су увенули и нестали толики преци и народи у Османском Царству, пре вас на исти или сличан начин.

Нису ни приметили да су са пута истинског живота неосетно пребачени на мртви колосјек чекања без краја и циља. Не осећају то своје чекање као терет ни као понижење, јер су се и сами претворили у чекање.

Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане(!) – никад ни довека.

Све што јесте и што знате, умете и можете, стављено је у службу тога чекања без краја и без икаквог изгледа на остварење. Једнима век прође у мучном и узалудном чекању, а други добију и без најмањег чекања све што желе и чему се надају”.

 

TEKST Комарци, крпељи и остали/ Komarci, krpelji I ostali

У шумарку Јутутуту

Надзорни је Балакаха

Обећао тримчекима  и нетримчекима

да ће запрашивати против комараца и крвпеља

сваког септембра- крајем септрмбра.

Услови су тада прави,

Уплаши се комарац и крпељ сваки.

До следећег пролећа се запрашени више и

Не јави.

 

U stolnome roze gradu,

Endemski je Balakaha,

Obećao stolničanima

Da će zaprašivati protiv krpelja i komaraca/ ica

Svakog septembra- krajem septembra,

Vremenski uslovi su tada pravi

Za junaka komarca/ krpelja da se

Odjavi.

 

SAVET: Do  септембра ne ulaziti у šume. Затврати prozore. Облачити se антикомарично i slično.

( Лепо је да наши мозгови могу истовремено да користе наша оба писма а да и не схвате да то раде. Lepo je da naši mozgovi mogu da koriste oba pisma istovremeno, a da o tome i ne razmišljamo).

 

ТЕКСТ: Некад земља радника и сељака а сада земља књигивођа, адвоката, таксиста, свештеника и других мистификованих делатности или фискална каса- део четврти

Сва лица, места и друго поменуто су фикција:

До обуке и инсталирања касе  се долази ПРЕКО „Орао зове сокола“, дође оператер и 2 пута по 15 минута проведе уз тражење подршке, што је онемогућава да смртник инсталира касу, али и да вежба или да пита. Књиговођа ничему није служила, ” то није посао књиговође”- схатам тек сад,”играча игре Ухвати ме ако можеш“. (Боже драги да ли је могуће да сам тако на смрт преплашена?) Каже оператер/ сервисер/учитељ: укључите видео  да снимите, али ни то нема везе јер ЈА НЕМАМ ПОЈМА ДА РАДИМ СА КАСОМ сем да убацујем тзв. производе. Наплату преко рачуна коју хоћу да укуцам, нисам  успела да остварим ни после ПОЛА САТА притискања разних тастера и ја одустајем и упсујем да сам добила новац, што није истина, новац је уплаћен на рачун. Најједноставније избацивање рачуна ми одузима између 20 минута и пола сата, и људи моле: молим пустите ме, мени не траба рачун.

Даље, у уговору са нпр. Телетели пише да када „Корисник“ исплати касу, може да раскинем са њима али да уређај „не може функционисати без“ њихове „лиценце“… „што значи да у случају раскида овог уговора, без обзира што ће Корисник исплатити уређај, исти неће више бити функционалан уколико Корисник не настави да користи“ Телетели. Моја потреба да пешке побегнем за Норвешку је тако јака да једва дишем. Осећам се тако неспособно да ми је лоше.

ТЕКСТ: Некад земља радника и сељака а сада земља књигивођа, адвоката, таксиста, свештеника и других мистификованих делатности или фискална каса- део трећи

Сва лица, места и друго поменуто су фикција:

И ето. Рачуновођа је тражила верифкациони код и каже да ће ми послати на мејл. Међутим друга књиговођа каже да инфо о приспећу кода стиже у е сандуче књиговође. (Већ сам јој рекла да је њен посао био да ме обавести о свему а не да ја истражујем и њу обавештавам). Онда да идем по ту инфо онамо па овамо. И све то страшно премара. Ја радим и свој посао и књиговођин посао, и преморена сам па  багујем од 31.01.22. Најстрашније багујем : људи који су ми се обратили с поверењем- заборављам их, људи који су потка мог живота- као да све радим да их одбацим. Не спавам. Не живим. Мој живот је постао фискална каса. Нема радости, само стрес, уплашеност, брига. Од кога пронаћи функционалну информацију. Страшно. Најстрашније.Једноставне радости као што је јутарња шетња са псима су умрле и ја псе шетам око зграде у размишљању где набавити валидну информацију. Ноћу се будим на 2-3 сата. Ова књиговођа, названа на пример анђелка Л. је служила да ме освести на моју немарност према себи. Јер моји колеге, познаници и други са касама су имали ПРОФЕСИОНАЛНЕ књиговође па су фискалне касе КУПОВАЛИ ДИРЕКТНО од произвођача. КУПОВАЛИ СУ ЈЕДНОСТВНЕ КАСЕ УЗ ПИСМЕНА ОБАВЕШТЕЊА КАКО РАДИТИ СА ФИСКАЛНОМ КАСОМ.

Моје техничко незнање је велико: картица уз касу коју су ми дали уз угвоор о каси је у ствари нешто што је лиценца. Питајући и истражујући, схватих да та лиценца има протективни, лековити и гаранцијси значај. Нешто као ако неко помисли да попреко погледа фискалну или мене док радим са фискалном, неће моћи то да ради. Ако се фискална разболи, имаћемо покривено лечење. Наравно то има своју месечну цену. Тако су људи који су куповали касе директно од произвођача, бирали да немају лиценцу, ако сам разумела или ако је то могуће. Други су изабрали лиценцу која је на месечном нивоу око 5- 600 динара и плаћа се два пута годишње и на шест месеци. Људи су збуњени, преплашени. Трећи причају да је у ствари реч о не знам чему. Све ми је мање јасно. Ни у шта се од свега тога не разумем. Тужна сам. Преплашена.

ТЕКСТ:Верујем да би миленијанци ово назвали “компилација ретро и” небитног или да ми у ствари често дајемо оно што нама треба

„Иди кући и воли ти њу!- био је то наводни одговор једног свештеника, вернику који се жалио како га жена не воли.  Али не разумете оче, рекао је на крају тај супружник како ја да волим њу када она мене не воли? Иди кући и воли ти њу, отац понови. И имао је право.

Тамо где нема љубави , морамо дометнути и мало своје , па ћемо је наћи.

Често се мужеви жале да их жена не воли. Тада свештеник открије да муж не ходи својим путем пружања љубљви, он једноставно седи и тражи да буде вољен, отприлике као неки идол који чека да му служе и обожавају га. Такав муж мора да спозна да једини начин примања трајне љубави у браку, јесте и њено давање. У животу обично примамо оно што дајемо: ако мрзимо- примамо мржњу, али ако пружимо љубав, заузврат и ми добијемо љубав.

Тако предлажу да мужеви  морају више волети али и поштовати своје жене али и жене своје мужеве, јер нема већег успеха од среће у дому, и ниједан успех који у животу остваримо, неће ништа значити ако оманемо у свом дому. Наше породице зслужују најбоље“.

Пре много много времена је постојала песма”Он ме воли на мој начи”.

Ипак, све је много сложеније. Јер ако не волимо посао који радимо- нећемо бити срећни. Или бар неки од нас.

Данас миленијанци одабиру даље школовање према месту где је највећа  статистичка заступљеност особа супротног пола. Или према сазнањима како највише новца зардитити, а не како с радошћу али и поштовањем обављати  своја опредељења.

Има и података да су жене излагане непријатностима ако не би после рада на послу, рада кући, решавања дечјих дилема и проблема- аку нису желел да будуи – заводнице.

Скроз на скроз интересантно.

А оно из књиге Сапијенс- Ј. Н. Харари о томе да бити мушкарац али и жена нису само …

 

TEKST: Priča

„ Ptičar iz Alkatraza je bio osuđen na doživotnu robiju bez mogućnost pomilovanja.Bio je potpuno odsečen od sveta i tmurni dani su se smenjivali jedan za drugim. Gledao je jata prica kako proleću kraj njegovog zatvorskog prozora. Jednog jutra mu je povređeni vrabac uleteo u ćeliju i ptičar ga je negovao i vratio u život. Ptica više nije bila samo ptica, za njega je to bila posebna ptica. Drugi zatvorenici, čuvari i drugi su počeli da mu daruju ptice i on je sve više učio o njima.Uskoro je imao pravi aviarium u ćeliji. Postao je uvaženi autoritet za ptičje bolesti, uočavajući sve više o ovim stvorenjima i usavršavajući svoje znanje.Bio je samouk i sve što je radio bilo je originalno“.

Pogledati na svakidašnjicu ili na neprijatnost na neki drugi način, može da bude isceljujuće, nadahnjujuće i hranljivo, razmišljm- filozoviram od jutros ja.

TEKST: Glumatanje i guranje u tuđ život pod maskom brige za sredinu Diverzantkinje ilinke Zafić ili Pretužno pismo Gradinom prvencu N..i- ili Šadenfrojde deo četvrti

Sva lica, događaji i slično su- naravno fikcija.

Iskustveno znam da će Diverzantkinja , i ovog puta, da sačeka da se slegne prašina i da Prvenac zaboravi na nemili incident. Onda če Diverzantkinja opet da podbode, izčerupa, isprovocira ili nešto slično što ona iz svog Malog Profesora zna da će mene i moju porodicu da zaboli.

To se zove igično ponašanje. Postoje Igre i one se razvrstavaju na tri stepena, i treći stepen Igara završava fatalno. Jer ovo igrično ponašanje Diverzantkinje je repetitivno: Diverzantkinja napravi to nešto što Mali Proofesor zna da će da zaboli, ja napišem o tome, onda je Prvorođeni, verujem, zamoli majku da me ostavi na miru. I čim se Prvorođeni vrati svom životu i zaboravi na incdent Divezantkinje, ponovo napadne.

Zato ne mogu da zavolim u srcu to bahato Šadenfrojde derište. I zato ću, verujem, da molim da sinovi i unuci dobiju ono što je ona davala. Tužno.

Savet: morate neizostavno da hitno izađete iz Igre jer sve miriše na fatalni ishod, a ja/ mi ne želimo da imamo posla sa Sajdenfrojde i ni sa jednim igricnim pobašanjem i ni sa jednom Igrom. Možda bi bilo lepo da Ona ima neki svoj Krčedin ili Vranić ili … gde bi mogla jutrom da ode i bavi se cvetićima i biljčicama. I predveče se vrati u svoj stani, na primer. Tamo ima gospa koje imaju te neke godine i koje orezuju lozu, kaleme lozu i ruže i drveće, i sa kojim bi se puno toga moglo razmeniti jer je i ona inventivna i uporna osoba. Mozda i da razgovara sa prof Marinom Banić, sa Bojanom Tepvčević, sa Mirom Sakić, sa Filipom Stefanovićem, ili sa Snežanom Volić. Sinovi koji žive na Zapadu pošalju svoje majke na ovakve razgovore jer su svesni da su majke usamljene a da oni nemaju vremena.. One su ne retko štedljive i vladarice, ali možda bude prijalo ako bi se plaćalo na račun a da ona taj detalj ne zna. Na primer. Bilo bi manje dosadno, razmišljam.

Sva lica, događaji i slično su- naravno fikcija.