„ Život ne bi trebalo da bude putovanje do groba s namerom da se tamo stigne u lepom i dobro očuvanom telu, nego pre da se otkliza”…” oduševljeno uzvikujući: O! Kakva vožnja!“ H.S. Tompson

Dakle, kiša se drži svog plana da uvežbamo budućnost: Beograd na vodi. Trava raste. Komarci se množe.
Jutros sretoh poznanicu iz jutarnje šetnje. Kaže da će sa svojom kerušom da šeta asvaltom jer je šuma puna komaraca.
Zaista. Strašno. Počinjem da razmišljam o odevnim predmetima za prekrivanje. Ili šta god. Smešno kako sam sa tragovima komaračkih pohoda.
Da bude lakše prisećam se vica u kome ljudožderi hvataju gore pomenuta tri lika, pitaju za poslednju želju a zatim deru da bi imali kožu za bubanj. I klasika: Englez bi šolju engleskog čaja, Francuz– čašu francuskog vina. A Srbin- ekser, da izbuši svoju kožu i tako poremeti domorodački plan za doboš.
E ja se osećam, kao u tom vicu, izbockano.
Dobro je svesno izabrati misao, emociju.

1. Слани кекси: 200g самлевеног кикирикија који је предходно на сувом тефлону допечен + 500g овсеног брашна + 300g белог брашна + 350 g масти + со + прашак за пециво + 1 кафена соде бикарбоне +семенке бундеве и сунцокрета изблендирати+сусам термички дорaдити+млевени бибер + бели лук у праху + кашичица куркуме или кари зачина. Направити лоптице и пећи у галете апаратићу.
2. Торта: Плех подмазати путером да се не лепи. КОРА: 350g + млевеног кекса + 350g корнфлекс лешник kranch + 1 чаша млевених ораха + 1кафена цимета + 150g омекшаног бутера. Све добро изгњечити + евентуално мало сока од наранџе/ лимуна. Смеса се подели у три дела. Први део се утапка на плех па одозго фил онда друга кора па фил на који се дода киви или неко друго воће по жељи, битно је да суви слој добро утапка преко фила, и најзад трећи део. ФИЛ: 4 велике ољуштене наранџе изблендирати + 150 g шећера + 250g тј. кутију слатке павлаке умутити у шлаг + кора од 1 поморанџе + 2 ванилин шећера. Фил поделити у два дела, на прву и на другу кору. ПЕЧЕ се 15-20 минута на 180 степени, 5 минута пре стављања колача у рерну исту укључити, тек да рерна није скроз хладна, када рубови почну да жуте, извадити, хлади се. Прелити затим са глазуром од 200g чоколаде за кување + 6 кашика уља. Да се охлади и да одстоји. Колач је укуснији ако одстоји дан.

„Odbacujem sve tuge i nemire, sve uvređenosti i teskobu. Spokojan sam i opuštam svaki mišić svog tela. Spokojan sam i potpuno opušten. Ispunjena sam mirom. Ništa me ne remeti, potpuno sam smirena.“

Obe gospodarice svojih i porodičnih života, čije su odluke obeležile i tuđe živote. Ali tako različite nuklearne porodice i tako različite tačke polaska.

Gospođa Krunu dovodi njeno odraslo dete, jer je usamljena, tužna i tu tugu i usamljenost manifestuje na način koji njenu decu uznemirava.
Gospođa Kruna je inventivna i kreativna ali suprug je umro „tri nedelje“ pre njihove zlatne svadbe. Tri nedelje su tri godine, ali su njoj godine sa njim bile nedelje. A i oni drugi- generacija su otišli (u drugu priču). Odlučna, jasna, dosledna mozda i sekantna, sigurno je plovila morima nemira i dečjih dilema i odrastanja. „Odrekla sam se karijere na deset godina da bih bila sa decom“ i onda postaje jasno kako su njena deca dobila i korenje i krila. Govori jasno i bez kolebanja. O svom odrastanju. O svom važnom plesu. O svojoj posvećenosti. I najzad o vučjaku Aresu koji je bio star itd, ali su neki kobajagi učeni došli i kazali da Aresa treba uspavati. I Ares je dozvolio, nije se protivio. Samo se sa suzama oprostio, i saglasio sa gazdinim saglašavanjem.
Pokušavam da stignm do nje i pricam da se radikulopatija neće smanjiti na način na koji je tretira, kažem opet i opet ona nastavlja svoju direkciju. I još jednom pokušavam jer je boli pokret, i opet isto. Odustajem. Donosi prekrasne kolače od kojih je svaki drugačijeg materijala i drugačijeg izgleda. Izgleda kao fina tema. Priča o đumbiru i limunu i limeti i o integralnom brašnu 1000… Kažem da koristim smrznutu narandžu ali ne, samo sklizne niz nju. I kažem za pitu sa ljutim paprikama, i to sklizne u neizgovoreno. Priznaje brašno od lana i pirinča, to ostane. Jer ona je došla da mi kaže da ima važnije poslove kao što je da posadi čemprese na groblju, i da bude ova poseta i ona, pa „neće imati vremena do 15. jula“.
I dok sve to prica, tuga probija iz Prvog plesa i prvih pisma Njemu, iz Afrika kao dvogodišnji svesni izbor, iz Ares koji je tako poseban da i danas živi. I svi su ipak tu a ipak tamo. I ona bi…da posadi zimzelene biljke na grobu gde je suprug i gde je …

Забавник 4.4.2014. и дивни текст о татама. A затим и нешто, из истог броја, што сам оставила у уџбенику о бондингу:
Моцартово писмо оцу:“Понизно молим, волите ме још мало!
Најдражи Тата! Не могу да пишем поетски, нисам песник. Не могу тако уметнички да распоредим реченице да бацају светло и сенку, нисам сликар. Не могу чак ни језиком, ни пантомимом да изрекнем своје назоре и мисли, нисам играч. Али могу тоновима, музичар сам. Сутра ћу тако целу честитку за овај имендан, као и рођендан код Канабриха, одсвирати на клавиру. За данас Вам, mon tres chere pere, од срца не могу пожелети ништа што Вам сваки дан, и увече желим: здравље, дуг живот и добро расположење. Надам се такође да сте сада мање нерасположени него док сам још био у Салцбургу, јер морам да признам да сам томе био један једини узрок. Са мном се лоше поступало. Нисам то заслужио. Ви сте наравно имали удела… али превише. Видите, то је био највећи и најважнији разлог што сам тако журно отишао из Салцбурга. Надам се, такође, да је моја жеља испуњена. Само морам да завршим, са својом музичком честитком. Желим Вам да поживите толико година колико је човеку потребно да се ништа ново у музоци не може учинити. Сад збогом. Понизно Вас молим још мало ме волите, а с овом се ружном честитком задовољите док се у мом уском и малом ковчежићу разума не буде направила нова преграда у коју ћу моћи да ставим онај разум који тек треба да добијем. Љубим тати 1000 пута руке и остајем до смрти
најпослушнији син Волфганг Амаде Моцарт
8 новембар 1777. Манхајм“
Како је ово болно. И тешко. И тај тако велики и јединствани Моцарт је имао емоције које и …

Радо читам Забавник, сада свеснија него икада колико је важно шта уносимо у себе. Радује ме Хогар Страшни. Разнежи ме његов однос са сином. Колико је искрене очинске љубљви у Хогаровом односу према сину (али и свему на планети). Како је то лепо и топло.
Тако у једном Забавнику син пита Хогара „шта ћу бити кад порастем?“ Отац Хогар каже: „Као и ја сине мој, твоја је судбина записана у звездама, твој пут иде ка слави и богатству!“ Па наставља: “Једног дана постаћеш викиншки ратник, сине мој! А викиншки ратници су посебни људи“. „Живот је пун пустоловина и изненађења…а изнад свега…веома је занимљив!“ „Али немој погрешно да ме схватиш…викинзи не проводе баш цео живот у забави“. Онда малени пита: “А шта то још раде тата?“. Хогар тата каже:“Хм, кад уђу у седамдесее године живота, онда мало успоре.. и схвате живот озбиљније“.
Тако лепо, топло, без црних пророчанстава. И тако једноставно и најзад животно.

Ovih dana mi je neko pričao kako je u sekundi porastao. Pričao je o sinovljevoj ljubavi prema ocu. Pričao je o svom uzoru- o svom ocu. Pricao je o nekoj nemoj pomirenosti sa onim što je u sekudi generisalo njegovo odrastanje. I ta tuga ali ne i bol su stigli do mene. Tuge koja preplavljuje prostor. Tuge koja je opipljiva. Koja i posle svega toga opstaje, jer nije moralo tako. Nikako nije moralo tako. Ali reče: on se nije branio, nije bio kriv. Samo je zanemeo.
I pre dve- tri nedelje jedan drugi sin je pričao kako je u sekundi odrastao. Ovaj drugi je umotao svoju tugu i bol u šalu i kozeriju. Pa ipak bol je bi tu. I tuga. I sve to tako nekako.
Kada sinovi spašavaju svoje roditelje ali ne otkrivajući njihovu patnju i nemoć, to izgleda tako čestito, tako lepo kao Helingerov Poredak ljubavi. A opet nekako je izokrenuto, iako je to u redu sinovima.
I eto asocijacije na priču kako je četvorogodišnjak spasio bebu brata iznevši ga iz kuće koja je gorela. Bili su sami u kući. I dečaku niko nije rekao da je to nemoguće.
Koliko je sve to moćno. I lepo.
Hvala Ti Tvorče jer me učiš ljubavi svih Tvoji bića. Hvala Ti jer sam postala bogatija za lepu ljubav. Hvala Ti za divnu staromodnu hijerarhiju i poštovanje porodice.

Уплаћујем чланарине за Српско Лекарско Друштво за ову годину али правим грешку и зовем их да им то и кажем. Са друге стране увек љубазан глас. Каже да је данас Слава СЛД-а и да славе, али наравно прибележиће моју грешу (Док је Свети врачи Козма и Дамјан, еснафска лекарска слава.). И ето сетих се колико је отац држао до српског лекарског друштва, и сматрао га вaжним атрибутом креирања здравствене политике. Уз једно присећање иде и друго и следеће. Сећам се како је отац увек у канцеларији имао бомбонице и чоколадице и како су деца могла да уђу и послуже се, и када он није унутра. Данас се присећам фотографија његовог вучјака Циге кога је довео из армије са Копаоника. Тада се армија служила две године. И скроз сам сетна. Офарбала сам јаја. Некако сам направила договор са собом, да када видим розе процветало дрво магнолије, вучјака, чујем зрикавце- знам да ме отац чува и да је са мном. Хвала Ти тата. Хвала Ти јер си био уз мене. Тек сада постајем свесна колико је то драгоцено и важно искуство.
Тако родитељи оду у другу димензију, оставе искрену љубав и жељу да детету буде добро у властитој кожи. Те прве комуникације постају темељ у другим односима и комуникацијама. Тако су важне.