Dakle, kiša se drži svog plana da uvežbamo budućnost: Beograd na vodi. Trava raste. Komarci se množe.
Jutros sretoh poznanicu iz jutarnje šetnje. Kaže da će sa svojom kerušom da šeta asvaltom jer je šuma puna komaraca.
Zaista. Strašno. Počinjem da razmišljam o odevnim predmetima za prekrivanje. Ili šta god. Smešno kako sam sa tragovima komaračkih pohoda.
Da bude lakše prisećam se vica u kome ljudožderi hvataju gore pomenuta tri lika, pitaju za poslednju želju a zatim deru da bi imali kožu za bubanj. I klasika: Englez bi šolju engleskog čaja, Francuz– čašu francuskog vina. A Srbin- ekser, da izbuši svoju kožu i tako poremeti domorodački plan za doboš.
E ja se osećam, kao u tom vicu, izbockano.
Dobro je svesno izabrati misao, emociju.