Сва места, људи, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Неко је пре пар недеља у насеље довео прелепу женку са сином- младим мужјаком. Она гледа у њега и прати га и брине. И остају на улици у насељу. Неки становници насеља сматрају да су „ добре душе“ када им оставе/ дају нехранљиве наградице које купе за свог пса.

Затим пре пет дана неко оставља два голуждрава штенета.

И пар дана око ових догађаја прича комшиница како неки на тераси држе псиће стафорда или мешанце са стафордом: пет женкица и два мужјака – бебе које хране млеком и хлебом. Због чега то не пријавите? – Јер ће их сместити у азил.

И опет иста питања: због чега је дозвољено да власнички пси нису стерилисани када већ власници неће да одрасло брину о њима, већ им стално „беже“. Онда ти власници сачекају да се керуша окоти, и у Розеграду који је 100% покривен камерама и то 24/7, оставе мале животињице да неко други брине њихов немар или да живорињице буду прегажене или растргнуте. Свакако гладне и жедне. Или у шуми.

A „људи“ окрећу главе, или једни склањају картоне, које други стављају,да би се такви животињице смрзле и умрле од зиме и глади. Раније је Будалеса пиата пензионере да узме мацу или куцу и себи продуже живот, али то је ипак кажу „пандурско насеље“ а ти становници су навикли на неке друге потребе.

И присећа се Будалеса да је пре 10-15 година неко „уклонио“ 3 пса: Жутог, Лепу и још једног. Испред зграде 89. Били су паметни али се никада нису вратили, причало се по насељу да им је ….из зграде.. и … „ смрсио конце“.

У оваквим дешавањима, Будалеса се сећа да јој је пријатељица ветеринар причала да су она и њен супруг ветеринар направили план- за град и корекцију ових немилих радњи- присећа се Будалеса, И однели су план Надлежнима. Али баш нико се није ни заинтересовао за њихов план. И Будалеса се присећа како је то у Норвешкој јасно дефинисано: ко су одгајивачнице и да су све животиње ван одгајивачница- кастриране, јер људи су- људи.

Онда  у једној другој причи клијент пита за Будалесину мацу и Будалеса прича о својим усвојеним псима и мацама, и прича како је неко оставио два голуждрава шетена на улици у насељу. И клијенту се пуне очи сузама и каже: Да, моји су са села. И у детињству бих узео мацу са улице и мама би однела мацу на село и када би дошли следећи пут на село, те маце више није било. И онда бих узео следећу мацу и опет би мама мцу однела у село и опет би после следеће посете маца нестала. После неколико пута одустао сам од жеље да имам неког свог ко ће ме волети. Јер, на селу могу да постоје само они од којих се има корист. Тај бол и сећање на немоћ и одбаченост од оних који су требали да брину, се никада неће изгубити. И шта год да ради, и колико год да ради на себи, тај осећј нестварног  али бруталног одбацивања толико је јак и – ето само се очи напуне сузама, усне згче и глас занеми.

Сва лица, места, радње су фикција и немају додира са реалним.

Туторијал: Тешко је можда не и немогуће, окретати главу да не би гледала. Јер кажу: Не можеш све да спасиш. Трансфер је реакција у садашњости на неку предходну ситуацију која и дан данас има енергетски набој.

Sva imena i radnje i mesa su fikcija i nemaju nikakve veze sa realnim.

Reči iz naslova teksta izgovara mala devojčica stanka Zoranović. Eto kada nas ogovarate da ne šetamo Djurdja Vuku. ( Budalesa ne može da se seti da jeste tako pričala ali da pa to jeste nekako tako).Naime stanka pravi društvo Jovani dok Jovana raspakuje kombi, sa još jednom kučkarkom.  Za to vreme je plašljiva keruša Đurđa Vuka zavezana za banderu. Budalesa sa kerušama prilazi Đurđi, Đurđa Vuka nam se, kao i uvek obraduje. Da. To malena devojčica nema snage da nosi. I uvek se pita kako to da je mala stanka od oca nasledila samo prezime i srednje slovo.

Priseća se kako ju je pre nekog vremena verbalno napala na donjoj stazi: Bežte od nas ponavljala je a Budalesa je i tada ćutala. Onda se je mama Cveta izdrala: Hoćete li da uđete u luft ili nećete?- Budalesa se nikada ne vozi liftom ali ne vidi nikakav razlog da se bivša komšinica Cveta dere na nju. Posle toga je mala stanka kao slučajno otvorila ulazna vrata i onda je Budalesa morala da juri da uhvati svoje pse.

I večeras samo sluša i nema potrebu baš ništa da kaže. Zna da je malena stanka u transfernom odnosu. I to nije Budalesin problem.

Sva imena, mesta, događaji su fikcija i nemaju veze sa realnim događajima, psima, vozilima i ostalim.

Transfer objašnjava ljudsko ponašanje i funkcionisanje kroz predhodna iskustva. Frojd je pretpostavio da je njegova pacijentkinja Dora prenela svoju sunjičavost sa oca na njega. Radi se o takozvanom negativnom transferu koji je praćen i određenom količinom energije i agresije i ovaj se po pravilu uvek mora da obradi u okviru psihoterapije.Transfer ima tu specificnost da aktuelnu osobu u stvari zamenjuje sa nekom ranijom osobom. Transfer se savladava na taj način što se ukazuje da manifestno ponašanje i prikazana osećanja ne pripadaju sadašnjoj situaciji ni osobi- « Gospođo», već nekome drugom. Transfer predstavlja manifestaciju nerešenog odnosa iz prošlosti

У цара Тројана козје уши ( Википедија) је народна легенда о цару са козјим ушима. Тројан је најсуровији, најохолији, најотуђенији и најмоћнији цар под небеским сводом. Због своје отуђености, цар има козје уши, а сваки берберин који га је шишао, а потом рекао да цар има козје уши, био је скраћен за главу. Само је истинско човекољубље учинило да цареве козје уши нестану. Прича је адаптација једне легенде о старогрчком краљу Миди. Први пут је објављена у Српским народним приповјеткама  (1853) Вука Стефановића Караџића.

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају никакве везе са релним лицима, догађајима, местима.

Клијент: Питали су ме какав ми је нови психијатар и рекао сам: луђа него ја.

Психијатар: То баш и није комплимент.

Клијент: Да јесте, у позитивном смислу. Одржала је три сеансе у једној.

Психијатар: Тја. Тја.

После неког времена:

Клијент: Причао сам мојима како Сте ме питали: Перо колико имате година? ја сам рекао 47., а Ви Сте рекли: до када ћете имати пишу? Када ћете почети да имате…

Психијатар: ћути.

На изласку:

Клијент: Како подносите ове врућине?

Психијатар: Све је то у глави.

Клијент: Дајте ми главу. (И смеје се дечачки раздрагано).

 

Клијенткиња: Молим Вас немојте ништа да пишете о догађају том и том. Ови се не шале и хапсе. Ми знамо да Сте храбри итд итд али али.

 

 

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају никакве везе са релним лицима, догађајима, местима.

 

Pisac kniga „ Tajni život drveća“ i „ Skriveni život životnja“ napisao je i knjgu „ Moć drveća“.

„ U svetskom besteleru „Tajni život drveća“ Peter Voleben je izneo zapanjujuća otkrića o „ društvenim mrežama“ drveća i načinu na koji ono komunicira. U „ Moći drveta“ on se okreče njihovoj ( i našoj) budućnosti, sa oštrom kritikom upravljanja šumama, sadnje drveća i eksploatacije šuma.

Dok političari i ekonomski lideri žele da verujemo da se seča šuma može nadoknaditi masovnom sadnjom drveća, Voleben upozorava, šume se ne sade! Moramo shvatiti da su šume više od puke zbirke drveća, one su ekosistemi koji se sastoje od hiljadu vrsta organizama: bakterija, gljiva i životinja. Zbog toga plantaže drveća neće sprečiti efekte staklene bašte, naprotiv- mnoge od njih dovode do prave ekološke katastrofe. Takvo drveće je često podložnije bolestim, polavama, parazitima i klizištima.

Kako onda da spasemo drveće, u našem sopstvenom interesu. Odmaknimo se i pustimo šume- koje su prirodno opremljene za to- da se suoče sa izazovima životne sredine, da se ileče od klimatskih promena uzrokovanih ljudskim faktorom.“

Komentari vezani za knjigu:

„Za mene je masovna sela šuma zločin.Na Plitvičkim jezerima sam bila opčinjena  nepreglednom,prelepom šumom. Ima stoletnih stabala,visine preko 50m,ali i divnih, mladih stabala.To niko ne seče,drveće živi i umire bez ljudske asistencije“.

„Upravo sam počela da čitam roman Gorana Milašinovića „Muk“o istrebljenju ptica pevačica u jednom rezervatu u Vojvodini,2002., i prodaja istih u Italiju, nekim idio- – – – koji drže restoran za „odabranu“ klijentelu, koja uživa u – – – – – – – – – od istih, kao što su ptičji jezici u aspiku. Za taj zločin u Srbiji NIKO nije odgovarao!!“

„ Na žalost to se ne dešava samo u Srbiji. U Aziji i Africi imaju napitke od raznih životinja i koriste za lečenje. A ima i slučajeva: Jedna od mojih omiljenih životinja, Aj Aj se zove, ubijaju jer lokalni ljudi (M- – – – – – – – -) jer se veruje da na koga pokaže prstom taj će umreti ubrzo. Hrani se mravima i zato mu je jedan prstić duži od ostalih da izvadi mrave i terminte iz drveta. Spore Lorise (Slow lorises (genus Nycticebus)) takođe koriste- za lekove“.

N1 portal:“ Najslikovitiji primer razlike u nastaloj šteti je snimak“ u članku Priroda VS čovek, isto mesto dve šume, jedna zbrisana u oluji, druga preživela „koji je napravljen iz čamca u jednom dunavcu kraj Futoga, gde se sa leve strane nalazi stari, samonikli šumarak koji je pretrpeo minimalnu štetu, dok se sa desne strane nalazi zasad klonske topole koji je potpuno zbrisan.

Slične scene mogu da se vide i na Petrovaradinskoj adi, sremskoj obali Dunava, Gornjem podunavlju, Potisju – gde god postoje veći zasadi klonske topole. Zbog čega su zasadi klonskih topola stradali neuporedivo više od prirodnih i samoniklih šuma za naš portal je objasnila aktivistinja neformalne građanske inicijative „Odbranimo šume Fruške gore“ i predsednica Udruženja za zaštitu šuma iz Novog Sada Dragana Arsić. „Posledice ovog nevremena koje vidimo u šumama su pokazale da se decenijama neadekvatno upravlja šumama u Vojvodini i to je sada jako vidljivo nakon što su oluje zapravo pokosile klonske topole, mi to kažemo obrijale. Na područjima gde su nekada bile ritske šume sa autohtonim vrstama sada su plantaže klonske topole koje su bukvalno stradale od Beočina do Neština i sa jedne i sa druge strane Dunava iz razloga što su one kao drvo prosto neotporne na vetar, krte su. A tu su nekad bile te stare ritske šume sa autohtonim vrstama drveća. Jasno je da su staništa sa autohtonim vrstama drveća kao što su crne i bele topole, vretenaste, bademaste vrbe, poljski jasen i tako dalje – otporna na vetrove. Normalno je da pukne po koja grana ili da padne drvo, ali da ovako čitavi zasadi budu zbrisani, to je karakteristično samo za klonske topole“, kaže Dragana Arsić. Iz Instituta za nizijsko šumarstvo u Novom Sadu, ne smatraju da su zasadi klonskih topola stradali više nego ostala šumska područja iako još uvek prikupljaju podatke o nastaloj šteti. „U toku je prikupljanje podataka o štetama i izrada planova sanacije. Na osnovu prikupljenih podataka će se moći sagledati koliko je i šta oštećeno. Mi na našem Oglednom dobru imamo štete i na klonskim, a i na autohtonoj beloj topoli i vrbi. Ja bih pre rekao da su stradale one vrste koje rastu na područjima pogođenih olujnim vetrom jer je vetar bio velikog intenziteta. Intenzitetu štete je je pre svega doprineo geomorfološki položaj tih šuma. Koridorima velikih ravničarskih reka se vetar lako kreće i ukoliko ima potencijala nesmetano ubrzava (nema prepreka). Prilikom udara vazdušne struje orkanske jačine, u priobalju drveće teško može proći bez lomova krošnje ili izvaljivanja celih stabala, bez obzira na vrstu drveća“, navodi direktor ovog instituta Saša Orlović. Sličnog stava kao Institut su i JP ,,Vojvodinašume”. Oni navode da poređenje štete između zasada klonskih topola i starih ritskih šuma nije merodavno, jer područja koja su pogođena olujom imaju mnogo veću zastupljenost zasada klonskih topola. „Na području oko Novog Sada i Bačke Palanke oštećeni su zasadi klonskih topola jer je pogođeno područje gde se one nalaze. S druge strane, na području Srema, najviše su stradale autohtone šume hrasta lužnjaka. Oluja je nosila sve pred sobom. Lomila je betonske i metalne bandere. Tako da, tvrditi da su štete velike jer se radi o klonskim topolama jeste pretenciozno. Naravno da su monokulture izloženije i tu nema dileme, ali ovako to okarakteristati nije objektivno“, kategoričan je direktor JP ,,Vojvodinašume” Marko Marinković.

Da li su zasadi klonske topole uopšte šume ili ne?- U Evropi se odavno zasadi klonske topole više ne definišu kao šume, već kao poljoprivredne plantaže, jer su takvi zasadi monokulturni i ne zadovoljavaju kriterijume šume u ekološkom smislu. U takvim zasadima ne postoji spratnost, različite vrste i starost drveća, pa sve to utiče na kompletan biodiverzitet. U Srbiji je zakon jasan – zasadi klonske topole su šume kao i sve ostale. Dragana Arsić, ipak, misli drugačije. Ona smatra da bi i kod nas zasadima klonskih topola trebalo oduzeti “status” šume, zato što one u ekološko-biološkom smislu ne ispunjavaju kriterijume, jer šumu čini zapravo skupina raznovrsnog drveća različite starosti, spratova od donjih, srednjih, gornjih… „One se zapravo zato i sade, zato su i posečene autohtone šume, da bi se zapravo zadovoljilo tržište koje je gladno za drvnom masom, a topola je jako tražena upravo za drvnu industriju. Naravno, u svakoj šumi ćete naći ptice i gnezda, ali to prosto nije taj raznovrsni biodiverzitet i one se sade bukvalno kao plantaže i ne razlikuju se mnogo od plantaža paulovnije koje se ne vode kao šumska područja“, tvrdi Dragana Arsić. Na Institutu za nizijsko šumarstvo i u JP “Vojvodinašume” su jedinstvenog stava da zasadi klonskih topola i dalje treba da uživaju status šuma. Oni ističu da u skladu sa važećim Zakonom o šumama, kao i međunarodno priznatom CORNIE klasifikacijom, zasadi klonskih topola jesu šumska područja i na kartama se tako i prikazuju. Na naše pitanje, da li bi prema njegovom mišljenju zasadi klonske topole trebalo i dalje da se vode kao šume i računaju u ukupnu pošumljenost, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo smatra da treba, jer se sadi drvenasta vrsta, a daju i ostale opšte korisne funkcije (oslobađanje kiseonika, prečišavanje voda, stanište za ptice, insekte, zaštita od vetra, vezivanje ugljenika…). Direktor JP „Vojvodinašume“ kaže da nije sve što se primenjuje u Evropi nužno bolje nego kod nas i da nije uvek rešenje u prepisivanju zakona. „Moram da istaknem da ako se nešto sprovodi u Evropi, ne mora da znači da je to najbolja praksa. Na primer, mi imamo značajno manji intezitet seča obnove šuma u odnosu na EU i smatram da radimo bolje od njih. Mi u JP „Vojvodinašume“ sečemo samo 75% prirasta, dok u zemljama EU to ide na 95%. Mi akumuliramo veću količinu drvne zapremine, i tako dalje…. Ima tu još mnogo drugih primera. Suština je da je sistem „copy-paste“ obično štetan kada se radi o složenim sistemima“, kaže Marinković. Iako iz ove dve institucije ne vide ništa sporno u monokulturnim zasadima, ipak se u jednom slažu sa našom sagovornicom i aktivistkinjom OŠFG Draganom Arsić, a to je da se treba stremiti takozvanoj konverziji, tj. ponovnoj sadnji autohtonih vrsta drveća na mestima gde će najviše doprineti očuvanju biodiverziteta, razvoju rekreativnih i ekoturističkih potencijala. Aktivistkinja predlaže da zasade klonskih topola treba saditi na poljoprivrednom zemljištu, kojeg u Vojvodini ima dosta i time obezbediti komercijalnu potrebu za klonskom topolom, a da se pritom ne ugrozi stanište starih ritskih šuma. Orlović kaže da pored biodiverziteta treba imati u vidu i druge aspekte zaštite životne sredine kao što je npr. vezivanje ugljenika koje smanjuje koncentraciju ugljen-dioksida i tako ublažava klimatske promene. „Što je prirast šume veći to je veće vezivanje ugljenika. Zasadi klonskih topola se odlikuju znatno bržim rastom (najmanje duplo) u odnosu na ritske šume, što znači da vezuju više ugljenika. Poseban značaj klonskih topola je u tome što imaju veliku sposobnost da prečišćavaju zagađene vode i zemljišta (fitoremedijacija). Tako zasadi pored vodotokova (reka, kanala) sprečavaju/smanjuju ulivanje zagađenih voda u kojima ima pesticida, nitrata, fosfata, kao i otpadnih voda koje idu u vodotoke“, navodi. Orlović dodaje i da retko koja biljna vrsta može da očisti zemljište zagađeno naftom, a da klonske topole to mogu. „Pošto se u nekim slučajevima drvo klonskih topola koristi za ogrev, znači obnovljiv izvor energije, to je takođe veoma značajno za ublažavanje klimatskih promena“, dodaje. Iz JP „Vojvodinašume“ navode da konverziju šuma sprovode još do 2010. godine u saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo gde god je to moguće, ali da ne može da se sadi bilo gde već da zemljište mora da pogoduje sadnji određene vrste drveta. …” Itd. Itd.

Možda postoji i neki članak iz Srbijašume, negde na nekom portalu? U međuvremenu priča «U cara Trojana kozje uši».je pričala o «Avalašume» i natpisu «radovi u šumi» i oko 350 do 400 stabala prečnika 50 do 70 cm je poklano u aprilu mesecu 2023. Nakon toga je aprilski sneg poobarao drveće. Onda su se pojavile «supe- super- super- oluje» i drveće je najstrašnije popadalo, mnogo polomljenih grana, drveće je padalo na drveće koje je još uvek ostalo da stoji. Ali niko iz Srbijašuma nije došao da uradi sanaciju i spase preostala drveća od naleganja i truljenja. Strašno je to kada uđete u šumu i vidite zlostavljanje o kome se permanentno- ćuti, zaavršila je priču priča U cara Trojana kozje uši..

 

 

Стижемо на време али је једно седиште, иако је наше је заузето. Седе мушкарац, преко пута девојчицаи до ње жена са слушалицама у ушима. Праве се да као да је све у реду- јер за њих и нико други и не треба да постоји. Нема емпатије. Долази кондуктер и човек показује 2 карте, значи нема права да заузме и треће седиште. Дете је  ТРИДЕСЕТПЕТ МИНУТА, и бројем 35 минута, брбљало заиста којешта а отац није заостајао у изговарању којекаквих афирмација и представи да су они супер другари и да се забављају на прави начин. Све време, заћутали нису, као да су у својој приватности и да је у возу дете једина потреба и радост путника у вагону. У неко доба жена мајка, са слушалицама у ушима, је прогворила: да, мени одговара, и то је било све. Као једна од оних полушколованих која је на –„имам семинар“.

Постаје иритантно што човек мора да бежи од оваквих представа. Или уђете у банку, ето родитеља са малим дететом- и сви очекују да се ред помери… јер дете је… и да живот свих осталих СТАНЕ јер нечије дете… Сморно. Неок. И не размишљање да ће то дете управо такав манир очекивати и од својих родитеља, али и школских другара, учитеља и наставника. Нико их није учио о краткорочним или дугорочним последицама њихове базичне неписмености, филозофиа Будалеса. Какво неваспитање. И родитеља- првенствено. Немање потребе да дете схвати да оно није хелиоцентрично, али и можда да људи имају своје животе и другачије потребе. Можда чак и да дођу до речи од блебетаве 5-6 година старе девојчице. Да ли ће дете тако и у школи да блебеће јер позитивне афирмације и дијалог који отац води са њом је неће спремити за жиот ни за школу. Који ликови. На жалост све је више таквих понашања. И онда људи крену да беже од њих и њиховог детета. Ништа им не кажу јер није популарно не одушевљавати се када 6-о годишнје дете блебеће 35 минута. Страшно. Куда плови овај брод?

Туторијал: Поменута девојчица је добољно велика и већ треба да има завршене „ семафор“-е и да је спосбна за емпатију, да разуме краткорочне и дугорочне последице, да свет није она и њена породица. То што је отац назива „Љубави“ је као да изговара „Шпорет“ или „Којешта“- нема емотивне резонанце и сама реч звучи шупље и неискрено, као „ манч- мелоу- похвала“. Међутим, најчешће постоји асиметрија у таквој породици, где је мајка главна а отац глуми мајку.Зато, како рече једна клијенткиња: „То је само код нас. Само код нас деца имају браду и бркове“.

 

 

Sitno iseckati 1 veću šargarepu i 3 crna luka i staviti u šerpu sa prethodno nasutim uljem.

Dodati 700 grama seckane junetine i propržiti dok meso ne promeni boju. Potom dosuti 0.5 l vode i kuvati na umerenoj temperaturi.

Zatim sitno iseckati 1 crvenu papriku, 1 zelenu papriku, 1 ljutu papriku i 2 krompira.

Dodati začine: vegetu, alevu papriku, kurkumu, peršun, origano, ruzmarin, biber i so.

Promešati i 3 sati ostaviti da se kuva na tihoj vatri.

 

Tekst je sa portala Agromedija: Aloja vera: Kako je uzgajati u saksiji  Aloja vera je biljka poznata po svojim izuzetno lekovitim i umirujućim svojstvima. Stručnjaci su toliko fascinirani ovom biljkom, a jedna od njenih najvećih prednosti jeste pozitivno delovanje na vašu kožu.

Veliki listovi biljke aloja vere puni su gustog gela što je upravo ono što leči i umiruje kožu. Pored saveta o gajenju, slede i saveti kada je sve možete koristiti.

Mesto- Aloja vera biljke se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru ili na otvorenom. Međutim, postoje određena pravila i mere opreza koje bi trebalo da zapamtite. Ako odlučite da odgajate aloje na otvorenom, morate znati da se ona može smrznuti tokom zime. To znači da ćete morati da je unesete u neku prostoriju tokom ovog perioda.

S druge strane, ako uzgajate biljku u zatvorenom prostoru, pobrinite se da ima dovoljno sunčeve svetlosti. Alojama je potrebno od 8 do 10 sati indirektne svetlosti od sunca. Vodite računa kada je o tome reč,  jer ako je postavite direktno na izvor svetlosti, osušiće se i listovi će joj potamneti.

Zemljište- Ove biljke preferiraju suvo tlo poput kaktusa. To znači da možete da kupite kaktus i iskoristite njegovu zemlju ili napravite sopstvenu kombinaciju zemlje, peska i šljunka. Osim toga, pobrinite se da kontejner ili saksija u kojoj uzgajate svoju aloja veru ima drenažne rupe na dnu tako da ne zadržava vodu. Njihovi koreni ne vole da dugo stoje u vodi.

Zalivanje- Jedna od uobičajenih grešaka koju prave početnici koji gaje ovu biljku je preterano zalivanje biljke. Alojama nije potrebno mnogo vode. Zapravo, kada prvi put posadite svoju aloju u saksiju, dajte joj malo vremena da se koreni prilagode pre nego što počnete da je zalivate.

Ako joj dajete previše vode lako može doći do truljenja korena, a to je problem koji je teško prevazići kada se pojavi. Tlo biljke aloje treba ostaviti da se potpuno osuši pre nego što se opet zalije. Kada se zaliva, tlo treba temeljno natopiti i vodu treba ostaviti da slobodno iscuri iz saksije.

Sve dok su listovi vaše aloja vere debeli, savitljivi i hladni na dodir, dobar je znak da vaša biljka ima dovoljno vode. Ako listovi postanu tanki, lomljivi ili počnu da se uvijaju, biljci treba više vode. U svakom slučaju, tlo bi uvek trebalo da ima optimalnu vlažnost, ali ne previše!

Prostor- Aloja vera biljke treba da imaju dovoljno prostora za rast. One imaju kratke korene, ali čvrste i teške listove, što znači da ih treba prebaciti u težu i jaču posudu kada počinu da rastu. Ako aloja nema dovoljno prostora da raste ka spolja, ona će umesto toga početi proizvoditi mladice koje se kasnije mogu preneti u sopstvene saksije i dogajati kao nove biljke.

Načina upotrebe- Za šta sve koristimo ovu fantastičnu biljku:

1.Ublažava opekotine na licu- Aloja vera može pomoći kod svih tipova opekotina kože, posebno kod opekotina od sunca tokom leta. Ove moći aloje potiču od njenih sposobnosti hlađenja i protivupalnih svojstava koja mogu bukvalno mogu apsorbovati temperaturu kože koja je izgorela od sunca. Pored toga, ona je puna minerala, vitamina i antioksidanata koji ubrzavaju proces zarastanja kože. Sve u svemu, aloja će vam biti neophodna u letnjim mesecima. Mnogi losioni nakon sunčanja su na bazi upravo ove biljke, uglavnom zbog ovih karakteristika hlađenja. Međutim, ako imate priliku i mogućnost, koristite čisti gel iz njenih listova.

2.Ubrzava zarastanje rana i posekotina- Bilo da se radi o rani od bubuljice ili ste se slučajno posekli kuhinjskim nožem, aloja vera se može koristiti za brže zacelivanje. Ona ubrzava proizvodnju novih ćelija epitela i koža je apsorbuje čak i brže od vode. Tako je gel aloje savršen lek za rane i posekotine. Obnavljanjem ćelija kože oko rane i sprečavanjem odvijanja infektivnih procesa, aloja može duplo skratiti proces zarastanja rana. Dakle, kad god imate rane ili posekotine, pokušajte sa redovnim nanošenjem ovog gela.

3.Neguje lice- Još jedan način korišćenja aloja je vere je preko kreme za lice. Naime, ovaj gel se brzo apsorbuje u kožu i povećava sadržaj vode. Budući da aloe vera nije na bazi ulja, pa je tako odlična za ljude koji imaju problema sa masnom kožom i koji su skloni aknama. Aloja će hidrirati vašu kožu bez blokiranja pora. Kao takva, ona može se može koristiti kao krema za ljude koji često pate od hroničnih kožnih problema kao što su ekcemi i psorijaza. Rešava problem sa aknama- Pored svojih brojnih sredstava koje smo pomenuli ova biljka je veoma efikasno oružje koje se bori protiv akni. Osim što sprečava akne sa svojim protivuplanim delovanjem, aloja može sprečiti i stvaranje ožiljaka. Proizvodnja novih ćelija kože će se ubrzati, a vaša koža će postati čistija nego ikad.

4.Usporava proces starenja– Konačno, poslednja i možda najimpresivnija odlika aloja vere leži u njenoj moći da spreči starenje. Ova biljka sadrži mnogo različitih vitamina i antioksidanasa kao što su beta karoten, vitamin E, vitamin C i još mnogo toga. Ovi vitamini će nahraniti vašu kožu i povećati njenu vlažnost i elastičnost. Na taj način sprečava i umanjuje pojavu sitnih linija i bora.

Књига: Бог ће помоћи ако има коме- Животопис и поуке патријарха Павла

У одељку „ Шkоловањe..“ Тако је у свјој бележници из млађих дана, имао подоста исписа из књиге руског апологете Свјетлова, „ Религија и наука“ објављене у Битољу 1937. године. По Свјетлову, религиозни научници су двоструко компетентнији од неверујућих, јер познају и религију и науку, па њиховим сведочењима треба посветити пажњу. Будући патријарх српски преписао је, између осталог, наводе из дела Ампера („ У природи можемо да посматрамо дела Творцаи да сењих узносимо познањем ка Творцу“), Бојла(„ Прави природњак куд год проникне у тајне творевине својим сазнањем, неизбежно свуда у њима јасно види прст Божији“); лорда Келвина („ Ако мислите довољно снљжно , наука ће вас неизбежно привести вер у Бога, која је основ религије. Увидећете да наука није непријатељица него помоћница религије“).; Лине („ Ја сам видео траг Божији у Љеговој творевини; и свуда, чак и у некнеприметнијим, најситнијим производима Његовим; каква моћ, каква мудрост, какво неисказано савршенство“), итд….“

Sva imena i svi opisi predstavljaju fikciju i nemaju korelat u stvarnom svetu.

Bila je ambiciozna, nije prezala ni da gazi preko… i bila je ruža, rošava, gladna, menjala je fakultete ne bi li dokalala da je njen prosek posledica njenog savršenstva. Ali ništa sem tih brojnih desetki u indeksu, nije je okarakterisalo kao nešto posebno u  njenom službenom položaju. Kao lekar za za-razne bolesti i predavač, bila je bezbojna. Ni jedan kognres i ni jedan rad nije imao nikakve premise sa njenom potrebom da bude priznata kao neko ko je originalan. Ali to je nigde nije zaustavljalo. Kao osobe koje u toku svog odrsatanja ubilu svoje Ego stanje Dete, nije imale emocija, umela je da ih odglumi. Te ososbe formiraju svoj, makijavelistički, kodeks moralnosti verovatno na osnovno ličnog uvida u neko iskustvo. Stupivšii na posao shvalila je da će kao ljubavnica doktora kome direktor veruje, da postigne mnogo. I zaista jeste. Ovaj ju je nesebično preporučivao, zapošljavao, dozvoljavao da putuje po kongresima o službenom trošku. Sa druge strane, ona kao Njegova ljubavnica nije dozvoljavala da iko priđe Njemu. Njen veš se mogao naći u svim prostorijama na Klinici- kao ona- oni su tako strastveni da… i taj veš po Klinici treba da bude dokaz…. I kada danas ispričaju o nečijoj strasti a Ego stanje Dete je osoba ubila u sebi- to nije strast, to je proračunata gluma za određene prilike i određene/u osobe/u. Bila je osvetoljubiva. Kako je on imao ženu i decu, bilo joj je prihvatljivo da ode kod njega u stan i tamo isto bude strasna- oboje. I da sa Njime i tom decom otputuje na more i da kao glume porodicu, dok je majka te dece ostala kući. Kada je Njegova žena umrla, ona je nastavila da bude Njegova ljubavnica, sada sa poslom na većoj i prestižnijoj Klinici. E tu je nadija Popov Katani dobila krila uz svoju dugogodišnju prijateljicu docentkinju dr Kseni Kseni. Volele su da ogovaraju- karambol transakcija- naravno druge i da o drugima pričaju, etiketiraju i morališu. Tako su njih dve ili samo nadija Popov Katani. ispričele/a profesorki dr Božić koješta o Njegovom detetu iz prvog braka, koje je studiralo Medicinu na tom istom fakultetu i koje je i došlo na vežbe na tu istu Kliniku. Pomenuta profesor se bez imalo zadrške ili promisa ili provere samo istovarila po studentkinji pred celom grupom; « Kako takvi roditelji imaju takvu decu». Draga nadija Popov Katani i Kseni Kseni- zbog čeka nisu pričale profesorki dr Božić o brushalterima od nadije ili o njenom odlasku na more ili o njenim osvetoljubivostima prema onima koji nju nisu hteli da percipiraju onako kako je ona sebe videla. U varošici gde je On živeo sa decom i majkom ju je srela koleginica u frizerskom salonu i upitala kako su joj deca? To nisu moja deca. To su Njegova deca. Onda ju je On i oženio. Njegov pašenog Bine se javno smejao: On je jedini koji je oženio svoju ljubavnicu. Onda je On umro. Ona ga je shranila sa majkom a ne u zasebni grob gde bi I ona, iako  je napisala čitlju tipa “bio si moj san” I jednu čitulju gde je ona potpisna kao supruga a iza nje I Njegova deca. U ostavinskom postupku nastavila istu praksu, posle nebrojenih sastanaka kod notara, ona se kao sada setila da je zaboravila ( ! ) je “zaboravila- da prijavi čamac I još jedno grobno mesto”.Ne. Ne, nadija Popov Katani nije zaboravljala, ona voli da se Igra sa ljudima. A iz Igre, onda kada se primeti isti manipulatini obrazac ponašanje- iz Igre se izađe jer je to najjeftinije. Igremogu da budu na prvi stene, na drugi i na treći stepen i kao takve su smrtonosne.

Sva  imena, mesta su fikcija i nemju nikakve veze sa realnošću.

Karambol transakcia* to je transakcija ogovaranja o osobi koja nije prisutna i ima za cilja da zavadi i nanese zlo.