Генерални директор банке Euro Exim Bank Ltd. навео јe економсите на раѕмишљање рекавши следеће: „Бициклиста је катастрофа за економију једне земље. Он не купује аутомобил нити позајмљује новац да би га купио. Он не плаћа осигурање за ауто, не купује гориво, не плаћа технички преглед, нити му је потребно сервисирање. Не плаћа паркинг. Нису му потребни аутопутеви са више трака. Не постеје гојазан. Здрави људи нису потребни, нити корисни економији. Не купују лекове, не иду у болницу, нити код доктора. Не доприносе ништа BDP-у државе. На против, сваки Mc Donalds ресторан креира најмање 30 радних места, тачније 10 кардиолога, 10 зубара, 10 нутрициониста, наравно уз људе који су запошљени у самом ресторану.

Додадтак: Пешачење је још горе. Пешаци чак ни не купују бикикл.“

Дотатак> Често заборавимо да имамо избор. И да имамо свест о сопственом избору који нас одређују. Можда не мора да се пешачи цео дан, али ујутру или увече може. Можда особа на бициклу не мора да потера пешаке у страну на пешачкој стази, јер то је ипак учесник у саобраћају.ИМеђутим, то је савсвим добар начин да се стигне где треба и да се остене у добром стању духа.  Имамо избор, како да се понегујемо, сматрам.

Krompir se opere i izreže na deblje kolutove, malo maslinovog ulja se sipa po dnu pleha sa papirom za pečenje. Stavi se izrezan krompir, preko posolite morskom solju, pa stavite susam preko svakog koluta, ruzmarin isitnjen, malo C začina, pa praziluk isečen na kolutove a u sledećem redu na krompir stavite beli luk i u svaki red staviti komadiće posnog kačkavalja ili ga narendati. Dodati puno kima u svakom sloju. Zatim opet maslinovog ulja. Dodala bih šolju vode. Stavite u zagrejanu rernu na 200 stepeni. Peći dok porumeni.Pre nego što cu izvaditi, stavim kolutove crnog luka,od tri manja luka.

 

Психотерапија није корисна само за појединце који се осећају преплављенима животном ситуацијом, већ и за све појединце жељне личног раста и развоја, јачања на путу до остварења жеља, откривања властитих потенцијала и живљења испуњенијег живота.Наиме, добро ментално здравље је много је више од одсуства психичких болести и тешкоћа, а укључује бројне позитивне карактеристике, као што су: осећај задовољства, жељу за животом, смех и забаву, способност суочавања са стресом и опорављања након тешкоћа, осећај смисла и сврхе (како у активностима, тако и у односима с другим људима), флексибилност у учењу нових ствари и прилагодби на промене, равнотежу посла и забаве, одмора и активности, високо самопоуздање и тако даље. Ово не значи да ове особе не проживљавају тешке тренутке или не осећају емоционалне проблеме. Промене, разочарања, губитци, итд. саставни су и нормални део живота сваке особе, а са собом неизбежно носе осјећај туге и тескобе, стрес и напетост. Предност је емоционално одраслих људи је што се и након тешкоћа, траума и стресова поновно опораве. Такве особе имају развијене или усвојене начине суочавања са захтевним ситуацијама и задржавају позитиван поглед на ситуацију. Остају фокусиране, флексибилне и креативне, како у тешким временима, тако и у добрим. Када се догоде лоше ствари брже се опорављају и настављају даље.

Неки од циљева психотерапијског сусрета могу бити боље ношење с проблемима и емоционалном нелагодом, подстицање увида и самоанализе код клијента те усвајање нових вештина.  Психотерапијски сусрети могу се одвијати један-на-један, укључивати партнера љи намера раде.или члана породице и/или се одвијати групно. Договор мора да буде направљен експлицитно а не да на пример родитељ прислушкује психотерапију свог детета које има 20 година и шапуће му/ јој одговоре за које сматра да су прави. Терапија се одвија једном недељно или једном на две недеље. Као и лек, тако и психотерапија тражи редовност јер се између две сеансе десе промене. Даље неопходно је поштовати правила психотерапије и законе јер, на пример, у скандинавским земама је законски кажњиво да родитељ присуствује психотерапији свог детета старијег од 16 година. Ово јасно и недвосмислено пише у закону. психотерапијаје интиман чин и не служи са препричавања и доконо попуњавање времена. Саветује се да се прихотерапеутски  сетинг оджи заштићен и не сме се разносити оно што се  поверењу изговорило на сеанси.ни тзв. поверљивим одобама. Некада је “пут до пакла поплочан најбољим намерама” а родитељ, на пример, неће да разуме да нјеново одрасло дете треба неког трећег родитеља и да ће наставити да воли свог родитеља.

 

Психотерапија се дефинише као лечење говором или лечење уз помоћ говора. Психотерапија представља процес који се одвија између терапеута и пацијента или групе пацијената, и састоји се од низа вербалних и невербалних техника које имају за циљ да доведу до бољег менталног функционисања или елиминације симптома менталних болести. Психотерапеут је именован као “трећи родитељ”. Циљ психотерапије  је промена до које се долази на постепен и структурисан начин. Психотерапија је у сржи терапија разговором. То је и терапија где се могу користити уметност, музиау, огледи и покрет а у циљу постизања увида од стране клијнета: шта он/ она сама себи ради па има резултате којима није задовољна.

Однос клијента са такозваним “трећим родитељем” кључни је елемент сваке психотерапије.  “Трећи родитељ” нуди поверљиво и приватно окружење у којем се на сигуран начин могу истраживати и прерађивати тешка искуства. Тренутна теоријска и емпиријска истраживања потврђују важност психотерапијског односа као кључног фактора који утиче на успешност психотерапије.

РАЗЛОЗИ за психотерапију: На саветовању и психотерапији може се радити на различитим проблемима и остваривању различитих циљева. Неки људи желе да боље разумеју себе, други развијају нове животне вештине или унапређују оне којима нису задовољни, неки требају подршку за суочавање с тешким и/или изазовним животним ситуацијама. Помоћ се  може тражити и због специфичних разлога, попут траума из раног детињства, поремећаја прехране, психосоматских стања, самоубилачких мисли, посттрауматског стресног поремећаја, опсесивног понашања или фобичних анксиозности. У неким другим ситуацијама, клијенти траже помоћ због свеприсутног ојећаја депресије или анксиозности, због потешкоћа с концентрацијом, незадовољства на послу или немогућности стварања и одржавања задовољавајућих односа. Најчешћи разлози тражења помоћи код студената су: тешкоће у учењу (проблеми с одгађањем, концентрацијом и памћењем, неадекватне навике и/или стратегије учења,…), лоша организација времена, незадовољавајући односи с другима, потиштеност, осамљеност, туга, тескоба, страх, нервоза, брига, паника, ниско самопоштовање, особна несигурност, незадовољство властитим изгледом и проблеми с храњењем. Знакови да је можда време да особа потражи стручну помоћ јесу: проблем који траје дуже времена, особа не функционише на пожељан начин, особа не успева да проблем решити сама или уз помоћ породице, пријатеља и других блиских особа те кориштењем уобичајених стратегија решавања проблема.

Svašta umem.

Stvarno umem.

Samo – sebe ne razumem.

Ja, čuvao, ljudi ovce

tamo negde na kraj sveta,

mojoj deci kajmak smeta,

luk im smeta…

Sve im smeta.

 

Ja do škole pešačio

i po kiši i po snegu,

moje kćeri k’o knjeginje,

k’o da se u svili legu:

jednom šmrknu,

dvaput kinu

i beže u limuzinu.

 

Svašta umem.

Stvarno umem.

Samo – sebe ne razumem.

Ja krčio s ocem šumu.

Plik do plika dlan mi ospe.

Mome sinu – gospodinu

teško i da đubre prospe.

Kad mu mati nešto reži

mislim: žensko pa nek’ reži.

A on: odmah kupi stvari

i od kuće u svet beži.

 

Još mi žvrlja neka pisma

oproštajna,

puna bola.

Ispadnemo pred njim krivi

mi i škola.

Traži novac, kuka, moli

– nema čime stan da plati,

a ja šašav

pa ga pustim

da se mirno kući vrati.

 

I sve divno, divno umem

samo – sebe ne razumem.

Sve sam ovo za njih stek’o.

Niko hvala nije rek’o.

K’o da moram da se zboram

i da leđa večno krivim

zbog prinčeva i princeza.

K’o da samo zato živim.

 

A ja živim jer se nadam

da me i sad negde čeka

jedna šuma iz detinjstva

i vedrica vrućeg mleka,

i tišina ispod brega,

i plav lepet ptičjih krila,

i ogromna žuta zvezda

kao što je moja bila.

Al’ putevi zatravljeni.

Nad njima se magle tope.

Odavno su zatrpane

moje bose dečje stope.

 

Išao sam i ja u svet

bez režanja,

bez bežanja.

Išao sam da odrastem.

Sad sve mogu.

Sad sve umem.

Ali šta mi sve to vredi

kad sam sebe ne razumem.

 

Mika Antić

Данас је света Петка. Пошто су ме жене у продавници свећа училе да се свеће не купју у току Службе, већ пре или после, поранила сам и у скоро 7-8 минута до девет сати ушла у Цркву. Кад оно, Служба је већ била почела и трајала је бар десетак минута. Хор из мушке певнице је певао. Ја сам гледала у сат и питала зар је Служба већ почела? У певници је била и протиница са својим кћерима, што значи да је и прота био ту негде. Да, била су само три од раније постављена свештеника те Цркве.

Наравоученије: Не разумем зашто нисам према властитом плану отишла у другу Цркву? Каснила сам. Могуће да је добро да научимо да следимо своју идеју? Да, књига „Нага пред вољеним“, норвешког аутора Ј.Висе-а и почиње са причом о свештенику. Како је то било интересантно. Идеја да грађани могу и имају право да изаберу свог свештеника, ми се све више допада. Било би супер.  

3 kašike putera rastopiti, pa dodati 3 kašike brašna, 4 dl mleka, kada to provri mešati dok se ne zgusne – bešamel sos.

Tost hleb premazati bešamel sosom, 2 listića šunke, posuti rendani kačkavalj, zatim namazati sosom drugo parče tosta i prevrnuti na predhodno parče.  Sa gornje strane premazati bešamel sosom i posuti rendani kačkavaljem. Tako napraviti 12 sendviča. Za ovu količinu potrebno je 24 komada tosta, 300 grama praške šunke, 300 g gaude kačkavalj.

 

(Tražeći knjigu koju sam ranije pronašla kod hrvatskih izdavača, ukucah isto, ali nađoh Filozofiju palanke, pa da eto to ne mogu …  jer nije prevedena… ako sam dobro razumela, a intenca je ostala meni nerazumljiva. I eto tužna sam, jer kako da ja za ovu knjigu nisam znala. Ovo što sledi pronađoh u Wikipediji:)

Filosofija palanke, delo književnika i filozofa Radomira Konstantinovića, je objavljeno 1969. Filosofija palanke se smatra jednim od najvažnijih dela srpskog postmodernog pravca i Konstantinovićevim najznačajnijim delom.  Knjiga je nekoliko puta izdavana u Srbiji.

Citati= Wikipedija

“Iskustvo nam je palanačko”.

“Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad. Duh njegov, međutim, jeste duh između plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog.”

“Nema sveta izvan duha palanke. Samo on, koji ispoveda religiju zatvorenosti, religiju u kojoj je vrhovni bog ovaj bog jedinstva…^“

“Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil”.

“Veliki “svet” je svet koji, množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost”.

“U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost”.

“Ova služba stilu je, u svojoj osnovi, služba sigurnosti … On ima utisak produženog detinjstva, ili utisak produženog života pod okriljem porodice. Infantilizam je korelativan palanačkom duhu”.

“Prošlost nije ono što nije sadašnjost, neka pre-sadašnjost, ili neka ne-sadašnjost. Prošlost je u najmanju ruku predviđanje sadašnjeg, ali je mnogo više potvrđivanje njeno”.

“Život je rutinski život, siguran onom sigurnošću koju nudi rutina”.

“Kult čistote je kult rutinskog (i rutinizovanog) života. Između čistote i rutine vlada znak moćne kauzalnosti koja, ponekad, ide do same istovetnosti, tako da bismo o rutini smeli govoriti, pre svega, kao o čistoj rutini a o čistoti kao rutinskoj čistoti. Kult čistote, u ovoj stilskoj svedenosti, doveden je do prave manije, i to u svemu, u stvarima materijalnog sveta, ali i u sferi ideala moralnih vrednosti.”

“Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća… “

Volim da čitam. Verujem da tako možemo da obogatimo sebe. Verujem da je ovo knjiga iz nekog drugog vremena? Da li govori o svima nama? Na ovaj način biramo drugačije teme za razgovore. I da na svesniji način strukturišemo svoje vreme.

 

Fil: Ljuta paprika u pavlaci 1 kg (iseckati), može malo kozjeg jogurta i sira ili ovčijieg sira, 1 celo jaje. Oko 10 g kima i 20 g mirođije (koja može da poplavi od paprika). I za prskanje kora smeša: pola vode i pola ulja i 10 g prašak za pecivo. Heljdinie kore za pitu ili tanke za baklavu  1,5 kg. Obično jedno pakovanje kora ili trećinu izgužvam i složim i prskam smešom voda- ulje- pecivo. Onda stavim pola fila pa opet oko 1/4  preostalih kora pa ostatak fila i ostatak kora. Odozgo na složenu pitu, ostatak voda-ulje- pecivo. Ispečem u zagrejanoj ili hladnoj rerni.

али ( и) према другоме“- верујем да сам добро упамтила речи свештеника који је јутрос, на Малу Госпојину, држао проповед о љубави, пажњи и поштовању (и) према другоме. И скроз моћно. Онда комшиница прича да је оставила кусур за Цркву, да је наишао свештеник и рекао: Хајде да напишемо Ваше име и имена Ваших да сутра молимо. Размишљам да је то био Отац Влада, који говори „Небеска Педагогија“.

Тако је лепо када чујем и подсетим се, да је свет лепо и добро место. И да међосбно уважавање чини овај свет лепшим.