Психотерапија није корисна само за појединце који се осећају преплављенима животном ситуацијом, већ и за све појединце жељне личног раста и развоја, јачања на путу до остварења жеља, откривања властитих потенцијала и живљења испуњенијег живота.Наиме, добро ментално здравље је много је више од одсуства психичких болести и тешкоћа, а укључује бројне позитивне карактеристике, као што су: осећај задовољства, жељу за животом, смех и забаву, способност суочавања са стресом и опорављања након тешкоћа, осећај смисла и сврхе (како у активностима, тако и у односима с другим људима), флексибилност у учењу нових ствари и прилагодби на промене, равнотежу посла и забаве, одмора и активности, високо самопоуздање и тако даље. Ово не значи да ове особе не проживљавају тешке тренутке или не осећају емоционалне проблеме. Промене, разочарања, губитци, итд. саставни су и нормални део живота сваке особе, а са собом неизбежно носе осјећај туге и тескобе, стрес и напетост. Предност је емоционално одраслих људи је што се и након тешкоћа, траума и стресова поновно опораве. Такве особе имају развијене или усвојене начине суочавања са захтевним ситуацијама и задржавају позитиван поглед на ситуацију. Остају фокусиране, флексибилне и креативне, како у тешким временима, тако и у добрим. Када се догоде лоше ствари брже се опорављају и настављају даље.
Неки од циљева психотерапијског сусрета могу бити боље ношење с проблемима и емоционалном нелагодом, подстицање увида и самоанализе код клијента те усвајање нових вештина. Психотерапијски сусрети могу се одвијати један-на-један, укључивати партнера љи намера раде.или члана породице и/или се одвијати групно. Договор мора да буде направљен експлицитно а не да на пример родитељ прислушкује психотерапију свог детета које има 20 година и шапуће му/ јој одговоре за које сматра да су прави. Терапија се одвија једном недељно или једном на две недеље. Као и лек, тако и психотерапија тражи редовност јер се између две сеансе десе промене. Даље неопходно је поштовати правила психотерапије и законе јер, на пример, у скандинавским земама је законски кажњиво да родитељ присуствује психотерапији свог детета старијег од 16 година. Ово јасно и недвосмислено пише у закону. психотерапијаје интиман чин и не служи са препричавања и доконо попуњавање времена. Саветује се да се прихотерапеутски сетинг оджи заштићен и не сме се разносити оно што се поверењу изговорило на сеанси.ни тзв. поверљивим одобама. Некада је “пут до пакла поплочан најбољим намерама” а родитељ, на пример, неће да разуме да нјеново одрасло дете треба неког трећег родитеља и да ће наставити да воли свог родитеља.