Sva imena, događaji su fikcija i nemaju veze sa realnim.

Čujem da humanoidni oblici života ispod našeg stana udaraju po našoj žardinjeri. Čujem let krila i iznenađena sam, kasno je, oko 22 sata. Ptice ne lete noću. To me i tera da pogledan. Gledam i vidim jaje od golubice se belasa u mraku. To su ljilja il brka- mama i tata od jece, ubili i ovo ptiče. Jer u 22 sata se sirota ptica neće vratiti da greje svoje jaje. Jer, kao što je brkin lovački pas Reks lajao danonoćno godinama iz kaveza sa kesama u  bašti kraj ulice, pa su ga ljudi posle čuli da laje iz nekog od bunkera u šumi a ovaj ga je navodno „poklonio“, sada laje mađarska vižla Tea. I tako Nedodoirivi/a može da povređuje, uništava. I ponovo se pitam: Dokle? Sramota! I sve manje imam respekta za službe koje sam poštovala. Ovo dvoje mi urušavaju i zadnje atome poštovanja prema službama gde su brkizam i (ljiljizam) radili. Sada se prisećam: obavešteni Nesrbi su pričali Srbima o prodajama … A svi ti- takvi, su i dan danas samo sa ego stanjem Dete, I takve i biraju za oko sebe. I opet kuriozitet: kći jelena će sačekavši da izađem iz stana, zvoniti na moja vrata da mom detetu ispriča kako je njena majka stara, bolesna, nepokretna … Moje dete je reklo: opraštam joj jer je i ona dete.

Verujem da treba otići.

Sva imena, događaji su fikcija i nemaju veze sa realnim.

Sva imena, radnje, rečenice, mesta- su fikcija i nemaju nikakve veze sa realnim životom.

Pre mnogo vremena neko koga sam poznavala i poštujem, je pričao: „ Znaš Srbija ima belu kugu jer žene neće da rađaju…“ pričao je i obrazlagao. U neko doba, izgovorih, da mislim da u Srbiji (skoro da ) nema muškaraca. Tada nisam znala ni deseti deo onoga što sada znam. Danas srećem odrasle ( cca 30 godina) dečake koji kao svoje porodične ( da li i rodne?) uzore vide majke kojima se dive i obraćaju za rešavanje svih mogućih problema. Pa onda bude: „ Zovem Vas u vezi devera, on leži i plače u svekrvinom krevetu…“. Ili svekrvina poruka: „Majka je jedna, žena je mnogo“- šta ona poručuje snahi ili svojoj ćerki? Ili: majka mi ulazi u (iznajmljen) stan kad hoće, donosi hranu i čisti. A ko plaća iznajmljivanje stana? Pa roditelji (odnosno mama je odlučila a tata finansira). Ili ta epidemija tzv. popustljivog vaspitanja poprima opasnu nespremnost za život. Trogodišnja devojčica me najbukvalnije gura, jer sam prišla da se pozdravim sa mačkom koju je dosledno ignorisala. Macu sam hranila, nedostajala mi je moja, dok su je domaćini tretirali kao samo jednu od životinja. I kažem: možeš da me gurneš samo ako ja tebe gurnem. Majka interveniše: Nemoj gurati tetu. I ne, mami nije prijalo. Možda, kada sutra neko agresivnije vrati neželjeni pokret, možda će tada majka razumeti. I za pred kraj, kuriozitet: kada Srpkinji kažem da sin mora ocu, da bi otac napravio muškarca od njega, ova debatuje. Kada, na primer, Mađarici to isto kažem, eventualno uočite bol u nemom pokretu torza, i ona se već opredelila: njen sin će biti muškarac. Pre mnogo godina, upoznajući na primer gospođa Ilonu, shvatih da postoji nešto što sam nazvala austrougarski mentalitet. I što radi, skoro bespekorno. I što se razlikuje od oblapornog izbora vaspitanja.

Sva imena, radnje, rečenice, mesta- su fikcija i nemaju nikakve veze sa realnim životom.

Kada su osnivača Dubaija, šeika Muhammad bin Rashid Al Maktum, pitali kako vidi budućnost svoje zemlje, on je odgovorio: „ Moj djed je jahao kamilu, moj otac takođe, ja vozim mercedes, sin Land Rover, moj unuk će takođe voziti Land Rover, a moj praunuk će verovatno jahati kamilu…“. Slušaoci su bili zapanjeni, pitali su ga: – Zašto? On je odgovorio: „ Postoje neki principi koji uvjek sve definišu. Evo o čemu je riječ: Teška vremena stvaraju jake ljude, jaki muškarci stvaraju dobra vremena, dobra vremena stvaraju slabe muškarce, slabi muškarci stvaraju teška vremena. Mnogi to neće razumijeti, ali prosperitet u našoj zemlji proizvodi parazite a ne ratnike“.

N1. Cooking. Pogačice od tikvica ukusno su predjelo hrskavo izvana, a kremasto iznutra, a recept za njihovu pripremu brz je i jednostavan. Odlične su i tople i hladne.

Sastojci za pogačice: 400 g tikvica, 4 žlice ribanog parmezana, 1 režanj češnjaka, 100 g kruha (samo sredine), 50 ml mlijeka, 1 jaje, 2 žlice maslinova ulja, prstohvat-dva soli, malo bibera.  Dodati možda I : 4-5 žlica prezli.

Priprema: Operite tikvice, osušite ih i narežite na manje kockice. Zagrijte tavu, dodajte maslinovo ulje pa na ulju malo popržite drobljeni češnjak. Dodajte tikvice i pirjajte ih oko 10 minuta. Ugasite vatru i ohladite. Sredinu kruha namočite u mlijeku pa je iscijedite. Izmiješajte jaje s ribanim sirom, dodajte sredinu kruha, maslinovo ulje, sol, biber i tikvice pa dobro izmiješajte. Ako vam je smjesa premekana i ljepljiva, dodajte koju žlicu prezli. Oblikujte pogačice, uvaljajte ih u krušne prezle pa ih stavite u hladnjak na pola sata da se malo ohlade i stvrdnu. Izvadite pogačice iz hladnjaka te ih ispržite u dubljoj tavi na dobro zagrijanom ulju.

Сва помеута лица, радње, места су фикције.

Имам паметницу за клијенткињу. Осећам се поласканом. Обично пошаљем па и добијем понеку идеју. Тако добих од ове, мени драге, паметнице Хулио Иглесијаса који пева, па онда је и превела текст песме. Каже нашла „дедицу“. Лепо пева. Послах мојим генерацијским другарицама које су све од реда биле очарне, и добих  за узврат концерте: Павароти и пријатељи- Luciano Pavarotti и Тоm Jones- Deliliah, George Dalaras-а са Mi Mou Thimonis Matia Mou. Драга паметница је причала да ме доживела млађом. Онда да је то неко Anno Domini-доба имало своје квалитете. Интерсантно је да деца/ млади данас слушају неку „дедица“ и „бакица“ музику. Па она легендана Три тенора. Лепо да се сетимо тих неких драгих великих „дедица“ и лепо је да они улепшавају живот- и данас.

500gr.sampinjona izdinstati sa dva crna luka ili jednim prazilukom, dinstati dok pecurke ne omeksaju, ne čekati da ispari sva voda koju pecurke puste. Dodati kašiku suvog zaćina i malo bibera. Dok se pečurke dinstaju, dve šolje pirinca prelijte sa dve šolje vode i kuvajte na tihoj vatri. Pirinač kuvajte 15 min i poklopite jos malo da odstoji, zatim ga procedite i operite pod mlazom vode, onda dobro ocedite. Pirinač dodajte šampinjonima i luku. Dobro izmesajte. Dodajte jos malo soli i bibera po ukusu.

Pomesajte 100ml vode, 100ml ulja i kašičicu praška za pecivo.

Tepsiju podmazati,ukljuciti rernu na 220stepeni.

Kore podeliti na po 3- 4.

Premazati koru mešavinim vode i ulja, staviti drugu,opet premazati, pa treću.Treću koru ne mažete vec filujete nadevom. Nadev podelite na 4 jednaka dela. Urolajte  koru i savijte ivice.Tako uradite sa preostalim korama. Na kraju izbockajite viljuskom na nekoliko mesta i prelijte ostatkom vode i ulja. Stavite da se peče pola sata u zagrejanoj rerni. Izvadite iz rerne i pokrijte krpom. Ostavite bar 10min. da odstoji pa secite.

„ Golda Meir, premijerka Izraela 1969-1974., jevrejskom narodu: Ako želite da gradite državu gde će Vam se vraćati sinovi i kćeri, ako želite da gradite državu gde će ljudi samo otići na odmor, ako želite da gradite državu koja neće imati straha za budućnost, onda samo uradite dva koraka:

1. Izjednačiti korupciju sa izdajom za državu, a korumpirani funkcioneri sa izdajnicima do sedme generacije …
2. Napravite tri najplaćenija i najcenjenija zanimanja: profesiju vojske, učitelja i doktora.

I što je najvažnije: radi, radi i radi jer niko osim Tebe neće da Te zaštiti. Niko da Te hrani. I samo Tebi treba Tvoja zemlja. Nikom drugom“.

Zen–Dejan Razić, Tanesi. Iako se mnogima Zen čini suviše zagonetan, neuhvativ i pun protivrečnosti, ipak je on u suštini jednostavna disciplina i učenje: “Čini dobro, … (Zen budizam–Dejan Razić-Srpsko-japansko društvo Beograd-Tokio. Svaka situacija u životu samo je jedna od karika u beskrajnom krugu uzroka i posledica, uče nas poznavaoci zena, neobičnog načina razmišljanja, …). ( Hvala, na primer, plavokosoj osobi na biletarnici u, na primer, Paliću koja je čitala “Zen Duh” Hjungbo Sjun, I tako me navela da potražim tu knjigu, i prisetim se ovog načina komunikacje):

„ U rukama sudbine: Veliki japanski ratnik po imenu Nobunaga odlučio je da napadne neprijatelja, mada je imao samo jednu desetinu ljudi sa kojima je mogao da se suprotstavi protivniku. On je znao da će pobediti, ali njegovi ratnici su bili obuzeti sumnjom. Uz put se zaustavio u šintoističkom svetilištu i rekao svojim ljudima: „ Pošto posetim hram, baciću novčić. Ako padne glava, pobedićemo, ako padne pismo, izgubićemo. Sudbina nas drži u rukama.“ Nobunaga je ušao u hram i ćutljivo se pomolio. Izašao je i bacio novčić. Pojavila se glava. Njegovi ratnici su se bacili u bitku sa takvim žarom da su lako izvojevali pobedu. „ Niko ne može da promeni ruku sudbine“, rekao mu je pomočnik posle bitke. „ Zaista, ne može“, rekao je Nobunaga, pokazujući mu novčić koji je imao glavu sa obe strane.“

 

 

Zen–Dejan Razić, Tanesi. Iako se mnogima Zen čini suviše zagonetan, neuhvativ i pun protivrečnosti, ipak je on u suštini jednostavna disciplina i učenje: “Čini dobro, … (Zen budizam–Dejan Razić-Srpsko-japansko društvo Beograd-Tokio. Svaka situacija u životu samo je jedna od karika u beskrajnom krugu uzroka i posledica, uče nas poznavaoci zena, neobičnog načina razmišljanja, …) ( Hvala, na primer, plavokosoj osobi na biletarnici u, na primer, Paliću koja je čitala “Zen Duh” Hjungbo Sjun, I tako me navela da potražim tu knjigu,  i prisetim se ovog načina komunikacje). :

„ Bes: Neki učitelj zena došao je Bankeiju da mu se požali: „ Učitelju, imam neobuzdan temperament i lako pobesnim. Kako to mogu da izlečim?“ „Ti imaš nešto veoma čudno“, odgovorio je Bankei. „ Daj da vidim šta to imaš.“ „ Ne mogu da Vam pokažem baš sada, ovog trenutka“, odgovorio je učenik. „ U tom slučaju“, zaključio je Bankei, „ to mora da nije tvoja prava priroda. Da je to tvoja prava priroda, ti bi mogao da mi je pokažeš u svako doba. Kad si se rodio, nisi je imao, i tvoji roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome.““

Zen–Dejan Razić, Tanesi. “Iako se mnogima Zen čini suviše zagonetan, neuhvativ i pun protivrečnosti, ipak je on u suštini jednostavna disciplina i učenje: Čini dobro, …”. (Zen budizam–Dejan Razić-Srpsko-japansko društvo Beograd-Tokio. “Svaka situacija u životu samo je jedna od karika u beskrajnom krugu uzroka i posledica, uče nas poznavaoci zena, neobičnog načina razmišljanja,” …). ( Hvala, na primer, plavokosoj osobi na biletarnici u, na primer, Paliću koja je čitala “Zen Duh” Hjungbo Sjun, I tako me navela da potražim tu knjigu,  i prisetim se ovog načina komunikacje) :

„ Guo Ceji: Premijer Guo Cei iz dinastije Tang, bio je izuzetan državnik i priznati vojskovođa. Njegovi uspesi u političkoj i vojnoj službi, učinili su ga nacionalnim junakom svog doba. Ali slava, moć, bogatstvoi uspeh nisu mogli da odvrate premijera od njegovog žarkog interesovanja i požrtvovanja u budizmu.Smatrajući sebe običnim, skromnim, i odanim budistom, on je često posećivao svog omiljenog zenističkog učitelja da bi od njega učio.On i njegov zenistički učitelj prividno su se veoma dobro slagali. Činjenica da je on bio na položaju premijera, što je bio najviši položaj u to vreme u Kini, kao da nije imala nikakvog uticaja na njihovo prijateljstvo. U njihovom odnosu  na izgled nije bilo nikakvog traga učtivosti od strane zenističkog učitelja, niti sujetne nadmenosti premijera. Činilo se da je to čisto religiozni odnos između poštovanog učitelja i poslušnog učenika. Međutim, Guo Ceji je jednoga dana- kada je, kao i obično, posetio svog zenističkog učitelja postavio sledeće pitanje: „ Vaše svetiteljstvo, kako budizam objašnjava egoizam?“ Lice zenističkog učitelja odjednom je pomodrelo i on se na veoma ohol i prezriv način obratio premijeru sledećim rečima: „Šta tručaš, glupane jedan!“  Ta nerazumna i neočekivana odbojnost tako je povredila premijerova osećanja da se na njegovom licu pojavio izraz uvrede i gneva. Onda se zenističi učitelj nasmešio i rekao: „ Vaše veličanstvo, to je egoizam!““