Свa лица, догађаји, места- су фикција и немају додирних тачака са реалним.
Синоћ испраћајући своје одрасло дете, види Будаледа да је неко увео црно белу мацу и да је маца у кутији за одбачене рекламе а улазна врата отворена. Оставља отворена врата- зна да су једном убили црну мацу коју је увела мајка једног комшије, то само мала станка може да уведе уличног пса у улаз и напише- будимо људи. И нико више јер ту живе људи који су дошли са села и запослили се у милицији. Побегли су од мотика и верно служили тадашњи режим. Сада мрзе све што их подсећа на њихова селишта подно Златибора и слично.
Будалеса износи картонску кутију у којој се бацају рекламе и ставља кутију напоље да би маца имала где да преспава. Затвара улазна врата. И то је све.
Ујутру је Будалеса лења и касно устаје. Кад оно на трему улаза Шаденфројнде Зафић:“Да опереш овај зид који су мачке… јер ти…и да почистиш…“ или шта још. У повратку Будалеса види да данас на том зидићу нема пивских флаша нити конзерви од пива да су Шајденфројдине жардињере ту: 2 празне и са земљом у њима и 2 са као цвећем. Зид је са траговима шапа малог пса. И ништа више. Да ли је то Шанденфројде заборавила како изгледају мачији трагови? Збуњено размишља Будалеса. Шаље свом детету поруку како ју је илинка Зафић пресрела на улазу и очитала јој лекцију, а Будалесино дете каже: склони се од ње. Сећа се Будалеса да је и у милицији клеветала њено дете, као напада је а сада се не вади из стана преко пута нас јер је комшија девизни родитељ. И колико још злих игара је та спремна да уради.
Будалеса сади смиље тамо где је нека злочиначка рука пре пар месеци украла смиље и на још једном месту. Хода са чизмама и по улази у по стану и проверава да нигде не остане неки траг. Али онда чује како Комшиница Ципирипи говори гласно (она има врата у подруму и друга напољу где је направила себи башту): Шта уради жено? Будалеса силази у подрум да пита да ли је она нешто урадила али јој ова не отвара врата. Будалеса види нову новцату метлу са дугом дршком и канту пуну воде. Ципирипи су слабијег имућног стања, пита се Будалеса: одакле та новцата метла? Узима метлу и чисти све од свог спрата наниже. Онда испред подрума налази комшиницу Ципирипи и каже јој да је све почистила али да нигде није нашла ни ђубре ни блато. Ма ја ево овде поставих ово цвеће па хоћу да га залијем- одговара Ципирипи на Будалесино питање да ли нешто није у реду и да ли је Будалеса нешто испрљала. Ставља метлу у канту пуну воде и два- три пута по цвећу и плочицама. Будалеса одлази па се опет враћа да види шта Ципирипи, другрица од Шаденфројде ради. Ништа. Ведро пуно првљаве воде стоји а плочице су и даље неизбрисане.
Сутрадан увече и дан након тог дана је Шаденфројнде сакрила кутију за одбачене рекламе- да мала улицна меу не би преноћила у кутији. Бижин пас и даље тули из баште и из некаквог бункера од жица и кеса. Тужно и претужно. Да ли је ово ” вршњачо насиље” или “Сви су људи једнаки али су неки једнакији” из Животињске фарме? Да нису напуштали своја села, не би ни те маце и пси били у граду.
Пре 3 дана Будалеса види да Шаденфројде седи у баштици код Ципирипи и ту је са њима и комшија из зграде 89. Ето, помисли Будалеса: а ономад када је илинка Зафић сама седела са и близу Бркизма на клупици иза зграде 93, када су она и Бркизам спремали преврат Бившем Управнику Муљку, тада није било важно што су сами њих двоје и веома близу на тој клупици.
И тако земаљски дани теку. А Шајденфројнде седи уз своје прозоре, као Кербер, и гледа да ли се Будалеса пробудила. И тај њен властохлепни и заповеднички тон и сво то Играње Игара- на трећи степен. Сморно. Сморан је овај Розеград са “титиним пионирима” . Пре тога месецима није била ту… распоредила је кључеве по становима симпатизера… када су на зидићу конзерве од пива и флаше кока коле- то је чисто. Заиста Розеград и сељоберство умара. Да. Треба ићи .
Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају везе са реалним.
Играње Игара подразумева патологију. Нарцистички поремећај личности учествује у игрању игара: некад ће да пошаљу неког да запрети Кућним саветом, некада се издере власнохлепно на кога мисли да може… та сморна и докона- жена, можда.Често је нарцистички поремећај личности особа која започиње и храни се играњем игара. Нарцистичи поремећај настаје као рана компензаторна форма и везана је за преживљавање младог бића и у рангу је са Граничним. Потреба за гратификацијом и похвалама никада неће бити задовољена.Због тога је и разумљива потреба за Играњем Игара- на трећи степен.