Сва имена. места, радње су фикција.
Будалеса у 11 сати, трчи на посао, кад оно испред врата улаза у зграду- у којој Будалеса живи, стоји управник илинка Зафић- Шајденфројнде, Марко Бижа- „управник из сенке“ и неки човек са метром. (Будалеса застаје затечена: пре неки дан је илинка са неком непозатом женом испред зграде о дрвету испред зграде разговарала- као смета јој јер јој „удара у прозор“. Шта ли се то дешава у и око зграде?-пита се станар зграде- Будалеса, јер редовно и по целу годину унапред даје за новац плате управника и доуправника.
Сада застаје и стоји- могуће да је слика толико надреална да Будалеса остаје да стоји и ко зна због чега стоји- фасцинирана ко зна чиме. Тада јој се илинка уноси у лице и вербално провоцира и напда и глумата: идите тамо на ливаду . па опет, па и трећи пут исту реченицу понавља, као глумата неко лудило- шта ли. Будалеса је затечена и као у немом хорору слеђено посматра. Као да одбија да разуме да илинка ПОНОВО ПОДБАДА да би могла да отрчи у МУП и поднесе пријаву јер ју је неко „напао“. Онда илинка заћути. Тада Будалеса пита човека са метром ко је он а он каже да га је звала и покаже- она. Праве надстрешницу. Да ли су обавестили станаре- као „хабају се плочице на степеништу“. Онда илинка прилази Будалеси- стаје тик до ње и говори: да идеш тамо на ливаду где си садила. Па опет. Па опет. ( Ма ко си ти да тако говориш Будалесеи јер ти си само самоизабрани управник и ОВО НИЈЕ ТВОЈЕ“двориште“. И ко је илинка и да се уопште обраћа Будалеси која НЕЋЕ већ годинама ДА РАЗГОВАРА њом и КОЈА ЈОЈ НИ РЕЧ НИЈЕ РЕКЛАдок тако залеђено стоји). Онда Будалеса каже: сада имам два сведока да ме вербално нападаш а БижаДБ и Човек са метром појачавају своју фокусираност на причу. Да. Бижа је научио да види само оно што му се плати- целог живота. Онда Будалеса крене да сиђе, као да тек сада схвата: феномен када змија хипнотише жртву. Страшно. Баш се тако Будалеса осећа- као хипнотисана простаклуком, бестијалношћу и аморалношћу. Али када Будалеса закорачи лево да сиђе степеништем , илинка се помери лево, када Будалеса крене на десно према степеништу илинка крене на десно. И тако.
Будалеса стиже на посао и зове милицију РРР 7452445. После низа безупешниг притискања, добија неку госпу која каже да полицијиа ради 24 сата и да Будалеса може у било које доба да дође и поднесе пријаву.
Нешто иза 21. Будалеса стиже у МУП. Види да никог нема у ходнику и куца на врата са натписом Дежурна Служба. Испитује је млади пандур с врата, не позива је чак ни да уђе у собу. Онда неко пролази иза Будалесе и тек тада пандур позива Будалесу да уђе. Прича му/ им- троје их је, млади полицајац Илић, жена у униформи за столом и један човек у цивилу. Због чега сте стајали тако? Не знам заиста, ваљда сам била збуњена илинкином мржњом, доконошћу, потребом за играњем Игара, потребом за глуматањем и представом, за подбадањем које илинка Зафић врши доследно годинама над Будалесом и Будалесином породицом … простаклуком, аморалошћу, бестијалношћу… чиме све не. Зовите ви 192. када се то деси поново и онда ће патрола доћи за минут. (Ма јел ја вама толико доконо и залудно изгледам. Па ја сам само сада могла да повреујем да полиција штити – више никада- размишља Будалеса, затвара врата без речи и одлази погружена). Закључак је да све док илинка Зафић не истуче Будалесу или јој не саспе шаржер у тело или је ножем не прикоље- полиција то што је илинка стала тик до Будалесе не сматра за претњу. Ни то што илинка провоцира и подбада и вређа Будалесу- то је ок. Због чега Будалеса тада није звала телефоном полицију- није се сетила. Журила је на посао. Будалеса одлази сасвим погружена. Да, народ шушка- режимским породицама се све може у Розеграду у Колонији. Онда пандур показује брадом Будалеси врата… јер ЗА ЊИХ ТО НИЈЕ НАПАД. Среће комшиницу Сузу из предходне зграде у насељу где је становала пре него се доселила у 91 и прича јој за полицију и како „не смемо да хранимо уличне псе“ и да док неко не саспе метке у нас- „то није напад“. И пита се у себи: ма зар није било основно да пандур пита којим поводом сте дошли?- пита се Будалеса јер је и ишла у МУП да тражи да се илинки забрани обраћање њој и њеној породици.
Присећа се како се је почетком деведесетих година прошлог века једна докторка жалила на малтретирања једног. И тако дуго дуго. На крају су докторку пронашли ДОСЛОВЦЕ распорену. Специјализанти су добили реченицу: Хајмо колеге дa устанемо и одамо пошту покојној колегиници- минутом ћутања. Данас верује Будалеса, да су ти који су били обавезни да заштите докторлу, су се сакрили иза честитог професора који је и изговорио ове речи. И тако. Појео је вук магарца- ко и много пута. Да ли илинка и Бижа имају толику моћ- и преко фамилија? Да. Очигледно је да су недодириви.
У току међународне едукације, Будалеса ће испричати и питати колегиницу за савет и помоћ. „Али, па та жена је озбињно болесна“. Да. али може им се, они су- кажу режимска породица. Жена са којом Будалеса разговара, грчи лице.
Шта да уради Будалеса? Јер и када ћути, Шајденфронде је вербално ПОДБАДА и ИЗАЗИВА и ПОДБАДА. И тако годинама. И целу породицу. Да би после могла да клевеће како је неко ЊУ НАПАО ДОК У СТВАРИ ШАЈДЕНФРОЈНДЕ ПОДБАДА И САДИСТИЧКИ МРЦВАРИ људе. Шта да уради Будалеса? Да успори. Да дише. Да понавља молитву када већ не може да се фокусира не „добру особину“, како рече свештеник у току пропведи, јер је код илинке Зафић не успева да такво што и пронађе.
Сва имена. места, радње су фикција.
Туторијал: Време је да Будалеса почне напамет да учи Орвелову Животињску фарму. (Неки управници сваке године налепе план рада за наредну и трошкове у току године- али не и недодирљиви).
Питање: како неко скоро нешколован може да ради такве вербалне обрасце понашања? Једноставно то је гледала тамо где је одрастала- често. Такво понашање је бивало поткрепљивано. И има још нешто што се зове Мали Професор који је структура у Его Структури Дете која се формира до треће године живота. И коју има свако од нас. То је и онај дечак из приче Царево ново одело који каже: цар је го. И Хантер Бомон у својо књизи „Душа као димензија искуства“, пише: да је то прича из данашњих дана, вероватно би службе Штази и слично већ … Али ако је тај дечак на страни такозваних „правоверних“, онда га нико не би опоменуо, већ би му било дозвољено да злоставља – можда оне који не изгледају једнако „правоверно“? Само што остали то распуптено и често Пркосно Дете држимо под контролом свог Его Стања Одрасли. Дакле неко ко функционише из Малог Професора, свет види црно- бело. То је као семафор без жутог светла у саобраћају. На месту жутог светла је рупа.