Na pominjanje da je Preminuli Zvaničnik životno ugrožen, sležem ramenima. Ne, ne želim zlo nikome, pa ni onome ko je činio/ čini zlo, jer ga sebi čini a po automatskoj šemi, koju u geštaltnu nazivaju kreativna adaptacija, u transakcionoj Adaptirano Dete i  u Sistemskoj Porodičnoj- Indeks Pacijent. Onda mi šalju i potpisane tekstove o Preminulom Zvaničniku. Ljude koje ja kontaktiram nemaju interesa ni za jednu od polarnosti koja se bavi pomenutim.

Ali prisećam se De Melove priče:

Bogougodnik umire i, naravno, odlazi u Raj. Tamo cveće cveta, potok žubori…povremeno ih poseti npr. Sveti Petar. I tada on- Bogougodnik izražava potrebu da upozna i drugu polarnost na Nebu. On bi u Pakao. Sveti Petar udari dlanom o dlan i eto, vec je tamo. A tamo su najlepše žene, najukusnija vina, divne vrste hrane … Posle nekog vremena Bogougodnika vraćaju u Raj. I opet potok žubori i ptičice… I on bi opet u posetu u Pakao. I opet mu želja bude ispunjena. I opet se vraća u Raj. I opet ptičice… pa se Bogougodnik brine da ne deranžira Svetog Petra, on bi da se preseli u Pakao. I opet: dlanom o dlan on je u Paklu, samo što je to sada kazan i vatra itd. Itd. Bogougodnik doziva: Hej šta je sada ovo? I dobija odgvor: Vidiš to je razlika između turizma/ koketerije i emgracije/ nepovratnog prelaza na neku drugu stranu predhodnog odnosa.

Ponekad ljudski izbori imaju takve posledice da izbora nema ili nema samodiscipline u startu izbora ili to je ta priča da ljudi kao maleni imaju ova ili ona roditeljska odobravanja. Zato su njihovi izbori kasnije, baš takvi. Verujem da svako od nas bude u situaciji da bira. Neki budu svesni pa čak i odbiju. Drugi prihvate. Smatram da je lepo što smo različiti.

Užurbano izadjoh iz mog ignorisanja negiranja postojanja „taštine praznine“, često dominantnih dečjih emocija straha i besa ili potencirane suverene informisanosti, i udjoh u taksi jer sam u stisci sa vremenom. Kad ono izazvah priču da je posao ka off- smeru, da je do 18, da …. I ostadoh pfaf.

Možda je vreme za ćutanja.

SAVET: Ne dovodite sebe u nemanje vremena.

 

Tokom ove godine pratilo me bljakično iskustvo i sa majstorima. Onda sam se promenila. Nova mašina za veš me je ispunjavala strahom, delovala je tako nedokučivo, meni tehnički nepismenoj osobi. Nekako stigoh do VAT servisa i prelepog ženskog glasa. Želim da Vam pomognem, rekla je. U dogovoreno vreme stigla su dva duhovno lekovita čoveka koja su mi objasnili da je mašina u redu ali da ja ne znam da čitam napisano. Čak ni novac nisu uzeli. Potpisah nalog da su bili. To što je mašina u garantnom roku ne znači da ne dam novac za dolazak. Ostajem očarana sa tako lepim ljudima u ovo smešno i čudno vreme.

Verujem da ljubav prema poslu i profesionalnost mogu da ulepšaju dan. Da želeći jedni drugima poštovanje, i dajući ga, činimo ovaj svet boljim. Ta komunikacija Ja sam ok i Ti si ok tzv ++, je lepota koju sam dobila ovih dana. I to me raduje i ispunjava poštovanjem. Dok hodam, zahvaljujem se u sebi.

Svi pomenuti dijalozi, osobe i dešavanja su fikcija.

„Volim da ljudima činim usluge, imam neku potrebu da me ljudi vole, ne znam zašto ali tako radim….“ „ … Setio sam se da Ste pričali kako skupite samo kaku od svog psa i ostavite kaku od drugog psa koja se nalazila tik uz sakupljenu kaku Vašeg psa“, u smislu da gledam svoja posla. I u tom momentu znam. To je baš tako jer nikada nisam imala psa u roditeljskoj kući, nema introjekta (nasilno progutane „koštice breskve“- uverenja) i moranija. Setih se da nije bilo introjekta tipa nećes uspeti: u vreme gužvi da neću da uđem u prepun gradski autobus ili da neću moći da prepešaćim Oslo i odem na posao i nazad. Da, i moja majka je volela da dariva svoju familiju. I ja često dajem ljudima ono što možda nije ono što oni žele a ni uobičajeni poklon. Ja poklonim knjige, voće, čak bi i ćevape i ražnjiće, a tek kasnije pomislim da svi ti meni dragi i važni ljudi imaju svoje/ uobičajene/ konvencionalne  načine izražavanja i primanja pažnje. I onda se postidim od moje nesmotrenosti. Umesto čokolade ili cveta…e baš sam derište. Jer mi često dajemo ono što smo nekada želeli da dobijamo, pri čemu često i ne vidimo osobu/ dete kojoj/kome poklanjamo. A nekada našim davanjem kao da inhibiramo snagu osobe kojoj dajemo, pa postanemo Spasioc, umesto da se ne mešamo. Neko to nazove i „nanošenje pomoći“.

Smatram da je važno da budemo sada i ovde kako ne bi automatski proživljavali (roditeljske/ predačke) introjekte. Usporiti i biti svestan sebe i često prekrsnih, prekrasnih ljudi oko sebe, koje vredi videti, baš kroz cvet i čokoladu.

Sve što je pomenuto u ovoj priči je fikcija.

 

Оче наш, који Си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје; да буде воља Твој и на земљи као и на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

„Господе да ми сачуваш унутрашњи мир, да ме научиш како да будем мирна, тиха, блага душа као што су анђели Твоји и Свети“. (Будимо смирени ради свог добра- Старац Архимандрит Тадеј, Златоусти 2010, стране 85, 94)

„Изгледа да ће ускоро толеранција да стигне до тог нивоа, да ће паметнима бити забрањено да размишљају, зато што то понижава осећања глупих. Булгарков“

„После разговора често сам се кајао, а после ћутања никад. Патријарх Павле“

Верујем да свако има право на свој референтни оквир и начин посматрања али и верификовања властите мапе. Затим да исто понашање не доводи до промене. Сматрам да је бивање сада и овде права мера учествовања у дијалогу.

Sastojci: 4 bataka sa karabatkom (400g junetine isečene na kockice), 2 (ljute) roštiljske kobasice, 200 g masnije slanine, 2 glavice crnog luka, 1 praziluk (beli deo), 3 čena belog luka,2 crvene paprike, 2 žute paprike,1 tikvica (pola manjeg plavog patlidžana), 1 dl belog vina, 1 dl pileće (teleće kocka) supe ili tople vode, 5 dl pasiranog paradajza, 1 kašika začina C, 2 kašičice peršuna, biber, 100 g zelenih maslina bez koštice.
Način pripreme: U šerpi propržiti slaninu isečenu na manje komade. Kada slanina postane hrskava i pusti masnoću dodati posoljene i pobiberene batake ( kockice junetine). Piletinu i slaninu izvaditi na tanjir i u istoj masnoći pržiti kobasicu pa izvaditi na tanjir sa mesom i salninom. Ako kobasice puste previše masnoće deo masnoće odstranite. U preostaloj masnoći propržite luk isečen na rebarca, papriku na trake, tikvicu i beli luk da omekšaju. Dodati piletinu, slaninu i kobasice. Nasuti vino, paradajz pire, supu, začiniti pa na jakoj vatri ostaviti da provri. Smanjiti vatru pa ostaviti da krčka oko 40min. Po želji u šepu možete zajedno sa mesom dodati i nekoliko krompira isečene na manje komade. Servirati sa kuvanim pirinčem ili krompirom.

Шта је хороскоп ?

– тамо сам ишао да гледам Хари Потера

– то је наука због које се не иде у школу.

– хороскоп је оно кад су деца исто обучена и певају исту песму у више гласова.

Шта је вероисповест ?

– ко има вероисповест увек је чист, не лаже и редовно сече нокте

– не знам за шта то служи, ал’ то добијеш чим се родиш

Ко је патријарх ?

– он је председник мушким и женским поповима

– он је исто што и Свети Сава, само сто је жив

– кад је Божић , или Ускрс, он пева, а није снимио ЦД.

– патријарх је онај што се крсти кад му ми машемо.

Шта је евро ?

– то је исто што и еврокрем, само у мањој тегли.

– то су најскупље паре које се купују кад примиш плату.

Шта је Југославија ?

– Југославија је ово где живимо али више не постоји.

– то је држава из које су настали Срби у расејању.

– кад нешто имаш, па немаш, онда је то Југославија.

– то је сетра од неког Југослава, ал’ је ја не познајем.

Шта је престоница ?

– тако зову Београд на телелвизији.

Ко је доктор наука ?

– то је доктор који лечи науку

– доктор наука је научно биће

– то је онај што не носи бели мантил, него одело, па је смешан.

– он ти не каже да отвориш уста, само он прича.

– то је неки што се маскира, па не знаш да је доктор.

Шта је култура ?

– то је позориште, а мене често воде у културу.

– то се добије у кући и носи се где год да идеш.

– то се сади на селу, па се после продаје на пијаци, у граду

Шта је клонирање ?

– то је кад се кловн нервира

– то се ради на овцама, а после ће на нама

Шта је мафија ?

– кад се краду трешње, то није мафија.

Шта је дрога ?

– мој деда се дрогира. Он је дијаболичар и сваки дан даје себи дрогу из шприца.

Шта је прес конференција ?

– то је кад једни питају, а други седе и пију „Јелен“ пиво.

– на то се терају новинари

Шта је аеробик ?

– кад трчиш уз музику, а ниси балерина.

– да би добио аеробик мораш бити пуно дебео

– у то верују само ружне тете

Где је Америка ?

– то су они што не знају где је Србија

– тамо су живели каубоји и Индијанци , али су се поубијали, па сад  живе само глумци.

За шта служи компјутер?

– он служи да мама и тата не спавају више заједно.

Ко је био Иво Андрић ?

– он је био зидар и направио је највећи мост на Дрини, ал’ му нису платили .

 

 

Шаље ми неко мој:

Шта најрадије једеш ?

– волим све а највише пасуљ са доколеницом.

– волим и слатко од шљивовице.

– месо од пилета са дршкицом.

– најслађе једем купуса од салате.

– шта друго него кувано јаје на око.

– волим џигерицу и друге унутрашњице.

Ко си ти ?

– то ме питају мама и тата кад се љуте, а ја им одговарам да

сам њихово дете.

– много сам фина девојчица и лепо пишем по чистом зиду

– ја сам деда, јер се зовем као он.

Шта је карактер ?

– то је спорт. Мој брат је карактериста.

– то сам видео у зоолошком врту. Има рогове, али нема реп.

Шта је слобода ?

– слобода је кад питам маму смем ли да узмем чоколаду, а она каже : „Узми, слободно !“

Шта је детињство ?

– то је мој живот кад сам био мали

– то добијемо кад се родимо, па после прође

– детињство је кад гледаш слике жуте боје

Шта је пубертет ?

– неизлечива је то болест и доба кад ти бркови порасту преко ноћи

– то је кад престанеш бити девојчица и слободно можеш да се шминкаш.

– кад сам са дедом стално причамо о девојкама из тог пубертета.

Шта је одговорност ?

– чуо сам да је то нешто јако тешко, што не може свако да носи.

– одговорност је кад ја тражим сладолед, а тата одговара : „Не може !“

– одговорност је кад одговараш друга да не учи и наговараш га да се игра.

Како се праве бебе ?

– оне се праве од бабица у породилишту.

– срамота ме да кажем, јер је то безобразан посао.

– праве се ноћу, зато жмуре кад се роде.

– то је један глупав посао за који се прима дечији додатак

– бебе се праве од роде, или од купуса. Како ко воли.

– бебе се праве кад си добар па ти роде брата, а онда је он

главни, па си џабе био добар

Шта је хоби ?

– те штапиће сам јео кад сам био мали

– мој хоби је да кварим телевизор

– хоби мог деде је лагање бабе и хватање риба.

Шта је Сунце ?

– ја сам бабино сунце. Ваљда јесам, јер ме и мама тако зове.