Svaka slicnost sa osobama ili radnjama je fikcija:

…a onda i sin. Ali ne dođe ni ona ni on. Poslao je poruku da eto oni neće… Jer… kažem ljudima da tako kako komuniciraju sa mnom tako komuniciraju i sa drugima i to je ono sto im pravi problem u životu. Ali ljudi žele da promene drugog. Tako ovaj otac koji nikada nije imao vremena ni takta za svog četrdesetogodišnjeg sina, nema istog ni danas. Ali je doveo sina na lečenje. Kao da treba da se opravi kofer koji je kroz život negde pokupio.

Ponekada se upitam: Zašto? Zašto ljudi rađaju decu kada za taj projekat nemaju ni volje ni energije? Moguće da je to ona priča o dijadi: stolica ne može da stoji na dve noge. Tronožac je već stabilniji. Stolica sa četri noge odnosno člana porodice je stabilnija za održavanje iako ni jedna od ovih konstrukcija nije nužno i zdravija. Neko moj je parafrazirao profesora koji je pričao nešto kao: kada je veza loša oni se venčaju, kada postane lošije rode prvo dete. I tako redom. Održavaju privid. I negde pri odlasku u penziju ili kada deca počnu da traće negativnu pažnju, oni se sete da odvedu decu na poravku. I tako.

Savet: Svesnost i odgovornost za svakodnevne vlastite izbore.

Tekst: (delimično kopiran, bez blagoslova Crkve/ Eparhije) “Isflekan, ali ne prljav – grčki mitropolit o Atanasiju– Na sajtu Eparhije zahumsko-hercegovačke, na čijem je čelu svojevremeno bio vladika Atanasije Jevtić, koji je preminuo, objavljeno je slovo mitropolita Mesogeje i Lavreotike Nikolaja, sa promocije grčkog izdanja knjige episkopa Atanasija “Od slobode ka ljubavi”, održanoj 24. februara 2013. godine. Tekst sa sajta Eparhije zahumsko-hercegovačke: Plod takve antropologije je otvoren čovek. Tako bismo mogli sažeto da okarakterišemo episkopa Atanasija: čovek otvoren, čovek ljubavi i slobode. Njegovo delo i život ne samo da odišu slobodom i ljubavlju, već i otkrivaju njega samog kao slobodnog i ljubećeg. Budući sam slobodan, oslobađa i nas. Da upotrebimo njegove reči, svojom velikom ljubavlju, daruje svima nama radost postojanja i zajedništva u ljubavi, koja je vrhunac (str. 93). On nam pomaže da sazdamo sebe za večnost (str. 92). Blagodarimo njemu.

Isflekan, ali ne prljav. Rasa probušena, pocepana, zakrpljena, istrošena, kratka, nakrivo odevena. Raskopčan oko vrata. Skufija stara, znojava, iznošena, nabačena na glavu kakobilo, nikada kako treba. Čarape kratke, savijene na dole, vide se noge, sasvim crvene, otečene. Cipele u jadnom stanju; uvek odlepljene, upropašćene. Sve staro, u ritama, za bacanje. Možda sve to ovde zadobija vrednost i služi svom cilju skrivanja riznice.

Figura posebna, nakriva. Slika loše urađena.Lice oštrih crta. Neuobičajeno. Divlje. Tamnoputo. Puno bora. Oči pronicljive, oštre. Telo debelo, neskladno, teškopokretljivo. Forma obimna, nezgrapna. Zapušteno.Hod težak, nesimetričan.Glas kao gavran. Oštar, tvrd, nagao, bezbojan. Кada peva postaje još gori, ruši se svaki osećaj muzikalnosti. Potpuno odsustvo muzikalnosti. Reč izobilna, ali bez strukture, skače sa teme na temu.Način neorganizovan, ovlašan, često bez diskrecije, nepredvidiv. Liturg koji pravi nered. Sve pomera sa svog mesta. Samo Sveti Putir ostaje na svom mestu, zbrinut i nepokolebiv. Poredak uzmiče pred zbrkom, a tipik pred bučnim tumačenjima, navike se izobličavaju. Кao što on sam voli da kaže: „mirujem… nemiran“. Pored njega, ako si važan, bivaš primoran da ćutiš, da zaboraviš na svoj značaj ili se iznutra buniš. Ako progovoriš, trošiš svoje dostojanstvo. Ako si detence, prvo se uplašiš, a zatim poludiš od oduševljenja. Ako si njegov, trpiš i zbunjuješ se. Ako si u času bogosluženja i požuriš da učiniš ono što znaš, čuješ ono što nikada nisi ni pomislio. Ako si organizovan, sasvim gubiš ritam. Ako si kako treba, ne znaš gde da se sakriješ. Tip nesistematičan, nesimetričan, haotičan. Za vid i za sluh gotovo odbojan. Ako sudiš i razmišljaš, bivaš sablažnjen. Ako ostaneš pri tome što vidiš i ne razmišljaš, odbacuješ ga sa manijom. Rečeno je statua, slika, izgled čoveka. Sigurno malo preteran u negativnom naglasku. Nadam se da ću u nastavku uspostaviti ravnotežu.

Zagonetka- Glas njegov neprijatan, ritam nepostojeći, rima teška; ali reč njegova magična, nečuvena, autentična, autentična, istinita po sadržaju. Izgled njegov, neprivlačan; ali pogled magnetičan, pronicljiv. Pojava čudna, ali njegov dodir egzistencijalno milovanje. Iz daleka – divlja zver; iz bliza detence… 76 godina. Veliko dete! Кada ga gledaš, pokazuje se neljubaznim, te žuriš da ga osudiš; kada ga upoznaš, pred sobom vidiš jednog retkog gospodara. Osim reči, on uvek ima i nečeg materijalnog da pruži. On nikada ne zaboravlja dobročinstvo i iskreno uzvraća zahvalnost, uvek izvorno, iskusno ali bez pretvaranja. Uvek ga prestiže. Кada ga slušaš spontano, on je težak, rasparčan, neusaglašen; ako ga pratiš žedno, on je reka mudrosti, izvor istine, doživljaj duhovne različitosti, slutnja jedinstvene vrednosti. Кao cvet pun trnja, koje štite svoju riznicu. Divlji cvet koji ipak rađa život i miomiriše. Sasvim je stran cveću iz cvećara za trgovinu. Na njemu ničega nameštenog. Ničega izveštačenog. Sasvim bez tehnike. Nedodirnut istorijskim tokom, društvenim shvatanjem, lažju kompromisa, ali veoma prisutan u zbivanjima. On je i episkop. Nikakva veza sa uobičajenom slikom episkopa. Ni stil, ni način, ni reč, ni izraz lica ne ukazuju na uobičajeno. Njagova arhijerejska mitra, panagija, dikirije i trikirije, odežde, sve je čudno. Ali sve slobodno od eksploatacije tržišta, od navika mnogih, od preovladavajućih mentaliteta. Sve sledi ritam praktične logike, sledi ritam njegove slobode. Nemoguće ga je klonirati, oponašati. On ništa ne krije. Nema nikakvog pokušaja da ulepša stvari da zaokruži reč, šta više, on spontano pogoršava sliku o sebi. Pomaže ti da mu naneseš nepravdu. Možda čak nije ni svestan toga. Nepretenciozan. Suprotan licemerju. Zaista istinit….

Ličnost- Um blistav i prosvećen. U svemu gibak i lako pokretan. Znanja nedokučiva. Pamćenje beskrajno. Misao brza. Hitrina i živost. Sud i sinteza jedinstveni. Poima duboko. Još divnije od znanja i doživljaja njegova kreativno poniranje u tajnu istine i života. Širina shvatanja. U njemu mesta ima za sve; u umu, ali mnogo više u srcu. On je vaseljenski i svesvetski i nadsvetski čovek. Prisustvo puno sigurnosti i sile. Savestan i hrabar. Neustrašiv. Smelost i inicijativa. Mladost i svežina. Кreativan i razoran. Pun života. Predanjski i novator. Šaljiv i dubok. Pun istine. Duboko njegovo srodstvo sa veoma dubokom prošlošću, predanjem; jaka njegova veza sa onim što je dalje od eshatona. Borac sa vremenom i njegov pobednik. Jedinstven. Neponovljiv. Pun slobode. Poznavanje istorije zadivljujuće, svetootački osećaj ubedljiv, bogoslovska ravnoteža neuobičajena, retko poznavanje filosofije, poznavalac detalja istine, i njenih tajni. Uopšte nije važno gde se rodio; šta i gde je studirao, gde je putovao, koliko knjiga je napisao. Nije nalik ni na koga, srećom. Ne liči ni na dobre ni na velike. On ima svoju dobrotu i svoju veličinu. On je pravi veliki čovek. On uvek govori o tajni božanskog Ovaploćenja. Hristos – savršeni Bog i savršeni čovek, Bogočovek. Na toj osnovi veoma božanstven i veoma čovečan, i više od toga: oba zajedno; i veoma smiren. Srce koje se preliva dobrotom, spremno za najveću žrtvu. Društvo njegovo su napaćeni, zaboravljeni, nagi, onepravdovani. Učen kao retko ko, društven kao niko. Prijatelji njegovi – deca. Dete je i on sam. Mudrost starca, jednostavnost deteta. Ostareće i ostaće dete. Prima Carstvo Božije kao jedan od te dece. On postaje svima sve i čini sve „najmanjoj braći Gospodnjoj“. Naizgled divalj, a u srcu svetost. Bez blagodati u slici, pun blagodati u ličnosti. Pun ljubavi i apsolutno slobodan…“

Сва поменута лица и радње су фикција и немају никакве везе са реалношћу:

У четвртак вече наиђох на, покојном оцу драге, назовимо је  Нолицу Југин Мијов и њеног мужа. Она је сматрала да није пригодно да ме примети, те и супруга упозори. И не бих је ни видела да ми простосушни и честити Јаша Владић не рече, е види њу. И нисам ни знала да је додеканица од њање. Сада је све било, баш као што би покојни отац, јерејски син, и рекао:”Умри Боже, да Ти видим пратњу”.

Позиција ја сам ок ти ниси је увек последица надкомпензације. Понекада и страха од губитка припадности јату.

И била сам захвала. У срцу. И та захвалност ме је “тиховала”. Сетих се покојног оца који је волео ту драгу децу и родитеље поменутог супруга. Сада сам знала да ме је благост и љубав мог оца према њима и Удружењу „Јато“ чувала и да ме чува. И била сам им захвална јер су такви, другачији него ја. Сада сам постала захвална и покојној мајци за став непокорности који ме је и довео да од 2010. завршавам све те школе и учим све то што јесам и што и данас настављам. Били су ми ок и Нолица и њен супруг и прелетачко друштво „Јато“. Захваљивала сам драгим Богомајци и Господу, мирећи се и отпуштајући родитеље, неистомишљенике, друго дете покојних родитеља које је причало да сам крива. Бивала сам у миру и захвалности за (пре)дато ми. Захвала за дан који свањава. Захвала за данашње задушнице које су у петак зором долазиле- данас.

Брка среће моје одрасло дете и преслишава: Да ли ти ваши пси лају у стану? А то што је његов сада неводно поклоњени пас Рекс годинама на зими плакао/ лајао на улици па сада његова мађарска вижла Теа исто у неким склепаним кесама и металима у баштици комшије вулканизера- лаје упорно данима и ноћима? Јер они држе псе у металном кавезу у ограђеној башти на улици ради очувања намештаја. И редовно упозоравају друге за оно што они доследно раде- другима за које, верујем, сматрају неок те их треба поучити, док су они за себе ок. Како је то тужно. Кажу, Брка радио у ДБ, а онда кажу да је све јасно. Тја. Тја.

Савет: Жао ми је да се мени није обратио, доста ми је тог дечјег упирања прстом у друге док они исто или чак и горе раде.  Ма и то ће проћи каже дивна приповедка: лик је на робији говорио и то ће проћи, и прошло је. Да ће проћи када се неизлечиво разболео. И то је прошло. И са тог нивоа размишљања, сматрам да човек треба да свесно одлучује чиме ће се хранити, размишљати- бавити. И онда се човек више ни не сети разних који себе виде у односу на друге: да нису ок; иако то у надкомпензацији доживе као да су они ок а остали неок. Избори су, ипак, свесни или негде аутоматски.

Išao sam tako svetom
družio se s jednim cvetom
i pričao sa njim tako
kako vetar nosi lako.

Čas si tamo, čas ovamo,
čas plačemo, čas pevamo
čas te maze, čas te tuku
dok ti tražiš mirnu luku.

Taj cvet dobri, drugar moj
poseban je cvetni soj
dopadnjiv je on baš svima
mada žensko ime ima.

Ali njemu to ne smeta
da je prelep kad procveta,
čak je jednom žena mužu
poklonila njega – ružu.

Al’ je tužan ruža bio
i to meni nije krio,
da je njemu dojadilo
da ga bere baš ko bilo,
i da želi da dočeka
da ga takne ruka meka
od iskrene neke duše
pa nek onda vetar puše
nek oluja sve počupa
jer i jeste ljubav skupa.
ona košta ona boli
al’ je lepo kad se voli.

 

 

Poslaše mi tekstić:

« U životu dodje trenutak, kad ustanoviš: ko ti je važan,

ko ti nikada nije bio važan,  ko ti nikada više neće biti važan,  i

ko će ti uvek biti važan!

Zato se ne brini zbog ljudi iz tvoje prošlosti,  jer postoji razlog zašto se nisu uključili u tvoju sadašnjost!

Sreća te učini boljim. Iskušenje te učini snažnijim.  Žalost iz tebe napravi čoveka. Neuspeh te napravi poniznim. Jedino te vera  potisne ka uspehu i napretku!»

 

Izabrati nešto od pobrojanog za svaki obrok, odnosno nije neophodno da sve navedeno pojedemo za obrok.

1. dan

Doručak: sveža limunada i porcija sezonskog voća, a nakon pola sata – kaša od kuvanog prosa u koju je dodato suvo grožđe, ceđena pomorandža i mleveni bademi.

Užina: tri sata nakon doručka pojesti jabuku ili bananu.

Ručak: riba ili meso (pečeni u foliji), uz zelenu salatu sa rotkvicama i mladim crnim i belim lukom, začinjenu jabukovim ili umeboši sirćetom i maslinovim uljem.

Večera: ražani krekeri, salata od šargarepe i kupusa (može i neko drugo sezonsko povrće).

2. dan

Doručak: biljni čaj, kriška dinje ili porcija svežeg sezonskog voća, a nakon pola sata – kaša od ovsenih pahuljica, suvog grožđa, cimeta, rogača, meda, mlevenih badema, mlevenog susama i lanenog ulja.

Užina: suve smokve, suve kajsije i orasi.

Ručak: varivo od sočiva i prosa sa lukom, šargarepom, celerom, belim lukom i peršunovim listom (povrće dodati pet minuta pred kraj kuvanja, s tim da se beli luk i peršun dodaju tek kada se jelo skloni sa „vatre“), kao prilog – salata od sveže cvekle i šargarepe, ili bilo koja druga salata od sezonskog povrća.

Večera: integralni hleb sa namazom od avokada, maslinovog ulja i belog luka, zelena salata.

3. dan

Doručak: sveže ceđen voćni sok, jagode, banana, a nakon pola sata – sojino mleko sa medom, suve kajsije, suve urme i suvo grožđe, ili žitarice sa sojinim mlekom.

Užina: bademi i lešnici.

Ručak: musaka od krompira (skuvanog u ljusci), luka, tikvica i tofua (sojinog sira) – bez preliva od jaja, sveža salata od mešanog povrća, začinjena umeboši sirćetom i maslinovim uljem, a uz jelo može da se posluži i ražani hleb.

Druga varijanta: salata od dva kuvana jajeta (jedno belance „odbaciti“) i krompira kuvanog u ljusci (jede se sa ljuskom), pomešana sa mladim lukom, rendanom šargarepom, maslinovim uljem i jabukovim sirćetom, a kao prilog se služi kupus salata (uz ovo jelo se ne konzumira hleb).

Večera: kuglice od integralnog pirinča, dinstanog povrća i peršuna, uvaljane u mlevene semenke susama, sok od šargarepe ili cvekle.

Važna napomena: 20 minuta pre svakog obroka popiti čašu vode!

 

 

Izabrati nešto od pobrojanog za svaki obrok, odnosno nije neophodno da sve navedeno pojedemo za obrok.                – Doručak: Kajgana od dva jajeta sa mladim lukom, paradajzom, žutim paprikama. Šoljica čaja od đumbira. Užina: Voćka, šaka prženih semenki bundeve. Ručak: Supa od sočiva sa dve šolje barenog povrća (brokoli, kelj, šargarepa, crni luk). Na bareno povrće dodajte maslinovo ulje. Ili, jedite hladan ili topao losos (može i piletina, tunjevina), serviran sa 2–3 šolje mešavine paradajza, krastavca, šargarepe, brokolija i drugog svežeg povrća. Preko nakapajte limunov sok. Užina: Tvrdo kuvano jaje, isečeno na kolutove i preko njega morska so i malo svežeg lišća peršuna. Crvena paprika, celer ili štapići šargarepe. Opcija je i šaka badema. Večera: Riba, piletina, ćurka ili drugo meso servirano sa krompirom i mešanom salatom.

„…I wish you good health, money, happiness, love, success and peace of mind“

„…thank you so much (singing)(singing)(mwah) I hope the same to you

 

„… Hear in Belgrade is snowing and it is cold…“

„… wow! It’s long time I didn’t see snow (snowman) i miss it which we can make snowman (laugh)(laugh)(laugh)“

„…dress more dear, take care well, and don’t be sick(moa)“

„…Take care of you. And yours. I will write to you soon as posible“.

 

„.. I like to celebrate the new years, we should celebrate as many new years as possible every year“

„…(laugh)(laugh)(laugh)(laugh)(laugh)that may be so many because of different cultures!“

„…but it is nice…. better than war… so celbrate ( my bad english huh:  but it is nice…. better than war… so we should choose celebrate).

Da. Moja prijateljica iz Hong Konga mi javlja da se danas slave Novu Lunarnu Godinu. (Pravoslavci danas obeležavaju Sv. Tri Jerarha.) . Kako bi bilo lepo kada bi proslavljali sve Nove godine i tako učili jedni o drugima i poštovali jedne druge- iako to nije tako komercijalno kao ratovi, kuge isl. Verujem da bi slavljenje života i poštovanje sebe i drugih, bilo efektnije nego vakcinacije i lečenja. Moguće da svet još uvek nije sazreo za to? Kako sam danas sanjalica. Pa ok je. Maštati. Možda jednog dana i bude baš tako.

 

Верујем да одаберемо мисли. Зашто бих се бавила неком бајатом причом где ме је неко унизио? Па  тај неко је унизио себе. Често клијентима кажем да људи не преваре партнера. Они варају себе тиме што не чују/ не виде своје потребе. Бивање у односу где не добијамо оно што требамо, али и не дајемо из страха да примаоц то неће разумети, је нехранљив однос. То је стагнирање. Зачауреност.

Сматрам да је важно да будемо искрени према себи. Да  гледамо напред. Да радимо/ дајемо/ пружамо другима оно што себи желимо.