TEKST: Nesvesno odabrani način gledanja ili izraz očaja jednog oca taksiste

Užurbano izadjoh iz mog ignorisanja negiranja postojanja „taštine praznine“, često dominantnih dečjih emocija straha i besa ili potencirane suverene informisanosti, i udjoh u taksi jer sam u stisci sa vremenom. Kad ono izazvah priču da je posao ka off- smeru, da je do 18, da …. I ostadoh pfaf.

Možda je vreme za ćutanja.

SAVET: Ne dovodite sebe u nemanje vremena.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*