Užurbano izadjoh iz mog ignorisanja negiranja postojanja „taštine praznine“, često dominantnih dečjih emocija straha i besa ili potencirane suverene informisanosti, i udjoh u taksi jer sam u stisci sa vremenom. Kad ono izazvah priču da je posao ka off- smeru, da je do 18, da …. I ostadoh pfaf.
Možda je vreme za ćutanja.
SAVET: Ne dovodite sebe u nemanje vremena.