Књига: Бог ће помоћи ако има коме- Животопис и поуке патријарха Павла

У одељку „ Шkоловањe..“ Тако је у свјој бележници из млађих дана, имао подоста исписа из књиге руског апологете Свјетлова, „ Религија и наука“ објављене у Битољу 1937. године. По Свјетлову, религиозни научници су двоструко компетентнији од неверујућих, јер познају и религију и науку, па њиховим сведочењима треба посветити пажњу. Будући патријарх српски преписао је, између осталог, наводе из дела Ампера („ У природи можемо да посматрамо дела Творцаи да сењих узносимо познањем ка Творцу“), Бојла(„ Прави природњак куд год проникне у тајне творевине својим сазнањем, неизбежно свуда у њима јасно види прст Божији“); лорда Келвина („ Ако мислите довољно снљжно , наука ће вас неизбежно привести вер у Бога, која је основ религије. Увидећете да наука није непријатељица него помоћница религије“).; Лине („ Ја сам видео траг Божији у Љеговој творевини; и свуда, чак и у некнеприметнијим, најситнијим производима Његовим; каква моћ, каква мудрост, какво неисказано савршенство“), итд….“

Sva imena i svi opisi predstavljaju fikciju i nemaju korelat u stvarnom svetu.

Bila je ambiciozna, nije prezala ni da gazi preko… i bila je ruža, rošava, gladna, menjala je fakultete ne bi li dokalala da je njen prosek posledica njenog savršenstva. Ali ništa sem tih brojnih desetki u indeksu, nije je okarakterisalo kao nešto posebno u  njenom službenom položaju. Kao lekar za za-razne bolesti i predavač, bila je bezbojna. Ni jedan kognres i ni jedan rad nije imao nikakve premise sa njenom potrebom da bude priznata kao neko ko je originalan. Ali to je nigde nije zaustavljalo. Kao osobe koje u toku svog odrsatanja ubilu svoje Ego stanje Dete, nije imale emocija, umela je da ih odglumi. Te ososbe formiraju svoj, makijavelistički, kodeks moralnosti verovatno na osnovno ličnog uvida u neko iskustvo. Stupivšii na posao shvalila je da će kao ljubavnica doktora kome direktor veruje, da postigne mnogo. I zaista jeste. Ovaj ju je nesebično preporučivao, zapošljavao, dozvoljavao da putuje po kongresima o službenom trošku. Sa druge strane, ona kao Njegova ljubavnica nije dozvoljavala da iko priđe Njemu. Njen veš se mogao naći u svim prostorijama na Klinici- kao ona- oni su tako strastveni da… i taj veš po Klinici treba da bude dokaz…. I kada danas ispričaju o nečijoj strasti a Ego stanje Dete je osoba ubila u sebi- to nije strast, to je proračunata gluma za određene prilike i određene/u osobe/u. Bila je osvetoljubiva. Kako je on imao ženu i decu, bilo joj je prihvatljivo da ode kod njega u stan i tamo isto bude strasna- oboje. I da sa Njime i tom decom otputuje na more i da kao glume porodicu, dok je majka te dece ostala kući. Kada je Njegova žena umrla, ona je nastavila da bude Njegova ljubavnica, sada sa poslom na većoj i prestižnijoj Klinici. E tu je nadija Popov Katani dobila krila uz svoju dugogodišnju prijateljicu docentkinju dr Kseni Kseni. Volele su da ogovaraju- karambol transakcija- naravno druge i da o drugima pričaju, etiketiraju i morališu. Tako su njih dve ili samo nadija Popov Katani. ispričele/a profesorki dr Božić koješta o Njegovom detetu iz prvog braka, koje je studiralo Medicinu na tom istom fakultetu i koje je i došlo na vežbe na tu istu Kliniku. Pomenuta profesor se bez imalo zadrške ili promisa ili provere samo istovarila po studentkinji pred celom grupom; « Kako takvi roditelji imaju takvu decu». Draga nadija Popov Katani i Kseni Kseni- zbog čeka nisu pričale profesorki dr Božić o brushalterima od nadije ili o njenom odlasku na more ili o njenim osvetoljubivostima prema onima koji nju nisu hteli da percipiraju onako kako je ona sebe videla. U varošici gde je On živeo sa decom i majkom ju je srela koleginica u frizerskom salonu i upitala kako su joj deca? To nisu moja deca. To su Njegova deca. Onda ju je On i oženio. Njegov pašenog Bine se javno smejao: On je jedini koji je oženio svoju ljubavnicu. Onda je On umro. Ona ga je shranila sa majkom a ne u zasebni grob gde bi I ona, iako  je napisala čitlju tipa “bio si moj san” I jednu čitulju gde je ona potpisna kao supruga a iza nje I Njegova deca. U ostavinskom postupku nastavila istu praksu, posle nebrojenih sastanaka kod notara, ona se kao sada setila da je zaboravila ( ! ) je “zaboravila- da prijavi čamac I još jedno grobno mesto”.Ne. Ne, nadija Popov Katani nije zaboravljala, ona voli da se Igra sa ljudima. A iz Igre, onda kada se primeti isti manipulatini obrazac ponašanje- iz Igre se izađe jer je to najjeftinije. Igremogu da budu na prvi stene, na drugi i na treći stepen i kao takve su smrtonosne.

Sva  imena, mesta su fikcija i nemju nikakve veze sa realnošću.

Karambol transakcia* to je transakcija ogovaranja o osobi koja nije prisutna i ima za cilja da zavadi i nanese zlo.

 

(lat.corruptio)- поквареност, кварност, изопаченост. поткупљивање. подмићивање… Вујаклија- Лексикон страних речи и израза

Сваки човек има своју цену- енглеска пословица

Ми вешамо ситне лопове а оне велике именујемо за јавне службенике.- Езоп. старогрчки баснописац

Корупција је гора од проституције. Ова друга може да угрози морал појединца, а прва увек угрожава морал читавог друштва.- Карл  Краус аустријски писац (1874- 1936)

У свим установама у којима не струју свеж ваздух  јевене критике, корупција буја као печурке после кише.- Фридрих Ниче, немаћки филозоф (1844- 1900)

Корупција је природни пут да се поново успостави наше поверење у демократију.- Питер Јустинов, енглески гчумац, редитељ и књижевник (1291- 2004)

Мандарин не кињи никога ко му поклоне доноси.- кинеска пословива

Враст је увек корумпирана, па се зато ниједном човеку и ниједној групи не сме превише власти поверити на дуже стазе.- О. Хаксли, енглески књићевник 1894- 1961)

Што је држава више корумпирана, то је у њој више закона.- Тацит, староримски историчар ( 55-120)

Све владе имају исту невољу. Моћ привлачи патолошке личности. Моћ не квари људе, већ је магнет за оне склоне кварењу.- Френк Херберт, амерички писац(1920- 1986)

Не можеш да се обогатиш у политици ако ниси покварен.- Хари Труман, 33 амерички председник ( 1920- 1953)

Поткупљив је народ, поткупљиве судије, љихова подршка зависи од цене.- Гај Петроније, римски писац (1. век)

 

Сва лица, простори, имена су фикција и немају реалне основе са стварним особама, просторима и дешавањима.

Стиже на гласачко место Б ( Будаласта Будалеса) и даје личну карту. Преко читача се сада зна чиме се бави онај ко гласа па тако може директно да гласа за министра за кога верује да ће његовој/ њеној струци да допринесе. Никад краја иновацијама, размишља Будалеса. Заокружује Јенса Столтенберга за председника, Јенсову сестру за премијера и Јенсову сестру за Министра здравља. Присећа се онако у сну њој две драге епизоде: Јенс даје Нобелову награду Обами и Јенс путује, присећа се Будалеса можда погрешно, властитим авионом у Копенхаген на Конференцију о незагађењу природе. И бравурозног интервјуа са новинарима. Свиђа ми се, размишља Будалеса. Овог пута: то је то. Затим гласа за норвешког краља да буде и у Колонији краљ јер норвешки краљ је увек једноставан и уз свој народ- размишља Будалеса. И гласа за норвешког врховног свешетеника да у Колонији буде врховни свештеник. Колико је гласање напредовало!- задивљена је Будаласта Будалеса. Затим гласа да у основне и средње школе као и на факултете буду уведена дело Бранислава Нушића: Деветстопетнаеста- трагедија једног народа,  Драгослава Михаиловића: Голи Оток 1, 2, 3, 4 и   5- а књига, Лов на стенице, Кад су цветале тикве, Злотвори, Домановићеве Сатире и приповетке, Овако срећан народ, Борислава Пекића: Сентиментална повест британског царства, Године које су појели скаквци 1, 2 и 3., Како упокојити вампира- те да се о тим делима и догађајима експлицитно говори и дебатује током школвања. Затим књиге: Буђење Офелије- Мери Пајфер, Чујте Срби, чувајте се себе- Арчибалд Рајс, Имати храбрости не допадат се другима- Кишими, Кога, Имати храбрости бити срећан- Кишими, Кога. Гласа да се у школе уведу предавања о породици и асертивном комуницирању. Јој како дуго дуго гласање, размишља будалеса у сну, сада разуме због чега јако мало гласача излази на изборе, а  и све те новотарије размишља конзервативна будалеса. Још мало па испада да се свако од нас разуме у све. Или је то као да ипак питају?  Буди се преморена и сморено се присећа да је психолог  Ј. Ц.В., са једног од преходних послова, причала после бомбардоваља како је уочи бомбардовања сањала да „ се кугла са Хилари Клинтон“.

Сва лица, простори, имена су фикција и немају реалне основе са стварним особама, просторима и дешавањима.

„ГАПС: Психотерапја и снови:.. Посебно место у гешталт психотерапији заузима рад на сновима…. Сви сањамо. Сневање обавља неки важан посао за нас…. Сан је егзистенцијална порука сневача самоме себи, исказ о томе ко је он и каква је његова животна ситуација. У гешталт психотерапји се снови не тумаче. Снове враћамо у живот уместо да их тумачимо и анализирамо… В. Милић,гешталт психотерапеут“

 

Сва лица, простори, имен….. су фикција и немају реалне основе са стварним особама, просторима и дешавањима.

Уморна стиже и леже у кревет.

Сања Будалеса да кроз шуму иде младић са коврџавом косом и носи карту шуме а поред њега шумар средњих година са секиром и као да се подсмева младунцу? Након пар дана а пре априлског снега, хода  Будалеса краљевом шумом и сада гледа гробље балвана пречника између 30 и 60 сантиметара и празне просторе и видике где су до јуче била огромна стабла- нестварна сцена. У трагове тракторских или гума неког много снажнијег вучног возила. Као да нико ништа није видео. Сви ћуте. Кажу „Колонија- шуме“ је запослио „Алатралала- шуме“ и  они су побили 250-300 стабала поменуте дебљине. Сва она попадала и уништена стабла и даље су ту. „Радови“су били- па нешто друго.

Онда хода Улицом розенградских владара, иде на гласање. Успут види киоске за штампу који имају електронске читаче ранијих издања новина која и сада постоје и она друга- која више не постоје. Притиска дугмиће и излази лист Погледи, гласило Српског Покрета Обнове и насловна страна Розеград је највећи противник матичног народа. Интересантно, размишља Будалеса. Интереснато. Ето за ништа можеш да прелисташ прошлост. Јер је вероватно и ништа. Онда се појављује 21.04.23. и новина „нова.РС“ , текст је потписао Андрија Лазаревић и наслов: „Ne znamo kome je ovaj suludi predlog pao na pamet“: Forum srednjih stručnih škola o novim prosvetnim zakonim“. „Forum srednjih stručnih škola u svom saopštenju reagovao je na izmenu i dopunu Zakona o osnovama sistema obrazovanja zbog manjka kadra. Taj zakon predviđa da se u radni odnos može primiti lice koje ima završene studije prvog stepena iz naučne oblasti, iako studije drugog stepena koje je to lice završilo, nisu iz stručne, odnosno naučne oblasti“. „Ovo je predlog Ministarstva prosvete koji, kao što vidite, predviđa da nastavnik može da završi bilo koje studije prvog stepena i da predaje, a da završene studije drugog stepena, odnosno master studije, nisu ni bitne i mogu da budu potpuno iz druge oblasti (šumarstvo, tehnologija, bogoslovija, poljoprivredni, ekonomski…)“, navodi se u saopštenju Formu srednjih stručnih škola”. А што не? Ако психотерапеути могу да буду пекар, дифовац, правник, наставник, фармацеут- па ће сада и људе са средњим школама да произведу у психотерапеуте, и то само ако имају потвру да су полагали “психолошку пропредевтику“( пар испита на неком од приватних факултета). Зашто једно може а ово друго не може?- размишља Будалеса у сну.

12.04.2023. Попаве по Отаџбини. Редовно и сваке године. Неко рече јер нису прочишћене обале река. Тја ко ће знати. Када у Розеграду падне киша или снег- све се претвара у колапс. И те стално изненађуће поплаве. Прича жена, новинару, да је учествовала на Еко кампу на Тари и да су извадили из обала Таре- која је носила или је то језеро подигло или како већ- шут, кревете, мадраце, шпорете- исти стигли и до језера. Ношени реком. Прича да Комуналци неће у рурална подручја јер… ко зна зашто па сељани морају да однесу свој отпад у приобаље. И тако онда постану и поплаве. Ко би рекао да је све то тако једноставно. Да ли то важи за све реке у Отаџбини?

Дана 01.01.2025 су донешени закони; 1. Родитељи ће робијати малолетничку деликвенцију своје деце, 2. Забрањена је употреба мобилних телефона у јавним затвореним просторима па и у градском саобраћајау, 3. на јавну фукнкцију се особа може изабрати само једном и то на четити године.     ..

Помера скролујући курсор и налази на чланак: Дана 06.04.32. у Београду у Хотелу Crowne Plaza је одржан „1.Национални симпозијум са међународним учешћем о поремећајима исхране и гојазности: митови- истине- изазови- перспективе“ под покровителјством психијатара Србије. Запажено предавање је одржала др Мима Симић из UK, Maudsly Hospital. Tоком свог предавања, докторка је три пута рекла да ће сутрадан на Радионици да покаже делове рада Протокола где је она Руководилац Пројекта. Будалеса изнова и изнова прелистава програм скупа и нигде не налази инфо о поменутој радионици. Платила је Будалеса котизацију, као и остали у сали иако та радионица није поменута у програму. Значи ли то да и није било предвиђено да слушаоци дођу на радионицу, већ да плате котизацију?- -збуњено се пита Будалеса у сну. Др Сабина Јаховић је истом приликом одржала веома едукативно предавање иако су је безброј пута прекидали и опомињали на време. Будалеса схвата да би волела да остане у контакту са поменутим докторкама и да учи од њих. ЗБог тога им прилази, док траје неко следеће предавање које Будалесу и не занима, моли за службене електронске адресе и пита др Миму за радионицу- где се одржава и како може да учествује у поменутој радионици. Др Мима kаже да се Будалеса обрати влади Боровницае. У првој следећој паузи Будалеса пита владу Боровницае где се одржава поменута радионица и он каже: …“Јевре..“улица  мумла влада Боровницае„али не знам број“. ( Мобилни вероватно не жели да употреби и да праве и коректне податек??). Даје Будалеси мејл на који може да га контактира ради пуне и праве адресе. Враћајући се у салу на остала предавања, др марија Дјукић хвата Будалесу за наддлактицу и говори: немате права да прилазите предавачима и разговарате (у току предавања). Па то је питање и онда су докторке написле своје мејлове- згранута је Будалеса. Будалеса гледа врло кахектичну жену коју приви пут види и пита: ви сте марија Дјукић? Да клима ова главом поносно. А због чега нисте објавили у Програму да ће бити и радионица? Јел смо ми остали који смо платли котизациу- недостојни едукације и радионице? У остатку дана, Будалеса је влади Боровница послал први меј где га моли за адресу радионице. Није одговорио. Сутрадан је Будалеса поранила и отишла у Јеврејску улицу- јер тако је разумела- и обишла све могуће установе тражећи и питајући за поменуту радионицу. Онда је послала још два мејла влади Боровницае, па одлазећи назад на посао и четврти мејл. Враћа се Будалеса на посао и тада стиже мејл од владе Боровницае: „ Да ли смо се ми дописивали?“ „Завршили су предходна  ТРИ МЕЈЛА у спаму“ (каква статистика). Онда након што радионица већ траје 1 сат и 15 минута, влада Боровницае шаље адресу дешавања радионице. Ово скорз изгледа као права правцата агресија и  у колизији са козеријом која је замишљена као предавање Мотивација, коју је помеути представио на скупу. Може се да не проследи информацију о месту одржавања радионице? (Будалеса је путем датих јој мејлова контактирала обе докторке али јој ни једна није одговорила, можда их је др м. Дјуић упозорила/обавестила/ саопштила да не комуницирају-  са простом масом која је само способна да саслуша предавања?). Мора да се зна ко кога сме да кљуца у главу- у птичјем свету или је то опет оно „ сви људи су једнаки, смо су неки мало једнакији од других“. Да. Да. Скоро као „вршњачка агресија“ али се (и) одрасли стиде када буду изложени истом омаловажавању и некако себе окриве да су неспособни да добију информацију/ присуствују радионици/ буду у неком информационом систему. И због тога брзометно „забораве“ такву непристојност и третирају је као неугодност. Тако мање боли. И никада јавно не причају о томе. Да. То мора да је то. Размишља Будалеса у сну.

У следећем чланку из 2020. Специјализанткиња из на пример Подгорице пита Доцента због чега Установа негује прихопатију као едукативни стил. И добија одговор: 50 година ова Установа негује стил психопатије као настано средство. Како је то интересантно. Доцентова мама је била професор и давала је свима петице и одлазила својој деци да се бави њимљ. Шта ли би било од Доцента да је његова мама кречила небо, спашавала болесне и бринула о свету?- Ништа не би било од Доцента, размишља Будалеса. Да. Да. Како је то интересантно. Јер пита се даље: Како се постаје Доцент? Како се постаје знатижељна Специјализанткиња из на пример Подгорице? Како се постаје малолетни Тај Итај? Чланак се даље наставља али Будалеса губи интересовање за садржај чланка.

Сва лица, простори, имена су фикција и немају реалне основе са стварним особама, просторима и дешавањима.

Сва лица, простори, имен….. су фикција и немају реалне основе са стварним особама, просторима и дешавањима.

Враћа се Будалеса. Уморна је. И у мислма се стално враћа на рзговор који је случајно слушала. Села је поред отворених прозора да руча. Александер Аустријски разговара и овог пута на немачком али сада преде у слушалицу и то нагони Будалесу да почне да слуша. Јер од 2016. од када је Будалеса ту, Александер Аустријски  и Ву Ран, причају увек гласно да се чује и на горњем спрату. И усисивач који користи њихова чистачица је јако гласан. Али Будалеса не приговара. Однесе торту, орахе стави у празне посуде за њихову рекламу. Јави се увек љубазно, помази псића Ниношку, да му нешто хране. Дакле, Александар Аустријски прича, овог пута, тихо на немачком и то испред врата простора а испод прозора простора где Будалеса доручкује. И у једном моменту изговара „ауслендер“- ма дај!- није ваљда да прича да је Будалеса против странаца. То није то, јер није истина. Будалеса и дан данас загрли псића Нунишку коме је власник Александер Аустијски, иако Ву Ран и Александер сада бране псићу да се дружи са Будалесом. Она само неће да комуницира са људима који је третирају на ружан начин. И то је једина истина. Јер и Будалеса је била „ауслендер“и радила али је више поштовала зенљу и људе који су живели у тој другој земљи- размишља Будалеса.

Сва лица, простори, имен….. су фикција и немају реалне основе са стварним особама, просторима и дешавањима.

Sva imena, događaji, mesta su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.

28.04.23. je bio izmišljeni nemili susret Stanarimupopravilimukrovića i Budalese a već10.05.23. je „vaša upravnica Zafić“ zakazala Kućni savet za 12.05.23.u 18 sati, sa Dnevnim redom: finansijski izveštaj, šta je prioritet da se uradi i razno. Skroz „fensi“. Pa neki od nas i rade i imaju i zakazane obaveze mesecima unapred. Umori se čovek. Budalesa je premorena. Ne samo što ima zakazano da radi u to vreme već ima i gušobolju upalu glsnih žica ( davno na klinici smo se šalili: izgubiti dobar glas), i na trenutak pomišlja da bi tu kapljičnu infekciju mogla da im (rado) preda u toku Kućnog saveta. Ali, pa Budalesa je nedeljama unapred imala zakazane obaveze.

I tako se Budalasta Budalesa priseća teča Stoleta i teča Vuleta. Teča Stole je bio bistri mladić sa srednjom školom iz seoca u okolini Niša ili Niške banje. Njegovu suprugu je Budalesin otac nazivao (tajno, i iza leđa) „Rođaka Beta“ prema istoimenom Balzakovom romanu. Teča Stole je imao tri omiljene teme: patrijarhalnost svojih roditelja- što se Budalesi oduvek svidelo, druga: kako su oni dugovečni i treća najomiljenija: kako teča Stole bira koga će da zaposli u SIV-u, mozda, za srpsku stranu Saveznog Izvršnog Veća, neke tamo sada umrle države. Nadugačko, naširoko i sa uživanjem je raspredao kako on bira kandidate koji će biti zapošljeni u SIV-u. Danas se Budalesa upita da je neko sa većim uvidom, i možda . prozorljivošću(?) bio na mestu teča Stoleta, da li bi za Srbiju i Srbe bio ovaj isti epilog? Jer drugi učesnici u tadašnjoj drzavi su slali ozbiljne i sposobne ljude koji su znali da razmišljaju decenijama unapred. Prisetila se Budalesa da je njen otac pričao da su učesnici  stručnog sastanka dobili prekrasno izdanje od, na primer, autora druga Kardi. Budalesin otac je zainteresovano prokomentarisao: kada je ovo ovako luksuzno izdanje na srpskom jeziku, kako li izgleda isto na na Vašem maternjem jeziku? I dobio odgvor: „drug Kardi je pisao samo za Srbe“. Možda vreme briše uspomene? Pamćenje za novije događaje i pamćenje za starije događaje, podsmeva se Budalesa- sebi i tihuje. Ponekada je znala da isprča kako su njeni roditelji pričali da Srbija nema cenu, i da bi je sagovornici tešili: „ Šta ćete, to su bila TAKVA vremena“.

Teča Vule je bio neko ko je bio jako štedljiv. Teta Milica je pričala: Vule neće da ide ni kod koga jer ne želi da mu neko dođe u posetu.

Priseća se kako su je roditelji vodili da obiđe par okolnih sela i prijatelje svojih roditelja koji su živeli u tim selima i da se igra i druži sa njihovom decom. I kako su ti ljidi dolazili sa svojom decom kod Budalesinih roditelja. Nekako je za Budalesu srpski seljak pametan, a kovanica „seljober“ je pokondireni „ ostavio opanke na mostu“.

I nekako je sve to strašno smorno. To krečenje neba- ljudi koji po ceo dan sede i osmatraju i prave strategije kako da zbace upravnika Bivšeg i dovedu upravnika Javno-Tajnog. Da. Dok neko ide na posao. Budalesa je ekstra premorena. Podesća sve na Sizifov skript.

Sva imena, događaji, mesta su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.

Nešto kao komentr-tutorijal: Funkcija pamćenje: Kratkoročna ili kratkotrajna memorija (ili “primarna” ili “aktivna memorija”) je sposobnost da zadrži, … malu količinu informacija … u aktivnom, lako dostupnom stanju u kratkom vremenskom periodu. neograničeno dugo. (Vikipedija). Dugoročno pamćenje, podrazumeva pamćenje za ranije doživljena iskusta i dogadjje. Sizifov skript: Uporno i besmisleno maladaptivno funkcionisanje koje podrazuma specificne miljokaze.

Sva imena, događaji, mesta su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.

Budalesa posle posla trči oko ruzmarina i lavandi koje je zasadila na zajedničkoj livadi, stavlja đubrivo, to isto i sa 3 malena ruzmarina koja je upravo posadila uz ogradu za stepenište i prolaz između zgrada. Usput hrani mace, obicno im sakrije/ da hranu oko točkova automobila ili tako nekako da ne mogu da im otmu hranu svrake- čavke ili psi, a da ne dodire ni delić automobila. Onda svrakama- čavkama otkotrlja po orah od onih koje je sakupila u jesen ispred zgrada. Smešna, smešna Budalesa.

Kad eto komšije Stanari-mu –popravili krov-ić i ničim izazvan: kako vi to hranite mačke, jel vi to bacate hranu odozgo ispred zgrade? Priča a očigledno da ga je neko nagnao da to tako prigovara Budalesi. Budalesa kaže: pa vi pojma nemate gde naši prozori gledaju. Ja samo kažem-reče Stanarimupopravilikrović i dodaje PRETEĆI : videćemo na Kućnom savetu. Da li to poziv na linč? On je VEĆ obavešten da će biti Kučni savet! On jedan miran i skoro nevidljiv čovek. Sva komunikacije je: Dobar dan. Dobar dan. Za sve te godine. Nikad ni reči više. Međutim, Budalesa ga podseća: onda kada je trebalo da vam se napravi krov o trosku stanara- bila sam ok, a sada… ma da niste napuštali svoje krajeve ne bi bilo toliko pasa i mačaka…. pobeže- on je miran čovek. Verujem da su Brkizam i Ilinkizam sklopili neki dil sa njime kao i kada su ranije dogovarali PREVRAT i zamenu upravnika. A i taj krov se nekako volšebn dešavao. Reći če Komšinica XX: „on tako deluje smušeno a nije uopšte“. Smešno. Zamislite da Brkizam ili Ilinkizam ili Bogdanizam posade nešto od svog novca/ nahrane neko ulično biće od svog novca. Tako je krov umeo da „izboksuje“- od bivšeg upravnika kome su smetali Budalesini usvojeni ulični psi. Onda mu je Budalesa rekla: čik da odeš Brki na vrata da mu kažeš da se stanari dvaju zgrada žale na danononoćni ( i zimi i leti) lavež njegovih razdraganog ptičara Reksa koji je, pričali su odrastao u dvorištu sa decom, (čiji su lavež dugo čuli iz brozovih bunkera u šumi- žaleći nesretno biće kako je skončao), pa mađarske vižle Tee koja je isto nestala, pa sada nekog trećeg psa čiji lavež zamenjuje tiho i rezignirano cviljenje. Kažu kučkari da tuče te pse. I danas komšinica priča kako ga je pitala „da li on nekada izvodi psa u šetnju?“ Obaveštavali su stanari i razni prolaznici i svedoci jezivih laveža- Orke i koga sve ne, ne b li spasili iste ali- Brkizam je nedodiriv- kažu da je „bio Državna Bezbednost“ i ima „jake veze“ u MUP-u i Komunalnoj. Bilo kako bilo, ta nesretna bića laju i sve nas uporno obaveštvaju da i ona postoje. A tamo neki Stanarimupopravilikrović smtra da mačke ne smeju da se hrane oko ulaza ali da brkini (malo b) psi smeju da laju danonoćno. Da. Kao da Budalesa isčekuje kap koja će prliti čašu, da se spakuje i napusti zemlju- ponovo.

Da, pričala je, sada pokojna, komšinica Prekoputić: kada su došli partizani i sve to: oporezovali su i psa u svakom seoskom domaćinstvu a nesretni seljani su terali svoje pse od svojih kuća i stada, jer nisu imali para za toliki porez. Tako su ta nesretna bića: seoski psi i mačke- stigli i gradove, a u vreme komunistilkih potreba i ruralni likovi podno Zlatibora/ oko Ivanjice- itd i nastanili se u varošima i prestonici. I naravno, mrze sve što ih podseća na njihovu prošlost. Pse. Mačke. Kako bi bilo da na primer neki Brkizam/ Ilinkizam/ Bogdanizam posade sadnicu koju su kupili vlastitim novcem- na nekoj zajedničkoj livadi?

Da. Priseća se Budalesa neke davne 2008. u školi U Oslu. Neki lik je uporo bukirao/ ometao druge jer je časove koristio nekorektno prema ostalima- samo je on hteo da vežba govorni jezik. Bio je- pa iritantan. U pauzi je nadmeno prekinuo koleginicu sa Kube sa nekakvim komentarom o Kastru, a ona- jedna vrlo suptilna, taktična, tiha i odmerena osoba mu je rekla: Kastro nije dozvoljavao da seljak napusti selo i dođe u grad sve dok jedan stanovnik grada ne ode umesto njega da živi u selu. Da, Kastro je bio bolji od tita(malo t) i njegovih pionira.

Sva mesta, imena, događaji su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.

SAVET: Šutnite ulične životinje. Ne dajte im hranu ni vodu. Nemojte slučajno da ih pomazite ili kažete neku lepu reč. Neko je pričao Budalesi da npr. u Grčkoj postoje mesta na kojima državni i gradski organi ostavljaju hranu i vodu za malobrojne, obeležene i sterilisane ulične životinjice. Sa druge strane, benefičirani dugogodišnji penzioneri- pa takvu strast za MUČENJEM pasa- retko je videti. Ubijanje divljih životinja u šumi- kakav polet/ kakva strast! Nestvarno. I umobolno. U XXI veku u prestonici.

Sva mesta, imena, događaji su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.

Ponovo puno krpelja u koji i uz svu zaštitu preplavljuju. I ponovo- nema interesa za pravovremeno prskanje protiv isih. Uvek neke kiše i slično. Umori se čovek od redovnoh iznenađenja. Baš je sve to smorno.

U kakvoj je vezi prskanje protiv krpelja  sa mentalnim zdravljem?- Pa u direktnoj. Kako da šetete bezbedno ako Ste okuženi i preplavljeni krpeljima. Smorna jutra bez radosti… smorno smorno..

Recept:

Sastojci: krompir/zamrznuti pomfirt. Beli luk u prahu. Slatka začinska paprika.Ulje-So.Vegeta.Biber. Limun/limeta. Majonez.

Priprema: dobro oprati i naseckati krompir na štanglice, staviti u posudu naliti malo ulja, dodati sve ostale začine osim limuna/limete, po ukusu, i dobro promesati. Na pleh staviti papir za pečenje i zagrejati rernu. Postaviti krompir na pleh i staviti u zagrejanu pećnicu i peći na 200°(ako se dobro sećam da smo tako rekli) i peći dok krompir ne pozlatni. Nakom toga nakapti malo soka od limuna ili limete i dodati majoneza. Uživajte!

Napomena: Kada je zamrznuti pomfrit, njega prvo treba ispržiti u ulju u fritezi i nakon svega toga dodati zacine, malo soka od limuna/limete i majoneza!