Sva imena, događaji, mesta su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.
Budalesa posle posla trči oko ruzmarina i lavandi koje je zasadila na zajedničkoj livadi, stavlja đubrivo, to isto i sa 3 malena ruzmarina koja je upravo posadila uz ogradu za stepenište i prolaz između zgrada. Usput hrani mace, obicno im sakrije/ da hranu oko točkova automobila ili tako nekako da ne mogu da im otmu hranu svrake- čavke ili psi, a da ne dodire ni delić automobila. Onda svrakama- čavkama otkotrlja po orah od onih koje je sakupila u jesen ispred zgrada. Smešna, smešna Budalesa.
Kad eto komšije Stanari-mu –popravili krov-ić i ničim izazvan: kako vi to hranite mačke, jel vi to bacate hranu odozgo ispred zgrade? Priča a očigledno da ga je neko nagnao da to tako prigovara Budalesi. Budalesa kaže: pa vi pojma nemate gde naši prozori gledaju. Ja samo kažem-reče Stanarimupopravilikrović i dodaje PRETEĆI : videćemo na Kućnom savetu. Da li to poziv na linč? On je VEĆ obavešten da će biti Kučni savet! On jedan miran i skoro nevidljiv čovek. Sva komunikacije je: Dobar dan. Dobar dan. Za sve te godine. Nikad ni reči više. Međutim, Budalesa ga podseća: onda kada je trebalo da vam se napravi krov o trosku stanara- bila sam ok, a sada… ma da niste napuštali svoje krajeve ne bi bilo toliko pasa i mačaka…. pobeže- on je miran čovek. Verujem da su Brkizam i Ilinkizam sklopili neki dil sa njime kao i kada su ranije dogovarali PREVRAT i zamenu upravnika. A i taj krov se nekako volšebn dešavao. Reći če Komšinica XX: „on tako deluje smušeno a nije uopšte“. Smešno. Zamislite da Brkizam ili Ilinkizam ili Bogdanizam posade nešto od svog novca/ nahrane neko ulično biće od svog novca. Tako je krov umeo da „izboksuje“- od bivšeg upravnika kome su smetali Budalesini usvojeni ulični psi. Onda mu je Budalesa rekla: čik da odeš Brki na vrata da mu kažeš da se stanari dvaju zgrada žale na danononoćni ( i zimi i leti) lavež njegovih razdraganog ptičara Reksa koji je, pričali su odrastao u dvorištu sa decom, (čiji su lavež dugo čuli iz brozovih bunkera u šumi- žaleći nesretno biće kako je skončao), pa mađarske vižle Tee koja je isto nestala, pa sada nekog trećeg psa čiji lavež zamenjuje tiho i rezignirano cviljenje. Kažu kučkari da tuče te pse. I danas komšinica priča kako ga je pitala „da li on nekada izvodi psa u šetnju?“ Obaveštavali su stanari i razni prolaznici i svedoci jezivih laveža- Orke i koga sve ne, ne b li spasili iste ali- Brkizam je nedodiriv- kažu da je „bio Državna Bezbednost“ i ima „jake veze“ u MUP-u i Komunalnoj. Bilo kako bilo, ta nesretna bića laju i sve nas uporno obaveštvaju da i ona postoje. A tamo neki Stanarimupopravilikrović smtra da mačke ne smeju da se hrane oko ulaza ali da brkini (malo b) psi smeju da laju danonoćno. Da. Kao da Budalesa isčekuje kap koja će prliti čašu, da se spakuje i napusti zemlju- ponovo.
Da, pričala je, sada pokojna, komšinica Prekoputić: kada su došli partizani i sve to: oporezovali su i psa u svakom seoskom domaćinstvu a nesretni seljani su terali svoje pse od svojih kuća i stada, jer nisu imali para za toliki porez. Tako su ta nesretna bića: seoski psi i mačke- stigli i gradove, a u vreme komunistilkih potreba i ruralni likovi podno Zlatibora/ oko Ivanjice- itd i nastanili se u varošima i prestonici. I naravno, mrze sve što ih podseća na njihovu prošlost. Pse. Mačke. Kako bi bilo da na primer neki Brkizam/ Ilinkizam/ Bogdanizam posade sadnicu koju su kupili vlastitim novcem- na nekoj zajedničkoj livadi?
Da. Priseća se Budalesa neke davne 2008. u školi U Oslu. Neki lik je uporo bukirao/ ometao druge jer je časove koristio nekorektno prema ostalima- samo je on hteo da vežba govorni jezik. Bio je- pa iritantan. U pauzi je nadmeno prekinuo koleginicu sa Kube sa nekakvim komentarom o Kastru, a ona- jedna vrlo suptilna, taktična, tiha i odmerena osoba mu je rekla: Kastro nije dozvoljavao da seljak napusti selo i dođe u grad sve dok jedan stanovnik grada ne ode umesto njega da živi u selu. Da, Kastro je bio bolji od tita(malo t) i njegovih pionira.
Sva mesta, imena, događaji su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.
SAVET: Šutnite ulične životinje. Ne dajte im hranu ni vodu. Nemojte slučajno da ih pomazite ili kažete neku lepu reč. Neko je pričao Budalesi da npr. u Grčkoj postoje mesta na kojima državni i gradski organi ostavljaju hranu i vodu za malobrojne, obeležene i sterilisane ulične životinjice. Sa druge strane, benefičirani dugogodišnji penzioneri- pa takvu strast za MUČENJEM pasa- retko je videti. Ubijanje divljih životinja u šumi- kakav polet/ kakva strast! Nestvarno. I umobolno. U XXI veku u prestonici.
Sva mesta, imena, događaji su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.