Sva imena, događaji, mesta su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.
28.04.23. je bio izmišljeni nemili susret Stanarimupopravilimukrovića i Budalese a već10.05.23. je „vaša upravnica Zafić“ zakazala Kućni savet za 12.05.23.u 18 sati, sa Dnevnim redom: finansijski izveštaj, šta je prioritet da se uradi i razno. Skroz „fensi“. Pa neki od nas i rade i imaju i zakazane obaveze mesecima unapred. Umori se čovek. Budalesa je premorena. Ne samo što ima zakazano da radi u to vreme već ima i gušobolju upalu glsnih žica ( davno na klinici smo se šalili: izgubiti dobar glas), i na trenutak pomišlja da bi tu kapljičnu infekciju mogla da im (rado) preda u toku Kućnog saveta. Ali, pa Budalesa je nedeljama unapred imala zakazane obaveze.
I tako se Budalasta Budalesa priseća teča Stoleta i teča Vuleta. Teča Stole je bio bistri mladić sa srednjom školom iz seoca u okolini Niša ili Niške banje. Njegovu suprugu je Budalesin otac nazivao (tajno, i iza leđa) „Rođaka Beta“ prema istoimenom Balzakovom romanu. Teča Stole je imao tri omiljene teme: patrijarhalnost svojih roditelja- što se Budalesi oduvek svidelo, druga: kako su oni dugovečni i treća najomiljenija: kako teča Stole bira koga će da zaposli u SIV-u, mozda, za srpsku stranu Saveznog Izvršnog Veća, neke tamo sada umrle države. Nadugačko, naširoko i sa uživanjem je raspredao kako on bira kandidate koji će biti zapošljeni u SIV-u. Danas se Budalesa upita da je neko sa većim uvidom, i možda . prozorljivošću(?) bio na mestu teča Stoleta, da li bi za Srbiju i Srbe bio ovaj isti epilog? Jer drugi učesnici u tadašnjoj drzavi su slali ozbiljne i sposobne ljude koji su znali da razmišljaju decenijama unapred. Prisetila se Budalesa da je njen otac pričao da su učesnici stručnog sastanka dobili prekrasno izdanje od, na primer, autora druga Kardi. Budalesin otac je zainteresovano prokomentarisao: kada je ovo ovako luksuzno izdanje na srpskom jeziku, kako li izgleda isto na na Vašem maternjem jeziku? I dobio odgvor: „drug Kardi je pisao samo za Srbe“. Možda vreme briše uspomene? Pamćenje za novije događaje i pamćenje za starije događaje, podsmeva se Budalesa- sebi i tihuje. Ponekada je znala da isprča kako su njeni roditelji pričali da Srbija nema cenu, i da bi je sagovornici tešili: „ Šta ćete, to su bila TAKVA vremena“.
Teča Vule je bio neko ko je bio jako štedljiv. Teta Milica je pričala: Vule neće da ide ni kod koga jer ne želi da mu neko dođe u posetu.
Priseća se kako su je roditelji vodili da obiđe par okolnih sela i prijatelje svojih roditelja koji su živeli u tim selima i da se igra i druži sa njihovom decom. I kako su ti ljidi dolazili sa svojom decom kod Budalesinih roditelja. Nekako je za Budalesu srpski seljak pametan, a kovanica „seljober“ je pokondireni „ ostavio opanke na mostu“.
I nekako je sve to strašno smorno. To krečenje neba- ljudi koji po ceo dan sede i osmatraju i prave strategije kako da zbace upravnika Bivšeg i dovedu upravnika Javno-Tajnog. Da. Dok neko ide na posao. Budalesa je ekstra premorena. Podesća sve na Sizifov skript.
Sva imena, događaji, mesta su fikcija i nemaju realne veze sa stvarnim likovima.
Nešto kao komentr-tutorijal: Funkcija pamćenje: Kratkoročna ili kratkotrajna memorija (ili “primarna” ili “aktivna memorija”) je sposobnost da zadrži, … malu količinu informacija … u aktivnom, lako dostupnom stanju u kratkom vremenskom periodu. neograničeno dugo. (Vikipedija). Dugoročno pamćenje, podrazumeva pamćenje za ranije doživljena iskusta i dogadjje. Sizifov skript: Uporno i besmisleno maladaptivno funkcionisanje koje podrazuma specificne miljokaze.