TEKST: Fatalna ljubav

U pradavna vremena, neki vladar je imao jedinicu kćer, koja je bila gajena s ljubavlju. Svaka želja joj je bila uslišena. Ne upoznavši sebe, ni svoje snage, potrebe, emocije; zaljubla se u svog roba. Poželela je da sa njim provede život. Otac je dugo svedočio o nemogćnosti takvog izbora. Kći je istrajavala. Onda, je vladar doneo odluku da ih zatvori u jednu sobu na neko dugo vreme. Ostavši sami i bez protivljenja njegog oca, ona – kći je shvatila svoju lakomislenost, i prestala je da veruje u nemoguću misiju.

Ponekada, kada, nama važni istrajavaju u svojim izborima, koji nas dovode da posumnjamo u sebe, pametno je udahnuti i pustiti, da idu za svojim izborima. Jer za to snose sami vlastitu odgovornost. I to je jedini put/ način da razumeju i budu odgovorni prema sebi.

ТЕКСТ: Општепозната чорбица, овде названа Чорбица Веселе Домаћице

На дно шерпе уље па 2-3 кафене кашичице зачина Ц, промешати да не загори. Онда у загрејано уље додати полако томатино љути парадајз 500 милилитара. Онда из кетлера пресипати литар вреле воде, па ким и ловор, па још нешто вреле воде па мало смрзнутог поврћа и пиринча колико стане у затворену шаку. Када ставим пиринач, искључим ринглу. Промешати. У тањир може тако или са јабуковим сирћем.

TEKST: Prijateljstvo

Poslaše mi tekstić:

« U životu dodje trenutak, kad ustanoviš: ko ti je važan,

ko ti nikada nije bio važan,  ko ti nikada više neće biti važan,  i

ko će ti uvek biti važan!

Zato se ne brini zbog ljudi iz tvoje prošlosti,  jer postoji razlog zašto se nisu uključili u tvoju sadašnjost!

Sreća te učini boljim. Iskušenje te učini snažnijim.  Žalost iz tebe napravi čoveka. Neuspeh te napravi poniznim.

Jedino te vera  potisne ka uspehu i napretku!»

(Vera= vera u Bogomajku/ Gospoda i Tvorca, vera u sebe, vera u vertikalni deo geštalt polja, vera u dobrotu, vera u zdravlje.. vera u radost…)

Mačak i skakutavo jaje – Andrija Milošević

Starim drumom, pa kroz seno
jedan mačak lenjo kreno
čas mjaukne, čas se stiša
mačak traži malog miša.

Kad odjednom brk mu frknu
i u levo rep mu strknu,
kad pogleda mačak pravo,
vide jaje skakutavo.

Skače jaje kojekud
mačak misli da je lud,
Ali jaje neće stati
poče mačor da ga prati.

Uskim putem sve do štale
oko kuće pseće male,
pored krmka od sto kila
do ašova i do vila.

Putevi ga zatim nose
na još vlažne senokose,
gde će ovo jaje doći
prati jaje sve do noći.

Preko brda i voćnjaka
sve do zvezda i oblaka,
na Mesecu malo zasta
tamo živi jedna lasta.

Šokantno je mačku bilo
gde se malo lašče svilo
ispričaću keru Peri
živi medved na Veneri.

A kit jedan nebom šturnu
’ladno živi na Saturnu.
Ali jaje skače samo
po svemiru tamo-amo.

Preskočilo zvezdu žutu
hita jaje mlečnom putu,
prati mačor i ne staje
po kosmosu juri jaje.

S leve strane u krivini
na lagodnoj tu visini,
preneražen mačak blene
u leteće dve sirene.

Ma jel ovo san il’ java
il’ je meni luda glava,
na Neptunu raste trava
tu krilata pase krava.
Videh mrava, sretoh brava
sve u svemu baš je strava.

Da pobegne jaje preti
eno jezdi na kometi,
Sada mačak isto mora
da uzjaše meteora.

Juri jaje i ne haje
a i mačak gas dodaje,
tada začu strašnu buku
i ugleda crnu rupu.

Nije dobra a ni fina
ta kosmička veš mašina,
njoj se ne sme blizu prići
već je treba zaobići.

Kad odjednom jaje stalo
zadrhtalo beše malo,
tada puče na dva dela
i proviri glava bela.
i kresticu malu ima
ovde nešto baš ne štima.

Gleda mačak, ne veruje
mali petlić sam putuje,
a dopuni ovu sliku
jedno glasno kukuriku.

Tu se mačak probudio
sanak beše sjajan snio,
protegnu se i mjauknu
kad od jednom, on ustuknu
i pogleda u daljinu pravo
nosorog mu reče zdravo.

Tu postavi pitanje goruće
ljudi moji, jel’ovo moguće.

ТЕКСТ: Данас је Лазарева субота или Врбица- други део

Тражећи исцелење наиђох на четри приче:

Прича: „Оно што је у Теби“: Признати стручњак за подручја људских потенцијала у уводном делу свог предавања је питао: Ако стиснем наранџу јако, шта ће изаћи из ње? Да, из наранџе ће изаћи сок од наранџе а не сок од јабуке. Тако је и са људима. Када нас стегну проблеми, неправде, бриге, страхови, када нас клевећи, вређају, наносе нам бол; из нас изађу бес, мржња, љутња… Рекли бисмо да је то јер су нас увредили. Али, истина је да из нас излази оно што је у нама. Упамтитие то јер из Вас никада неће изаћи оно што већ није у Вама.

Прича:“ Оно  што нам је у срцу“- Богаташ даде корпу пуну ђубрета сиромаху. Сиромах је узе, испразни смеће, очисти корпу и напуни је цвећем. Вратио је корпу богаташу који је зачуђено питао: Зашто? Свако даје оно што има у срцу- рекао је сиромашан човек.

Прича: „Бог и његово сакривање“- Једнога дана, према овој причи, Бог се уморио од људи. Тажио је где да се сакрије. Ређалису се предлози. На крају и предлог: Сакриј су у људско срце, То је, изгледа, место на које никада не залазе.

Прича: „Зла змија“-Зла змија је живела покрај села. Била је неваљала, пакосна, покварена, уједала је да би се забавила. Недалеко је живела Света змија. Зла је одлучила да посети Свету. Догмизала је до гомиле и почела да слуша. И тако се преобратила. Исповедила се Светој змији, покајала се и обећала да ће бити сасвим другачија. И заиста. Није више уједала. Прошло је неко време док сељани нису разумели да се она променила. Онда су једног дана наишла нека неваљала деце и почела да је вређају и гађају камењем. Промењена Зла змија се огорчена упутила Светој. Рекла јој је да она сноси кривицу итд итд. А Света њој: О глупа Змијо, рекла сам Ти да не уједаш али не и да не сикћеш.

 

ТЕКСТ: Данас је Лазарева субота или Врбица- први део

Сва поменута лица, радње, места су фикција.

Покојни отац, је као јерејски син, јако волео овај празник, верујем да га је подсећао на детњство. Купио би нам звончиће, дао по прутић врбе, понеки новац, слаткиш. Причао је како је у време када је био ученик  гимназије носио капу са бројем разреда. О одрастању уз оца и значају данашњег празника. Како су, после, емигранти из тадашњег СССР-а предавали у гимназији, бежали од икакве колизије са комунистичким режимом који се после десио.

И тако после посла уђох у Цркву да купим звонца. Од Рома: „ми смо се овде јако мучили“ откупих јефтино пар прутића врбе. Упалих свеће. Па пошта. Па да прошетам псе.

Кад, на излазу из улаза, наш свештеник. Рече да је био код неког ( у згради) за нешто. Сагох се и целивах руку свештенику. Онда се појавила нека нова комшиница коју је отац препознао. Поче да се распитује, а ја са псима одох даље. Заобишавши зграду, поново видех свештеника, али он није ни окренуо главу.

Верујем да је ишао да свети водицу за Васкрс?

Пре много година сам се жалила у надређену цркву, па ми тада отац који је главни у нашој цркви, рече да завађам свештенике. После тога је постао прота.

„Шта рећи“, рекла би моја другарица Сузана Т., „а не заплакати?“

Ипак, сем сете и туге, ја сам ок, јер све то и није мој избор. И ја сам ок са свим тиме. Сутра су Цвети или Улазак Христа у Јерусалим, а за седам дана и Васкрс. Леп  празник. Празник опраштања. Овај, на почетку поменути, свештеник би обичавао да на почетку васкршњег поста, замоли за опрост ако се о некога огрешио. И тако, упалила сам свећу за душу мог оца Драгољуба, јерерјског сина и за мог деду јереја Миливоја. За ујну Велшанку. За оне душе које нису у овој причи а захваљујући којима смо и данас живи. Хвала им. И за здравље живих и за, тада, парашут војника Грахама, важних овде и у Уједиљеном Краљевству … И дан се настављао даље. Била сам у миру. Захвална за данашњи дан. Као да сам одрастала? Или волим да тако о себи размишљам. Онда ово мора да је моја гордост?

Текст: Бесквасни хлеб- „лична искуства“

По шољу ланеног, ражаног, јечменог, пиринчаног брашна и пола шоље пшеничног (јер нисам сигурна да остала брашна „раде“ на прашак за пециво). Затим соли по укусу, па промешам, онда додам прашка за пециво да „покрије“ количину  брашна. Ланене, сунцокретове, семенке од бундеве, лешник, бадем…, куркуму и обавезно целу нарендану смрзнуту поморанџу. Онда још мало уља. Замесим. Ставим на папир за печење. Избоцкам горњи део теста хлеба и убацим у (обично) загрејану рерну.

TEKST: Recept za lepotu, rođaka Jasna M. šalje

Kada su je zamolili da otkrije tajnu svoje lepote, Odri Hepbern je napisala ovaj predivan tekst, koji je kasnije pročitan i na njenoj sahrani.

«Da biste imali lepe usne, govorite ljubazne reci.

Da biste imali ljupku spoljašnost, tražite dobro u ljudima.

Da biste izgledali mršavije, delite svoju hranu sa gladnima.

Da biste imali divnu kosu, dopustitete detetu da makar jednom dnevno    provuče svoje prstiće kroz nju.

Da biste imali lepo drzžanje, hodajte znajući da nikada niste sami, da su uz Vas i u Vama oni koji Vas vole.

Ljudima je mnogo više nego stvarima, potrebno da ih popravljaju, da im ugađaju, da ih podstiču, da ih žele i da ih čuvaju.

Nikada nemojte od nekoga dići ruke!

Zapamtite, ako Vam ikada zatreba pomoć, pronaćićiete je tamo gde Ste je nesebično pružali.

Kada sazrite, shvatićete da nije slučano sšto imate dve ruke- jednu da biste pomogli sebi, a drugu da biste pomogli drugima.

Lepota žene se ne ogleda ni u odeći,  ni u šminci, ni u frizuri.

Lepota žene ogleda se u njenim ocima koje su ogledalo njene duše,  iz kojih zrači toplina nežnosti ljubavi koju ona gaji u svom srcu.

Sa godinama i životnim iskustvom žena postaje sve lepša i lepša.»

ТЕКСТ: Клопица за на брзину, лагна варијанта васкршњег поста када се риба једе само на Благовести и на Цвети

Рецепт постоји дуго времена у различитим сразмерама. Мени одговара јер се брзо спреми већа количина, буде пријатано јело за топле дане када је времена мало.

У две кесе од по 350 грама, скуване посне тестеине, према укусу и жељи, додати 4 велике туњевине у комадићима (око 150г? свака), посни мајонез 4 веће кесице, 200г смрзнутог обареног поврћа за, на пример, пилав, 200г обареног кукруза шећерца и око 50 г кима, може и лист ловора. Љутог сенфа по укусу. Курукуму (чија семенке, семенке бундеве, семеке сунцокрета, нарендану смрзнуту наранџу, суву брусницу …). Промешати. Охладити. У фрижидеру држати у међувремену.