Сва имена. места, радње су фикција.

Будалеса у 11 сати, трчи на посао, кад оно испред врата улаза у зграду- у којој Будалеса живи, стоји управник илинка Зафић- Шајденфројнде, Марко Бижа- „управник из сенке“ и неки човек са метром. (Будалеса застаје затечена: пре неки дан је илинка са неком непозатом женом испред зграде о дрвету испред зграде разговарала- као смета јој јер јој „удара у прозор“. Шта ли се то дешава у и око зграде?-пита се станар зграде- Будалеса, јер редовно и по целу годину унапред даје за новац плате управника и доуправника.

Сада застаје и стоји- могуће да је слика толико надреална да Будалеса остаје да стоји и ко зна због чега стоји- фасцинирана ко зна чиме. Тада јој се илинка уноси у лице и вербално провоцира и напда и глумата: идите тамо на ливаду . па опет, па и трећи пут исту реченицу понавља, као глумата неко лудило- шта ли. Будалеса је затечена и као у немом хорору слеђено посматра. Као да одбија да разуме да илинка ПОНОВО ПОДБАДА да би могла да отрчи у МУП и поднесе пријаву јер ју је неко „напао“. Онда илинка заћути. Тада Будалеса пита човека са метром ко је он а он каже да га је звала и покаже- она. Праве надстрешницу. Да ли су обавестили станаре- као „хабају се плочице на степеништу“. Онда илинка прилази Будалеси- стаје тик до ње и говори: да идеш тамо на ливаду где си садила. Па опет. Па опет. ( Ма ко си ти да тако говориш Будалесеи јер ти си само самоизабрани управник и ОВО НИЈЕ ТВОЈЕ“двориште“. И ко је илинка и да се уопште обраћа Будалеси која НЕЋЕ већ годинама ДА РАЗГОВАРА њом и КОЈА ЈОЈ НИ РЕЧ НИЈЕ РЕКЛАдок тако залеђено стоји). Онда Будалеса каже: сада имам два сведока да ме вербално нападаш а БижаДБ и Човек са метром појачавају своју фокусираност на причу. Да. Бижа је научио да види само оно што му се плати- целог живота. Онда Будалеса крене да сиђе,  као да тек сада схвата: феномен када змија хипнотише жртву. Страшно. Баш се тако Будалеса осећа- као хипнотисана простаклуком, бестијалношћу и аморалношћу. Али када Будалеса закорачи лево да сиђе степеништем , илинка се помери лево, када Будалеса крене на десно према степеништу илинка крене на десно. И тако.

Будалеса стиже на посао и зове милицију РРР 7452445. После низа безупешниг притискања, добија неку госпу која каже да полицијиа ради 24 сата и да Будалеса може у било које доба да дође и поднесе пријаву.

Нешто иза 21. Будалеса стиже у МУП. Види да никог нема у ходнику и куца на врата са натписом Дежурна Служба. Испитује је млади пандур с врата, не позива је чак ни да уђе у собу. Онда неко пролази иза Будалесе и тек тада пандур позива Будалесу да уђе. Прича му/ им- троје их је, млади полицајац Илић, жена у униформи за столом и један човек у цивилу. Због чега сте стајали тако? Не знам заиста, ваљда сам била збуњена илинкином мржњом, доконошћу, потребом за играњем Игара, потребом за глуматањем и представом… простаклуком, аморалошћу, бестијалношћу… чиме све не. Зовите ви  192. када се то деси поново и онда ће патрола доћи за минут. (Ма јел ја вама толико доконо и залудно изгледам. Па ја сам само сада могла да повреујем да полиција штити – више никада- размишља Будалеса, затвара врата без речи и одлази погружена). Закључак је да све док илинка Зафић не истуче Будалесу или јој не саспе шаржер у тело или је ножем не прикоље- полиција то што је илинка стала тик до Будалесе не сматра за претњу. Ни то што илинка провоцира и подбада и вређа Будалесу- то је ок. Да, народ шушка- режимским породицама се све може у Розеграду у Колонији. Онда пандур показује брадом Будалеси врата… јер ЗА ЊИХ ТО НИЈЕ НАПАД. Због чега Будалеса тада није звала телефоном полицију- није се сетила. Журила је на посао. Будалеса одлази сасвим погружена. Среће комшиницу Сузу из предходне зграде у насељу где је становала пре него се доселила у 91 и прича јој за полицију и како  „не смемо да хранимо уличне псе“ и да док неко не саспе метке у нас- „то није напад“.Ма зар није било основно да пандур пита којим поводом сте дошли?- пита се Будалеса јер је и ишла у МУП да тражи да се илинки забрани обраћање њој и њеној породици.

Присећа се како се је почетком деведесетих година прошлог века једна докторка жалила на малтретирања једног. И тако дуго дуго. На крају су докторку пронашли ДОСЛОВЦЕ распорену. Специјализанти су добили реченицу: Хајмо колеге д устанемо и одамо пошту покојној колегиници- минутом ћутања. Данас верује Будалеса, да су ти који су били обавезни да заштите докторлу, су се сакрили иза честитог професора који је и изговорио ове речи. И тако. Појео је вук магарца- ко и много пута. Да ли илинка и Бижа имају толику моћ- и преко фамилија? Да. Очигледно је да су недодириви.

Сва имена. места, радње су фикција.

Туторијал: Време је да Будалеса почне напамет да учи Орвелову Животињску фарму. Неки управници сваке године налепе план рада за наредну  и  трошкове у току године- али не и недодирљиви.

Питање: како неко скоро нешколован може да ради такве вербалне обрасце понашања? Једноставно то је гледала тамо где је одрастала- често. И има још нешто што се зове Мали Професор који је структура у Его структури Дете која се формира до треће године живота. И коју има свако од нас. То је и онај дечак из приче Царево ново одело који каже: цар је го. И Хантер Бомон у својо књизи „Душа као димензија искуства“, пише: да је то прича из данашњих дана, вероватно би службе Штази и слично већ … Али ако је тај дечак на страни такозваних „правоверних“, онда га нико не би опоменуо, већ би му било дозвољено да злоставља – можда оне који не изгледају једнако „правоверно“? Само што остали то распуптено и често Пркосно Дете држимо под контролом свог Одраслог.

Сва имена. места, раднје су фикција.

И ето илинке Зафић сваког дана око 12-15 сати сачекује станаре зграде и заподева разговор како је цвеће у згради дивно. ПОНОВО вербално напада Будалесу: зашто не носиш ту мачку кући? Будалеса је испод аутомобича сипала два зрна мачје хране. И ћути Будалеса. Размишља да је време да се обрати МУП-у због илинкиног ЗЛОСТАВЉАЊА. Онда илинка Зафић сачекује младог Ковача и смара га целих 15 минута ( Будалеса је отишла до продавнице и вратила се). Како је цвеће суштина њеног управниковања. И тако опет игра Игре и као зове млађег сина да донесе „лаб топ и да скине снимке са камера“. Неко мора да је упозори да је она самоизабрани управник- она и бркизам, сменили су тајном уротом Бившег Управника Муљка. И као што рече неко од комшија: неко мора да јој каже да зграда и око зграде НИЈЕ ЊЕНО ДВОРИШТЕ. И док илинку Зафић једни „ишкају“, други је називају „медиокритетом“ а трећи „баксузом“ јер сматра да је њен ВАСПИТНО-ПЕДАГОШКИ СТАВ НЕОПХОДАН станарима зграде. Страшно. Па где та живи- у својим маштањима? Сиротитица. Како она презире мачке и псе. Баш као да их је пре 40 година оставила у свом селишту подно Златибора. Како БРЕ не узме нешто да прочита, исхекла, извезе… како ли је тако најстрашније залудна и докона. По цео дан је са метлом са дугом дршком испред улаза и чека првог станара зграде да започне разговор о својим цвећарским заслугама. Сиротица, она мисли да су станари зграде ту да увеличају њену нарцистичку адаптацију. Страшно.

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Играње Игара подразумева патологију. И таква патологија- на трећи степен јесте опасна. Невоља је да од таквих Нарцистичких поремећаја СВИ беже. Нарцистички поремећај личности учествује у игрању Игара: некад ће да пошаљу неког да запрети Кућним саветом, некада ће нечије дете да оклевета у МУП-у, … некада се издере власнохлепно на кога мисли да може… та сморна и докона жена. Често је нарцистички поремећај личности особа која започиње и храни се играњем Игара. Нарцистички поремећај настаје као рана компензаторна форма и везана је за преживљавање младог бића и у рангу је са Граничним- у смислу да је било каква корекција инфаустна jer овде- у овом примеру, и не постоји потреба за икаквом корекцијом. Потреба за гратификацијом и похвалама никада неће бити задовољена. Због тога је и разумљива потреба за Играњем Игара- на трећи степен. И тражењем Строукова, јер публика једино може да их пружи. Због тога и Управник Зграде не може да буде неко докон, шајденфројнде, ко није сем лектире из основне. ништа друго прочитао.

 

 

 

Свa лица, догађаји, места- су фикција и немају додирних тачака са реалним.

Синоћ испраћајући своје одрасло дете, види Будаледа да је неко увео црно белу мацу и да је маца у кутији за одбачене рекламе а улазна врата отворена. Оставља отворена врата- зна да су једном убили црну мацу коју је увела мајка једног комшије, то само мала станка може да уведе уличног пса у улаз и напише- будимо људи. И нико више јер ту живе људи који су дошли са села и запослили се у милицији. Побегли су од мотика и верно служили тадашњи режим. Сада мрзе све што их подсећа на њихова селишта подно Златибора и слично.

Будалеса износи картонску кутију у којој се бацају рекламе и ставља кутију напоље да би маца имала где да преспава. Затвара улазна врата. И то је све.

Ујутру је Будалеса лења и касно устаје. Кад оно на трему улаза Шаденфројнде Зафић:“Да опереш овај зид који су мачке… јер ти…и да почистиш…“ или шта још. У повратку Будалеса види да данас на том зидићу нема пивских флаша нити конзерви од пива да су Шајденфројдине жардињере ту: 2 празне и са земљом у њима и 2 са као цвећем. Зид је са траговима шапа малог пса. И ништа више. Да ли је то Шанденфројде заборавила како изгледају мачији трагови? Збуњено размишља Будалеса. Шаље свом детету поруку како ју је илинка Зафић пресрела на улазу и очитала јој лекцију, а Будалесино дете каже: склони се од ње. Сећа се Будалеса да је и у милицији клеветала њено дете, као напада је а сада се не вади из стана преко пута нас јер је комшија девизни родитељ. И колико још злих игара је та спремна да уради.

Будалеса сади смиље тамо где је нека злочиначка рука пре пар месеци украла смиље и на још једном месту. Хода са чизмама и  по улази у по стану и проверава да нигде не остане неки траг. Али онда чује како Комшиница Ципирипи говори гласно (она има врата у подруму и друга напољу где је направила себи башту): Шта уради жено? Будалеса силази у подрум да пита да ли је она нешто урадила али јој ова не отвара врата. Будалеса види нову новцату метлу са дугом дршком и канту пуну воде. Ципирипи су слабијег имућног стања, пита се Будалеса: одакле та новцата метла?  Узима метлу и чисти све од свог спрата наниже. Онда испред подрума налази комшиницу Ципирипи и каже јој да је све почистила али да нигде није нашла ни ђубре ни блато. Ма ја ево овде поставих ово цвеће па хоћу да га залијем- одговара Ципирипи на Будалесино питање да ли нешто није у реду и да ли је Будалеса нешто испрљала. Ставља метлу у канту пуну воде и два- три пута по цвећу и плочицама. Будалеса одлази па се опет враћа да види шта Ципирипи, другрица од Шаденфројде ради. Ништа. Ведро пуно првљаве воде стоји а плочице су и даље неизбрисане.

Сутрадан увече и дан након тог дана  је Шаденфројнде сакрила кутију за одбачене рекламе- да мала улицна меу не би преноћила у кутији. Бижин пас и даље тули из баште и из некаквог бункера од жица и кеса. Тужно и претужно. Да ли је ово ” вршњачо насиље” или “Сви су људи једнаки али су неки једнакији” из Животињске фарме? Да нису напуштали своја села, не би ни те маце и пси били у граду.

Пре 3 дана Будалеса види да Шаденфројде седи у баштици код Ципирипи и ту је са њима и комшија из зграде 89. Ето, помисли Будалеса: а ономад када је илинка Зафић сама седела са и близу Бркизма на клупици иза зграде 93, када су она и Бркизам спремали преврат Бившем Управнику Муљку, тада није било важно што су сами њих двоје и веома близу на тој клупици.

И тако земаљски дани теку. А Шајденфројнде седи уз своје прозоре, као Кербер, и гледа да ли се Будалеса пробудила. И тај њен властохлепни и заповеднички тон и сво то Играње Игара- на трећи степен. Сморно. Сморан је овај Розеград са “титиним пионирима” . Пре тога месецима није била ту… распоредила је кључеве по становима симпатизера… када су на зидићу конзерве од пива и флаше кока коле- то је чисто. Заиста Розеград и сељоберство умара. Да. Треба ићи .

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Играње Игара подразумева патологију. Нарцистички поремећај личности учествује у игрању игара: некад ће да пошаљу неког да запрети Кућним саветом, некада се издере власнохлепно на кога мисли да може… та сморна и докона- жена, можда.Често је нарцистички поремећај личности особа која започиње и храни се играњем игара. Нарцистичи поремећај настаје као рана компензаторна форма и везана је за преживљавање младог бића и у рангу је са Граничним. Потреба за гратификацијом и похвалама никада неће бити задовољена.Због тога је и разумљива потреба за Играњем Игара- на трећи степен.

Sva imena i radnje i mesa su fikcija i nemaju nikakve veze sa realnim.

Reči iz naslova teksta izgovara mala devojčica stanka Zoranović. Eto kada nas ogovarate da ne šetamo Djurdja Vuku. ( Budalesa ne može da se seti da jeste tako pričala ali da pa to jeste nekako tako).Naime stanka pravi društvo Jovani dok Jovana raspakuje kombi, sa još jednom kučkarkom.  Za to vreme je plašljiva keruša Đurđa Vuka zavezana za banderu. Budalesa sa kerušama prilazi Đurđi, Đurđa Vuka nam se, kao i uvek obraduje. Da. To malena devojčica nema snage da nosi. I uvek se pita kako to da je mala stanka od oca nasledila samo prezime i srednje slovo.

Priseća se kako ju je pre nekog vremena verbalno napala na donjoj stazi: Bežte od nas ponavljala je a Budalesa je i tada ćutala. Onda se je mama Cveta izdrala: Hoćete li da uđete u luft ili nećete?- Budalesa se nikada ne vozi liftom ali ne vidi nikakav razlog da se bivša komšinica Cveta dere na nju. Posle toga je mala stanka kao slučajno otvorila ulazna vrata i onda je Budalesa morala da juri da uhvati svoje pse.

I večeras samo sluša i nema potrebu baš ništa da kaže. Zna da je malena stanka u transfernom odnosu. I to nije Budalesin problem.

Sva imena, mesta, događaji su fikcija i nemaju veze sa realnim događajima, psima, vozilima i ostalim.

Transfer objašnjava ljudsko ponašanje i funkcionisanje kroz predhodna iskustva. Frojd je pretpostavio da je njegova pacijentkinja Dora prenela svoju sunjičavost sa oca na njega. Radi se o takozvanom negativnom transferu koji je praćen i određenom količinom energije i agresije i ovaj se po pravilu uvek mora da obradi u okviru psihoterapije.Transfer ima tu specificnost da aktuelnu osobu u stvari zamenjuje sa nekom ranijom osobom. Transfer se savladava na taj način što se ukazuje da manifestno ponašanje i prikazana osećanja ne pripadaju sadašnjoj situaciji ni osobi- « Gospođo», već nekome drugom. Transfer predstavlja manifestaciju nerešenog odnosa iz prošlosti

У цара Тројана козје уши ( Википедија) је народна легенда о цару са козјим ушима. Тројан је најсуровији, најохолији, најотуђенији и најмоћнији цар под небеским сводом. Због своје отуђености, цар има козје уши, а сваки берберин који га је шишао, а потом рекао да цар има козје уши, био је скраћен за главу. Само је истинско човекољубље учинило да цареве козје уши нестану. Прича је адаптација једне легенде о старогрчком краљу Миди. Први пут је објављена у Српским народним приповјеткама  (1853) Вука Стефановића Караџића.

 

Јутрос након шетње Будалеса обилази посађене биљке на заједничкој ливади и не може да поверује, прилази ближе јер не види биљку смиље: неке зле ручереде су УКРАЛЕ целу билку и остала је рупа. Срам их било и на овом и на оном свету.

Да човек не поверује. То мора да су оне жене што као хоће да заливају те рузмарине и лаванде које је Будалеса посадила иза знака: „… шума законом заштићена“, на који је са задње стране налепила и број свог мобилног да им купи да не уништавају. Да ли је могуће да у XXI веку неко такав постоји?

Будалеса им од срца жели да им све остане мало и пусто- крадљивим ручердама. Јер као што Словић пише у књизи „Отвори очи Јустуцијо“. клетва је израз немоћи и понижености. Како мора да су емотивно јалове ручеде и душа која је украла биљку од које смо сви могли да имамо корист. Заиста, ако постоји временска одредница „Крај Света“, то мора да почне из Розеграда, града демагога, лопова, лажљиваца, кверуланата. Будалеса је занемела. И то све у Розеграду који је 1000% покривен камерама. То је толико страшно да не може да поверује. Будалеса је садила рузмарине за маце које су живеле са њима. лаванде за куце које су живеле са њима а смиље за жуту уличну мацу која је ишла у сурет псима и само ју је неки власнички пас убио (једна жена се на малој стази хвалила како је њен пас ратоборан и како је у секунди мачју шапу прогутао па су мачку морали да убију) и за несретну најстрашније мршаву керушу коју су злостављали мужјаци а незналице у људском облику су веровали да су невољни покрети мишића лица- жудња за парењем. Ето за спомен на све те Божје душе или за та Божја створења је Будалеса посадила сво то биље. И нека најболеснија душа је украла спомен на несретно и нестало биће. Да, волела би Будалеса да те ручерде умру гладне и жедне и да им буде украдено све па и радост и јутро.Јер саксијица смиља је коштала целих 300 диара и словима триста динара.  И више је малтретман био у ношењу бијљке да је Будалеса не сломи. .Будалеса прича комшиницама и оне закључују: па то је она украла биљку да је код себе засади! Срамотно, увек ситносопственичко.понашање. Баш сморно и некако више безнадежно.

Онда види да се знак Шума- заштићено… срушио и зове Србијашуме број са нета, ова је упућује на број 011 3611 083 а та је упућује да се распита јел то инфо за Градско зеленило или за Србијашуме. Будалеса одустаје и каже: ја сам Вас информисала, збогом. Да није тужно, била би то још једна пародија Розеграда у Колонији.

Онда су рекли да је потрено читати  Акатисте за здравље те особе. Договорено.

Туторијал: Треба напустити Розеград и Колонију. Доста је више тих који само краду и злостављају. Постоји испитно питање Нацинални скрипт, на једном од психотерапеутских праваца: Да, ми смо увек описивани као ментално инфантилна деришта са краткорочним размишљањем и искључиво ситносопственичким потребама. На једној психотерапији жена која има исламско име а живи у на пример Аустрији, пита: Да ли Ваша земља има Министра културе? Будалеса је збуњена, трепће и размишља: јаој! нису ваљда нешто и верски уккк…Опрезно пита: због чека питате? Јер особе из Ваше земље  само уче и гледају… И испод њихових прозора се само чује… Да страшно.

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају никакве везе са релним лицима, догађајима, местима.

Клијент: Питали су ме какав ми је нови психијатар и рекао сам: луђа него ја.

Психијатар: То баш и није комплимент.

Клијент: Да јесте, у позитивном смислу. Одржала је три сеансе у једној.

Психијатар: Тја. Тја.

После неког времена:

Клијент: Причао сам мојима како Сте ме питали: Перо колико имате година? ја сам рекао 47., а Ви Сте рекли: до када ћете имати пишу? Када ћете почети да имате…

Психијатар: ћути.

На изласку:

Клијент: Како подносите ове врућине?

Психијатар: Све је то у глави.

Клијент: Дајте ми главу. (И смеје се дечачки раздрагано).

 

Клијенткиња: Молим Вас немојте ништа да пишете о догађају том и том. Ови се не шале и хапсе. Ми знамо да Сте храбри итд итд али али.

 

 

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају никакве везе са релним лицима, догађајима, местима.

 

Pisac kniga „ Tajni život drveća“ i „ Skriveni život životnja“ napisao je i knjgu „ Moć drveća“.

„ U svetskom besteleru „Tajni život drveća“ Peter Voleben je izneo zapanjujuća otkrića o „ društvenim mrežama“ drveća i načinu na koji ono komunicira. U „ Moći drveta“ on se okreče njihovoj ( i našoj) budućnosti, sa oštrom kritikom upravljanja šumama, sadnje drveća i eksploatacije šuma.

Dok političari i ekonomski lideri žele da verujemo da se seča šuma može nadoknaditi masovnom sadnjom drveća, Voleben upozorava, šume se ne sade! Moramo shvatiti da su šume više od puke zbirke drveća, one su ekosistemi koji se sastoje od hiljadu vrsta organizama: bakterija, gljiva i životinja. Zbog toga plantaže drveća neće sprečiti efekte staklene bašte, naprotiv- mnoge od njih dovode do prave ekološke katastrofe. Takvo drveće je često podložnije bolestim, polavama, parazitima i klizištima.

Kako onda da spasemo drveće, u našem sopstvenom interesu. Odmaknimo se i pustimo šume- koje su prirodno opremljene za to- da se suoče sa izazovima životne sredine, da se ileče od klimatskih promena uzrokovanih ljudskim faktorom.“

Komentari vezani za knjigu:

„Za mene je masovna sela šuma zločin.Na Plitvičkim jezerima sam bila opčinjena  nepreglednom,prelepom šumom. Ima stoletnih stabala,visine preko 50m,ali i divnih, mladih stabala.To niko ne seče,drveće živi i umire bez ljudske asistencije“.

„Upravo sam počela da čitam roman Gorana Milašinovića „Muk“o istrebljenju ptica pevačica u jednom rezervatu u Vojvodini,2002., i prodaja istih u Italiju, nekim idio- – – – koji drže restoran za “odabranu” klijentelu, koja uživa u – – – – – – – – – od istih, kao što su ptičji jezici u aspiku. Za taj zločin u Srbiji NIKO nije odgovarao!!“

„ Na žalost to se ne dešava samo u Srbiji. U Aziji i Africi imaju napitke od raznih životinja i koriste za lečenje. A ima i slučajeva: Jedna od mojih omiljenih životinja, Aj Aj se zove, ubijaju jer lokalni ljudi (M- – – – – – – – -) jer se veruje da na koga pokaže prstom taj će umreti ubrzo. Hrani se mravima i zato mu je jedan prstić duži od ostalih da izvadi mrave i terminte iz drveta. Spore Lorise (Slow lorises (genus Nycticebus)) takođe koriste- za lekove“.

N1 portal:” Najslikovitiji primer razlike u nastaloj šteti je snimak” u članku Priroda VS čovek, isto mesto dve šume, jedna zbrisana u oluji, druga preživela “koji je napravljen iz čamca u jednom dunavcu kraj Futoga, gde se sa leve strane nalazi stari, samonikli šumarak koji je pretrpeo minimalnu štetu, dok se sa desne strane nalazi zasad klonske topole koji je potpuno zbrisan.

Slične scene mogu da se vide i na Petrovaradinskoj adi, sremskoj obali Dunava, Gornjem podunavlju, Potisju – gde god postoje veći zasadi klonske topole. Zbog čega su zasadi klonskih topola stradali neuporedivo više od prirodnih i samoniklih šuma za naš portal je objasnila aktivistinja neformalne građanske inicijative „Odbranimo šume Fruške gore“ i predsednica Udruženja za zaštitu šuma iz Novog Sada Dragana Arsić. „Posledice ovog nevremena koje vidimo u šumama su pokazale da se decenijama neadekvatno upravlja šumama u Vojvodini i to je sada jako vidljivo nakon što su oluje zapravo pokosile klonske topole, mi to kažemo obrijale. Na područjima gde su nekada bile ritske šume sa autohtonim vrstama sada su plantaže klonske topole koje su bukvalno stradale od Beočina do Neština i sa jedne i sa druge strane Dunava iz razloga što su one kao drvo prosto neotporne na vetar, krte su. A tu su nekad bile te stare ritske šume sa autohtonim vrstama drveća. Jasno je da su staništa sa autohtonim vrstama drveća kao što su crne i bele topole, vretenaste, bademaste vrbe, poljski jasen i tako dalje – otporna na vetrove. Normalno je da pukne po koja grana ili da padne drvo, ali da ovako čitavi zasadi budu zbrisani, to je karakteristično samo za klonske topole“, kaže Dragana Arsić. Iz Instituta za nizijsko šumarstvo u Novom Sadu, ne smatraju da su zasadi klonskih topola stradali više nego ostala šumska područja iako još uvek prikupljaju podatke o nastaloj šteti. „U toku je prikupljanje podataka o štetama i izrada planova sanacije. Na osnovu prikupljenih podataka će se moći sagledati koliko je i šta oštećeno. Mi na našem Oglednom dobru imamo štete i na klonskim, a i na autohtonoj beloj topoli i vrbi. Ja bih pre rekao da su stradale one vrste koje rastu na područjima pogođenih olujnim vetrom jer je vetar bio velikog intenziteta. Intenzitetu štete je je pre svega doprineo geomorfološki položaj tih šuma. Koridorima velikih ravničarskih reka se vetar lako kreće i ukoliko ima potencijala nesmetano ubrzava (nema prepreka). Prilikom udara vazdušne struje orkanske jačine, u priobalju drveće teško može proći bez lomova krošnje ili izvaljivanja celih stabala, bez obzira na vrstu drveća“, navodi direktor ovog instituta Saša Orlović. Sličnog stava kao Institut su i JP ,,Vojvodinašume”. Oni navode da poređenje štete između zasada klonskih topola i starih ritskih šuma nije merodavno, jer područja koja su pogođena olujom imaju mnogo veću zastupljenost zasada klonskih topola. „Na području oko Novog Sada i Bačke Palanke oštećeni su zasadi klonskih topola jer je pogođeno područje gde se one nalaze. S druge strane, na području Srema, najviše su stradale autohtone šume hrasta lužnjaka. Oluja je nosila sve pred sobom. Lomila je betonske i metalne bandere. Tako da, tvrditi da su štete velike jer se radi o klonskim topolama jeste pretenciozno. Naravno da su monokulture izloženije i tu nema dileme, ali ovako to okarakteristati nije objektivno“, kategoričan je direktor JP ,,Vojvodinašume” Marko Marinković.

Da li su zasadi klonske topole uopšte šume ili ne?- U Evropi se odavno zasadi klonske topole više ne definišu kao šume, već kao poljoprivredne plantaže, jer su takvi zasadi monokulturni i ne zadovoljavaju kriterijume šume u ekološkom smislu. U takvim zasadima ne postoji spratnost, različite vrste i starost drveća, pa sve to utiče na kompletan biodiverzitet. U Srbiji je zakon jasan – zasadi klonske topole su šume kao i sve ostale. Dragana Arsić, ipak, misli drugačije. Ona smatra da bi i kod nas zasadima klonskih topola trebalo oduzeti “status” šume, zato što one u ekološko-biološkom smislu ne ispunjavaju kriterijume, jer šumu čini zapravo skupina raznovrsnog drveća različite starosti, spratova od donjih, srednjih, gornjih… „One se zapravo zato i sade, zato su i posečene autohtone šume, da bi se zapravo zadovoljilo tržište koje je gladno za drvnom masom, a topola je jako tražena upravo za drvnu industriju. Naravno, u svakoj šumi ćete naći ptice i gnezda, ali to prosto nije taj raznovrsni biodiverzitet i one se sade bukvalno kao plantaže i ne razlikuju se mnogo od plantaža paulovnije koje se ne vode kao šumska područja“, tvrdi Dragana Arsić. Na Institutu za nizijsko šumarstvo i u JP “Vojvodinašume” su jedinstvenog stava da zasadi klonskih topola i dalje treba da uživaju status šuma. Oni ističu da u skladu sa važećim Zakonom o šumama, kao i međunarodno priznatom CORNIE klasifikacijom, zasadi klonskih topola jesu šumska područja i na kartama se tako i prikazuju. Na naše pitanje, da li bi prema njegovom mišljenju zasadi klonske topole trebalo i dalje da se vode kao šume i računaju u ukupnu pošumljenost, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo smatra da treba, jer se sadi drvenasta vrsta, a daju i ostale opšte korisne funkcije (oslobađanje kiseonika, prečišavanje voda, stanište za ptice, insekte, zaštita od vetra, vezivanje ugljenika…). Direktor JP „Vojvodinašume“ kaže da nije sve što se primenjuje u Evropi nužno bolje nego kod nas i da nije uvek rešenje u prepisivanju zakona. „Moram da istaknem da ako se nešto sprovodi u Evropi, ne mora da znači da je to najbolja praksa. Na primer, mi imamo značajno manji intezitet seča obnove šuma u odnosu na EU i smatram da radimo bolje od njih. Mi u JP „Vojvodinašume“ sečemo samo 75% prirasta, dok u zemljama EU to ide na 95%. Mi akumuliramo veću količinu drvne zapremine, i tako dalje…. Ima tu još mnogo drugih primera. Suština je da je sistem „copy-paste“ obično štetan kada se radi o složenim sistemima“, kaže Marinković. Iako iz ove dve institucije ne vide ništa sporno u monokulturnim zasadima, ipak se u jednom slažu sa našom sagovornicom i aktivistkinjom OŠFG Draganom Arsić, a to je da se treba stremiti takozvanoj konverziji, tj. ponovnoj sadnji autohtonih vrsta drveća na mestima gde će najviše doprineti očuvanju biodiverziteta, razvoju rekreativnih i ekoturističkih potencijala. Aktivistkinja predlaže da zasade klonskih topola treba saditi na poljoprivrednom zemljištu, kojeg u Vojvodini ima dosta i time obezbediti komercijalnu potrebu za klonskom topolom, a da se pritom ne ugrozi stanište starih ritskih šuma. Orlović kaže da pored biodiverziteta treba imati u vidu i druge aspekte zaštite životne sredine kao što je npr. vezivanje ugljenika koje smanjuje koncentraciju ugljen-dioksida i tako ublažava klimatske promene. „Što je prirast šume veći to je veće vezivanje ugljenika. Zasadi klonskih topola se odlikuju znatno bržim rastom (najmanje duplo) u odnosu na ritske šume, što znači da vezuju više ugljenika. Poseban značaj klonskih topola je u tome što imaju veliku sposobnost da prečišćavaju zagađene vode i zemljišta (fitoremedijacija). Tako zasadi pored vodotokova (reka, kanala) sprečavaju/smanjuju ulivanje zagađenih voda u kojima ima pesticida, nitrata, fosfata, kao i otpadnih voda koje idu u vodotoke“, navodi. Orlović dodaje i da retko koja biljna vrsta može da očisti zemljište zagađeno naftom, a da klonske topole to mogu. „Pošto se u nekim slučajevima drvo klonskih topola koristi za ogrev, znači obnovljiv izvor energije, to je takođe veoma značajno za ublažavanje klimatskih promena“, dodaje. Iz JP „Vojvodinašume“ navode da konverziju šuma sprovode još do 2010. godine u saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo gde god je to moguće, ali da ne može da se sadi bilo gde već da zemljište mora da pogoduje sadnji određene vrste drveta. …” Itd. Itd.

Možda postoji i neki članak iz Srbijašume, negde na nekom portalu? U međuvremenu priča «U cara Trojana kozje uši».je pričala o «Avalašume» i natpisu «radovi u šumi» i oko 350 do 400 stabala prečnika 50 do 70 cm je poklano u aprilu mesecu 2023. Nakon toga je aprilski sneg poobarao drveće. Onda su se pojavile «supe- super- super- oluje» i drveće je najstrašnije popadalo, mnogo polomljenih grana, drveće je padalo na drveće koje je još uvek ostalo da stoji. Ali niko iz Srbijašuma nije došao da uradi sanaciju i spase preostala drveća od naleganja i truljenja. Strašno je to kada uđete u šumu i vidite zlostavljanje o kome se permanentno- ćuti, zaavršila je priču priča U cara Trojana kozje uši..

 

 

Стижемо на време али је једно седиште, иако је наше је заузето. Седе мушкарац, преко пута девојчицаи до ње жена са слушалицама у ушима. Праве се да као да је све у реду- јер за њих и нико други и не треба да постоји. Нема емпатије. Долази кондуктер и човек показује 2 карте, значи нема права да заузме и треће седиште. Дете је  ТРИДЕСЕТПЕТ МИНУТА, и бројем 35 минута, брбљало заиста којешта а отац није заостајао у изговарању којекаквих афирмација и представи да су они супер другари и да се забављају на прави начин. Све време, заћутали нису, као да су у својој приватности и да је у возу дете једина потреба и радост путника у вагону. У неко доба жена мајка, са слушалицама у ушима, је прогворила: да, мени одговара, и то је било све. Као једна од оних полушколованих која је на –„имам семинар“.

Постаје иритантно што човек мора да бежи од оваквих представа. Или уђете у банку, ето родитеља са малим дететом- и сви очекују да се ред помери… јер дете је… и да живот свих осталих СТАНЕ јер нечије дете… Сморно. Неок. И не размишљање да ће то дете управо такав манир очекивати и од својих родитеља, али и школских другара, учитеља и наставника. Нико их није учио о краткорочним или дугорочним последицама њихове базичне неписмености, филозофиа Будалеса. Какво неваспитање. И родитеља- првенствено. Немање потребе да дете схвати да оно није хелиоцентрично, али и можда да људи имају своје животе и другачије потребе. Можда чак и да дођу до речи од блебетаве 5-6 година старе девојчице. Да ли ће дете тако и у школи да блебеће јер позитивне афирмације и дијалог који отац води са њом је неће спремити за жиот ни за школу. Који ликови. На жалост све је више таквих понашања. И онда људи крену да беже од њих и њиховог детета. Ништа им не кажу јер није популарно не одушевљавати се када 6-о годишнје дете блебеће 35 минута. Страшно. Куда плови овај брод?

Туторијал: Поменута девојчица је добољно велика и већ треба да има завршене „ семафор“-е и да је спосбна за емпатију, да разуме краткорочне и дугорочне последице, да свет није она и њена породица. То што је отац назива „Љубави“ је као да изговара „Шпорет“ или „Којешта“- нема емотивне резонанце и сама реч звучи шупље и неискрено, као „ манч- мелоу- похвала“. Међутим, најчешће постоји асиметрија у таквој породици, где је мајка главна а отац глуми мајку.Зато, како рече једна клијенткиња: „То је само код нас. Само код нас деца имају браду и бркове“.

 

 

Sve lica, mesta, događaji su fikcija i nemaju vezu sa realnim svetom.

Slušaj priču: doneo/ dovezao mi je lik komodicu. Parkirao se sa spoljne desne strane kapije ( Viskoa škola npr. strukovnih… za pare i samo pare..) samo da iznese i stavi komodicu u kanc. Odjednom se pojavila ona čuma Naslovićeva kći sa svijim džinovskim autom. Legla je na sirenu kao da je u ko zna kojoj nedođiji. Onda je počela da urla da je to “njena kapija”. Da je ona kapija. Kako vozač sme da parkira auto gde je parkirao….drala se besomučno i pravila predstavu. Onda je pozvala Ekovisvis-lika-Vu Rana- desnicu od Aleksandera Austrijskog,  koji može da iznajmi kancelariju za život a Budalesa ne može za ordinaciju, kao nije znala da“ Budalesa ne radi u Ekovisvisu. „Ovaj- Vu Ran, je odmah zvao Ekovisvis-Andreja a ovaj“ „ je“ Budalesu „stavio na spikerfon“ ali tek kada je Budalesa pitala da li Ste me stavili na spikerfon Andrej-Ekovisvis je to i potvrdio. „Vozač nije ušao u školsko dvorište. Samo 3 min je bio parkiran. Kći Naslović je mrtva hladna pravila predstavu. Nadmena. Dokona. Sedela je u svom džinovskom autu, sa firmiranim naočarama za sunce, držala je pridiku u  dvorištu- pravila je besplatnu predstavu za dokone. Sa potrebom da demonstrira eksplicitnu vlast. Tako skorojevićki. Školu je njen otac oformio, on je i kupio pola te zgradurine u srcu Rozegrada. Ona je kapija. Ona je škola. Tajkun.  Ona je dvorište. Ona je parking. Ona je država. Ona je privatni predsednik.  Ona je privatni premijer. Ona je da prostiš dozvoljavač disanja vazduha. Kakav Tajkun.

Sve lica, mesta, događaji su fikcija i nemaju vezu sa realnim svetom.

Tutorijal: Jedino moguće je ćutanje u ovakvom slučaju. Svaka reč ili pokušaj priče da je to samo 3 minute je nepotrebna jer sagovornik ne smatra da dijalog postoji. Pokojni otac je učio Budalesu da je ta nadmenost nešto primitivno i neok. Danas se zna da je to nadkompenzacija koja govori o osećanju manje vrednosti. Što manje značaja o sebi osoba percipira, to je više galame oko nonsensa i oko važnosti vlastite persone. Što je unutrašnji sadržaj manje vredan vlasniku, to se više ulaže u spoljašnje i materijalne- detalje. Neko drugi bi vodio racuna da se ne parkira na ulazu, da se ne dernja- i bio bi svetan funkcije koju obavlja. Ali, to tako se dešavalo u vreme koje je nazivano „kad je Bog išao po zemlji“.

Tutorijal- literatura:“… pokušava da nametne svoje argumente drugoj strani, možda ne pomoću pravog nasilja, ali putem ODREĐENOG OBLIKA PRISILE, kao što je podizanje glasa, udaranje šakom o sto, ili plakanje, ovu vrstu ponašanja treba smatrati NASILNOM KOMUNIKACIJOM“- Imati hrabrosti biti srećan, Kišimi, Koga