Hleb

Sastojci: 800gr. brasna tip 500

2x po 200ml mlake vode,1 svež kvasac, 40ml ulja, 1 kašičica šecera i 2 kašičice soli, brasno i kvasac trebaju da budu sobne temperature. Izmrviti kvasac u 200ml vode i dodati 1 kašicicu šecera, prekriti i ostaviti na toplom mestu 15 minuta da nadodje. Napraviti udubljenje u brasnu i sipati kvasac, sipati okolo po brasnu 2 kasicice soli i dodati ulje. Mutiti mikserom sa mutilicama za tvrdo testo. Postepeno dodavati 200ml mlake vode testo treba da bude homogeno, mekano i blago lepljivo. Posudu sa testom prekriti krpom i staviti na toplo mesto oko pola sata da nadodje. Zatim malo premesiti ako se lepi blago nauljiti ruke i radni deo posuti brasnom, razvuci testo rukama u krug da ne bude tanko nego malo deblje. Urolati testo u deblju rolnu pa onda ga istapkati prstima da bude debljine oko 5cm onda ga ponovo urolati sleva na desno ponovo istapkati u obliku kvadrata da bude deblje i ponovo urolati od sebe prema napred, ponovo malo istapkati i oblikovati veknu. Staviti ga u podmazan pleh i prekriti nekoliko minuta, onda ga premazati cetkicom sa mlekom sobne temperature. Peci ga u rerni zagrejanoj na 180 °C. Peci oko 45 minuta. Topao hleb prekriti krpom dok se ne ohladi ili pokvasiti papir za pecenje i pokriti njime.

 

 

gleda sa Vaših prozora tj sa prozora Tvog roditrljskog doma. Nikakvo pravo nema da se bavi nečim što nema veze sa njom. I ja skupim đubre po šumi ali ako vidim jaknu ili nešto što ima vlasnika, ja ne diram tuđe. Ona opet Nadobudna sa svojom potrebom da odglumi i da bude viđena. Kao ona brine. Pa onako pretužna pomislih da „Sila Boga ne moli, al Bog silu ne voli“ i da sada u Vaskršnjem postu zamolim Gospoda da se ona zabavi nad svojim i mukama svoje dece i unučadi. I da njenoj deci i unučadima neko isto takav „pomaže“ i ulazi u život kao što to ona radi drugima- uguravajući se bez pitanja i uništavajući tuđe. I  da njenu deci i unučad kleveću, na isti način. Od današnjeg dana, dok budem disala u ovoj dimenziji moliću se da Vam se po životima šetaju raznorazne kobajagi pomoći bez da želite/ tražite, nadobudni savetnici, klevetnici. Jer znam da nemaš, hvala Bogu, nikakvu vlast na postupcima majke. Ali ovim ti saopštavam kako ću se ja odnositi prema istom. Žao mi je, Tvoj otac je bio ljudina. Ti takođe. Želim Vam da sve što posadite bude očeripno od neke  Zle Ručerde, da se mešaju u Vaše živote na netražene i neželjene načine, da Vas i Vašu- i brat i njegovo dvoje dece, kleveću. Onaj zakon Leke Dugađinija ili ima još neeko ime „Oko za oko, zub za zub“ meni izgleda pošteno- ovde. Mada ilinku Zafić niko i ništa ne zanima do lične prezentacije. Žao mi je, ali meni je dosta Nadobudne Diverzantkinje i glumatanja. Nikakvo pravo nije imala da dira ono o čemu se ja brinem jer mi i ne govorimo bar 5 i više godina a ona gledajući sa Vaših prozoraa, zna da to nije nešto gde ona valja da priđe.

Svi likovi mesta itd su fikcija.

Antisocijala: Osoba sa ovom adaptacijom je naizmenicno aktivna i povučena. Imaju potrebu da se izdigu iznad podrške koju u detinjstvu nisu imali, da dominiraju i kontrolisu. Ovo je posledica nadmetanja i kontrole koje su imali sa roditeljima. Oni pokušavaju da zastraše i zavedu druge kako bi stekli prednost u nekoj situaciji. Pokušavaju da nadmudre svoje okruženje.Odrasli su u takmičarskim uslovima. Humorističan način kojim se otkriva šta radi je najbolji način za ovu neiskrenost. Tipične igre u ovoj adaptaciji/ poremećaju su Lopova i žandara i Uhvati me ako možeš. Reket emocija je zbunjenost, strah i tuga. Itd.

DIVNA PESMA

Ne žuri kroz život,

tako se samo prašina diže.

Život se  živi lagano,

a svako na cilj stiže.

Mene su učili malenim stvarima  koje su bitne,

srećan je samo onaj ko želi stvari sitne.

Ruke su tu da grle,

a ne da nose stvari.

Duša je uvek mlada,

jer samo  telo  stari.

Ne grabi nego stiči,

u sebi sreću gradi.

Vrednost se čuva unutra,

a ne na fasadi.

Zastani  tek da shvatiš,

šta u životu vredi.

Da imaš kom da se vratiš,

da ima  ko da te sledi.

Samo te jedno molim,

reči se ovih seti,

na cilj će stići svako,

bilo da gmiže il  leti.

Uvek se sa dušom igra,

anđeo ili vrag.

Čovek se pamti po onom

KAKAV  OSTAVI  TRAG !

Sva mesta, likovi, radnje su fikcija jer… tu je tako mnogo bola…

Jutros u 8 šetam pse, onda odlazim da kupim lekove. Prođoh pokraj ruzmarina koje sam zasadila- još su u celofanu koji sam postavila oko njih kao sveži rekonvalescent, zna sneg da zaveje i do prvog maja. Ušuškani su. Kada sam pred odlazak na posao oko podneva izašla videh da je neko tj Niko skinula celofan za ruzmarina koje sam ja zasadila i da je odnela gredice i da je taj ruzmarin koji je već ranije čerupala ovog proleća niži rastom nego prošlog, pa pomislih da ga opet čeruplala jer biljku nisam videla od novembra, niži je ii sada bez cveća, a prosle godine je i on cvetao. Pokupljeno je smeće sa livade, pa verujem da je Nadobudna Diverzantkinja pod maskom „brige“ uklonila i celofan  s ruzmarina a da je gledala kako prolazim pored ruzmarina o kojima ja brinem već pune tri godine. Ja i Nadobudna Diverzantkija i ne govorimo. Od kada je oklevetala moje dete i prijavila nas policiji, nemam šta sa njom. Tako da je gledala sa svojih prozora i znala da se ja bavim tim biljkama i da ona nema šta tu da traži. Verujem da je ljuta jer je smanjila dolazak kod deke preko puta pa je tu i manje dodatnih eurica od kćerke iz Italije.

Ima Nadobudna Diverzantkinja duži staž u psudopomoći: peglala je veš kod Dijagonalića a oni su joj ostavili da pazi stan, moje cveće je izmeštala i evo sada se pošto je čupala ruzmarin koji ima ime Ljubica a ruzmrin Devetka je i nestao zajedno sa okolnim gredicama- ilinka Zafić se i tu našla u poslu. E da dragi Bog oće da je zaposli u njenom životu i životu njene dece i unučadi i da njoj i njima isto tako čine kao što ona radi po tuđim.

Dragi Nešo, pišem ti jer kada sam Ti se poslednji put obratila lično preko kancelarije Tvoja majka je obećala da će mi se osvetiti na mom detetu i oklevetala je u policiji. Odavno nemam šta da joj kažem. Ona zna da se ja bavim tim ruzmarinima da sam ih posadila i da iz zalivam i đubrim i poljubim i kažem im po neku lepu reč. I to

Тражећи погодан локал наиђох на сталак са књигама. Међу њима и књиге: „Добре приче за добру децу“-Махади Азар Јазди. Очарана подигох  да погледам.  Испод  се налази друга књига  „Истините приче“- Мортеза Мотахари, а испод „Приче из Иранских крајева“- приредио Мохамад Џафери. Очарано гледам и обраћам се женама које ту седе, како до власнка овог блага. Једна рече- то је од господин , назовимо га, Дарко. Знате ја бих да откупим/ купим ове књиге, требам их за посао, настављам ја горљиво. Књиге су у издању Културног Центра И. Р. Ирана у Београду . Боже драги, па ја сам тотлана незнализа, нисам ни слутила да овако благо постоји на дохват руку. Персисји језик и цивилизација стара од давнина са својим вредностим, које су за мене и данас актуелне. Могуће да амбасаде имају своје културне центре? Јој колика сам незналица. У то госпђа доби на мобилни, поменутог и назовимо га, Дарко. Рече да је  откуп чоколада. Драги Господе и Богомајко, хвала, хвала, хвала на љубави, на даривању, на радости давања и на радости примања. Одјурих са све књигама, у први дућан и донресх чоколаду власнику и наранџе госпођама које можда посте јер је Васкршњи пост у току.

Била сам очарана, понизно захвална за даривање, за приче старе колико и цивилизација. Хвала. Хвала. Хвала.  Драги Творче, хвала Ти за ову ничим изазвану љубав и радост. Понизно остадох захвала.

Сва имена, места, хуманоидни и други облици живота су фикција.

Водим керуше на поводцима, изашли смо из тог неког дела где нема слободоумних власника мужјака паса у смислу нека се њихом пас „олакша“, и натрнчавам на лика који је нашу покојну уличну керушу охрабривао у одбранама и називао је „курво“. И кажем да склони њиховог увек “предосадног” пса Тете. Окреће се и пита зашто? Јер је керуша у терању. Па шетај онда око твоје зграде, рече власник пса Тете.

Упркос савету ветеринара кога поштујемо, зар је неопходно да се овакви разговори дешавају. Јер сам питала Тетеову газдарицу зашто га не стерилишу, рече да оће да га пари. Првог терања те исте наше керуше други власни је свог опет увек нагонски орјентисаног пса Тее дослове скинуо са наше керуше.

Па људи драги о чему се ту ради? На посађене рузмарине се ваши пси испи….авају, јуре женке које су на поводцима … јер, дубоко верујем, те газде виде своје псе као потребу да само они постоје у социјуму?

И тако сирота бића која не могу да се бране бивају кажњавана не само људском немарношћу већ и законском клаузулом где је ветеринарка заклетва да вет штити човека. И исто тако у шуми ове сече дрвећа а  после „палих стабала због снега“ посекоше недужан дуд у шуми уз пут иако је био у земљи више од пола метра и корен је био исто у земљи.

Савет: Не усвајајте уличне керуше, нека се множе и даље до бесмисла. Не гледајте убијна дрвећа и читаје Петер Волебен „Тајни живот дрвећа, шта дрвеће осећа и како комуницира“ и „Скривени живот животиња, шта животиње мисле и осећају“ од исто аутора, ако … ако… желите да помислите да има и других бића сем људи. Надајте се да ће телевизије да имају рекламе у којима се уче људи да уђу у ресторан или кафић и питају да обаве нужду- јер је увек бесплатно (јер је толико фекалија већ сада на прилазу урбаном делу да је сабчажњиво гледати клозет папире како лепрша по шумама).

„ Svet nije božanska igra, svet je božanska sudbina. Postojanje sveta, čoveka, ljudske ličnosti, vas i mene, ima božansko značenje.

Kreacija- nama se dešava, gori u nama, menja nas, mi drhtimo i onesvešćujemo se, pokoravamo se. Kreacija- ućestvujemo u njoj, susrećemo se sa Tvorcem, nudimo sebe Njemu, pomagači i saputnici. “  Martin Buber

Flaša vode u prodavnici košta 1 novcanicu. U hotelu, ta ista flaša, košta 3 novčanice. Na aerodromu, opet, ta ista flaša, košta 7 novčanica.

Ista flaša, ista voda. Jedino se razlikuje mesto prodaje. Tako svako mesto daje- čak drugačiji ugao posmatranja. Te različitu vrednost jednoj istoj stvari.

„Ako se osećate manje vredno, promenite mesto.“- pišu.

I možda ova jednostavna metafora ohrabri neke jer „Sreća prati hrabre“, da se pokrenu.

Dok Meša Selimović piše/ upozorava: (jer) “ Previše sebe dadoh tamo gdje nije ni trebalo da me ima“.

„ Nikad neću zaboraviti metaforu koju sam čuo na jednom kongesu koja se odnosi na davanje prognoze pacijentima oko toga kakav će tok njihove bolesti biti:

… Metafora je o bumbarima: Naime, naučnici su odavno ustanovili, i matematički dokazali, da bumbari zbog veličine krila i težine tela, ne mogu da lete. Nikako.

Prava je sreća da bumbari to ne znaju, pa lete.

Slično je i u medicini. Slično je u životu.

Čuda se dešavaju, onima koji veruju u njih.  I onima koji imaju jasno zacrtane … do kojih moraju dobaciti. Bez obzira na fiziku …  usput.“

Verujem da je potrebno da usporimo i nađemo mir u sebi, jer tada možemo da pronađemo svoja lična čuda. Ili kako je jednom rekao David Ben -Gurion: “Ko ne veruje u čuda,  nije realista”.

Filosofija palanke, Radomir Konstantinović. Wikipedija:

Filosofija palanke se smatra jednim od najvažnijih dela srpske književnosti 1960-ih i Konstantinovićevim najznačajnijim delom. Doživela je preko sedam izdanja u Srbiji do 2006-e.

Citati= Wikipedija

“Iskustvo nam je palanačko.”

“Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad. Duh njegov, međutim, jeste duh između plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog.»

“Nema sveta izvan duha palanke. Samo on, koji ispoveda religiju zatvorenosti, religiju u kojoj je vrhovni bog ovaj bog jedinstva…^“

“Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil».

“Veliki svet” je svet koji, množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost”.

“U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost».

“Ova služba stilu je, u svojoj osnovi, služba sigurnosti… On ima utisak produženog detinjstva, ili utisak produženog života pod okriljem porodice. Infantilizam je korelativan palanačkom duhu».

“Prošlost nije ono što nije sadašnjost, neka pre-sadašnjost, ili neka ne-sadašnjost. Prošlost je u najmanju ruku predviđanje sadašnjeg, ali je mnogo više potvrđivanje njeno».

“Život je rutinski život, siguran onom sigurnošću koju nudi rutina».

“Kult čistote je kult rutinskog (i rutinizovanog) života. Između čistote i rutine vlada znak moćne kauzalnosti koja, ponekad, ide do same istovetnosti, tako da bismo o rutini smeli govoriti, pre svega, kao o čistoj rutini a o čistoti kao rutinskoj čistoti. Kult čistote, u ovoj stilskoj svedenosti, doveden je do prave manije, i to u svemu, u stvarima materijalnog sveta, ali i u sferi ideala moralnih vrednosti».

“Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća… “

Volim da čitam. Verujem da tako možemo da obogatimo sebe. Da tako izabiramo drugačije teme za razgovore. I da na drugačiji način strukturišemo svoje vreme.