Радјард Киплинг – АКО

Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:
И да не изгледаш у очима света сувише добар
Ни твоје речи сувише мудре:

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш,
А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш –
Твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: “Истрај!”

Ако можеш да се помешаш са гомилом
А да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико,
Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.

• Превео Иво Андрић

Introjekti ili roditeljski „saveti“ su ne retko transgeneracijski model razmišljanja i ponašanja. S druge strane to je narodna mudrost posmatrana kroz duge vremenske jedinice. U konzervativnom tkivu Kolonijalaca je u redu da se devojka uda i ode u „tuđu kuću“ jer nju već nekako tako i posmatraju. Ali da muškarac ode u ženinu kuću, to je već druga priča. Nekada je to dato kroz vic gde majka posećuje udatu kćer i oženjenog sina itd.

Sva mesta, imena, događaji, radnje su fikicja i nemaju veze sa realnim:

Mlađahni Vlaho sreće Budalesu na stepeništu i drži lekciju Budalesi: nemojte da otvarate (ZAJEDNIČKI) prozor (na mezaninu/ svetlarniku) ulazi toplota, ako hoćete vi se u vašem krevetu pokrijte sa ćebetom… kada vi otvorite prozor a neko ga zatvori, to nešto znači- drži ostrašćeno predavanje Vlaho na stepeništu- kao da je mezanin/ svetlarnik mesto koje pripada malenoj Stanki- njegovoj partnerki u čijem stanu žive. Ta već neko vreme on trči ispred nje i zatvara taj prozor. I Budalesa pomišlja zbog čega nisu inventivni da na Stankina ulazna vrata posteve neku gumu ili zaštitu ako STVARNO veruju da topli/ hladni vazduh sa mezanina može njih da ugrozi. Budalesa započinje odgvor želeći da bude korektna i kaže da se ona već raspitala- što je istina i da NIKOME SEM STANKI A TO ZNAČI- VLAHU, nikome ne smeta otvaranje prozora na međuspratu. I taman poče da priča a dragi dečak upada u reč; „nemojte da se raspitujjete evo ja ću da vam kažem…“ pa opet priča kako otvaranje prozora na međusratu leti njima Zoranovićima pravi neviđenu toplotu a zimi- neviđenu hladnoću. Po kojoj nomenklaturi, sem ako nije po mama Cvetinoj. Jer zasta BAŠ NIKOME NE SMETA OTVARANJE PROZORA na medjuspratu. I onda Budalesa po drugi put pomisli kako je Vlaho Stankina mašica. Ali da je to Vlahov izbor i da je to Budalesi ok. Prvi put je to pomislila kada je videla ogrlicu sa stujom na njihovoj keruši Đ. koju Budalesa voli, i kada je videla da keruša ne sme da priđe, shvatila je da postoje dvonošci koji su na sve spremni. A ne tako davno je pričao da hoće i on da usvoji kerušu Simonidu a u stvari – nemogućeje jer „on je usvojen“. Dragi dečak sa potrebom da bude autentičan. I tada se setila one: kada vidiš da ti neko dolazi u susret skloni se jer mozda taj neko bije težu bitku, i tako je odustala da Vlahu išta kaže. I kad god ga vidi seti se profanke iz sistemske koja je pričala o kolegama iz njene generacije gde je ona bila bogata a on siromašan, te su pobegli u neku nedođiju na par godina da budu jednaki u svemu. Da treba imati herca za tako nešto, filozofira dalje budalesa.

Sva imena, mesta, radnje su izmišljeni i nemajuveze sa realnim životom.

Introjekti se upoređuju sa košticom breskve: nisu hranljivi i smetaju.

„

« Na ovoj slici (postoji slika) Abel Mutai, reprezentativac iz Kenije, bio je na samo nekoliko metara ispred cilja ali ga je zbunila signalizacija i stao je misleći da je završio.

Ipak, španski reprezentativac Ivan Fernandez, trčao je tačno iza njega i kada je shvatio šta se dešava počeo je vikati kenijskom atletičaru da nastavi trčati. Kako Mutai nije razumeo španski, ovaj mladi Španac ga je gurnuo napred da prođe prvi kroz cilj.

Novinari su prišli i jedan je pitao Ivana: “Zašto si to uradio? Zašto si ga pustio da pobedi?” Ivan je odgovorio: “Nisam ga pustio da pobedi, on bi pobedio svakako.”

Novinar je insistirao: “Ali mogao si pobediti!” Španski reprezentativac ga je pogledao i odgovorio: “Ali šta bi bila slava u toj pobedi? Šta bi bilo časno u mojoj pobedi? Šta bi moja majka mislila?”

Ovo je divan primer kako treba učiti decu da budu ljudi i da tako pobedjuju u životu. Časno. Ljudski. I sportski do kraja».

 

Napomena- Verujem da je svaki komentar izlišan.

Bili jednom jedan mudri učitelj i njegov nesrećni učenik. – navodi «Krstarica» Učenik je stalno jadikovao zbog gorčine života, kaže stara narodna priča. Učitelju to dosadi, pa ga pošalje u grad po dve šake soli. Kad se učenik vratio, učitelj mu reče da ubaci šaku soli u čašu vode, a zatim da je popije.

„I, da li ti se sviđa?“

„Strašno“, odgovorio je mladić i ispljunuo vodu.

Učitelj se zakikotao, a zatim zamolio mladića da uzme još jednu šaku soli i da nju baci u jezero. Obojica su nečujno otišla do obližnjeg jezera u koje je učenik bacio šaku soli.

„Sada pij vodu iz jezera“, rekao je učitelj.

Dok je voda tekla niz mladićevu bradu, učitelj je upitao: „I, kakav je ukus?“

„Nije loše!“, odgovorio je mladić.

„Možete li da osetiš ukus soli?“, upitao je učitelj.

„Ne“, primetio je mladić.

Učitelj je seo pored ovog nemirnog mladića, uzeo ga za ruke i rekao:

„Bol života je ova so, ni više, ni manje. Količina bola u životu ostaje ista. Ali bol koji doživljavamo zavisi od zapremine posude u koju ga stavljamo. Dakle, kada patimo i grčimo se u bolu, jedino što možemo da uradimo je da ispunimo život raznovrsnošću i smislom, a takođe i naučimo da na mnoge stvari gledamo šire. Prestani da budeš čaša. Postani jezero.“

(mondo.rs) «Da li si ikada osetio da si preplavljen problemima, kao da si čaša koja je gotovo prepuna? E pa, zamisli da postaneš jezero. Da, jezero! Zamisli beskrajnu prostranost vode, otvorenog uma i srca. To je tajna promene koju je podelio mudri starac sa svojim učenicima. Umesto da se osećaš skučeno, kao čaša koja ne može da primi više, razmisli o tome da postaneš prostrano jezero koje može da primi sve izazove sa otvorenim rukama. To je suština prave promene, otvoriti se za sve što život nosi i postati dovoljno veliki da se suočiš sa svime što dolazi tvojim putem».

 

Hleb – Ana Petrovic

Sastojci:

– 300 g integralnog pšeničnog brašna

– 300ml vode

– 3 kasike maslinovog ulja

– so

– soda bikarbona

– laneno seme

– ovsene pahuljice (za posipanje preko hleba)

Postupak pripreme:Sve sastojke izmesati u ciniju. Po ukusu dodati so i laneno seme, a sodu bikarbonu malo na vrh noža. Ovsene pahuljice su za posipanje preko hleba.

Testo ostaviti u frižideru da prenoći, ujutru peci na 180 stepeni 40 minuta.

Preporuka je da se napravi dan ranije, sto duže stoji to je ukusniji ?

 

Kekine krofne – Strina

Sastojci:

– 2 dl mleka;

– 2 dl vode;

– 1 soljica ulja;

– 1 kockica kvasca;

– 2 kasike šećera;

– malo soli;

– 2 cela jajeta i 2 zumanceta;

– 1 kg brašna;

Postupak pripreme- Jaja umititu mikserom; Kvasac rastopiti u vodi; Sjediniti sve sastojke i umestiti;

Preporuka staviti providnu foliju preko cinije, kako bi sto pre narasle ?

Mafini – 250g čokolade izlomiti i staviti je, zajedno, sa iseckanim puterom (50g) da se otopi, na pari. Otopljenu mešavinu čokolade i putera ostaviti da se prohladi.

Izvaditi iz frižidera 4 jaja da budu sobne temperature. Odvojiti žumanca od belanaca. Belanca staviti u vanglicu i, uz postepeno dodavanje mešavine  120g šećera i vanil šećera, umutiti u čvrsti šne. Dodati žumanca i umutiti da smesa postane penasta. Ubaciti prohlađenu čokoladu i  1 kašiku ruma (opciono, nije obavezno) pa, mikserom, sjediniti.

120g brašna, kašiku kakaa, kesicu praška za pecivo i prstohvat soli pomešati i dodati u smesu sa čokoladom. Mikser smanjiti na najmanju brzinu i sjediniti brašno, sa ostalim sastojcima.

Kalup za mafine (12 kom.) obilno premazati puterom, sipati čokoladnu smesu (do 2/3 ukupne visine otvora za mafine).

Rernu ugrejati na 160 stepeni. Lava mafin peći TAČNO 12 minuta. Izvaditi kalup, malo prohladiti i poslužiti. Može se dekorisati po želji sa šlagom, voćem ili čokoladnim mrvicama.

 

Popsi– U posudu stavite mleveni keks (300g), nugat krem (180g) i 60ml mleka ili soka, pa rukom mešajte da se sve lepo sjedini i po potrebi dolivajte po malo preostale tečnosti. Masa treba da je kompaktna, da se ne raspada i ne mrvi, ali ne treba da bude gnjecava.

Ostavite je u frižideru  sat vremena, a potom kašikom za sladoled (il običnom) uzimajte po malo smese i navlaženim rukama oblikujte kuglice. Ako želite da budu jednake veličine jedan od načina je da ih merite na kuhinjskoj vagi.

NAPOMENA: Od ove mere dobija se 26 komada težine 22 g.

Dok se kuglice opet odmaraju u frižideru, otopite malo čokolade na pari sa puterom. Kada se čokolada rastopi, Izvadite kuglice iz frižidera, i štapiće koje ste pripremili za popse, prvo uronite malo u čokoladu pa ga zabodite u kuglicu. Kad ste ih sve poboli vratite ponovo  na hlađenje.  Poželjno je da stoje par sati u frižideru, a mogu se praviti jedno veče a naredno veče dekorisati.

Nakon određenog vremena izvaditi popse iz frižidera, svaku kuglicu uronite u prethodno rastopljenu čokoladu, koja ne sme biti ni prevruća kako ne bi topila smesu, al ni prehladna jer se neće lepo razliti.  ( otprilike na 100g čokolade ide 1 kašika ulja, ili kockica putera) Može se koristiti crna ili bela čokolada, takođe se bela čokolada može bojiti jestivim bojama za kolače. Zavrtite rukom štapić i ocedite višak čokolade iznad suda , pospite mrvice po čokoladi, a zatim slobodni kraj štapića pobodite u stiropor.

Postoje i varijante obrnutih popsa gde se oni slažu na pek papir tako da kuglice leže na dnu. Nakon hladjenja se lako odlepljuju i mogu se preneti na dekorativni tanjir.

“Autor: Vreme, RTV, BB. INFO . 13.03.2024. 06:50 > 07:03

Više od 800 mrtvih ptica pronađeno je početkom marta na oranicama sela Nakovo kod Kikinde.

Došlo je, do akutnog uginuća velikog broja ptica i to ne može da se dogodi čak i kada su u pitanju neke visokozarazne bolesti koje pogađaju ptice, kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ružić za “Vreme” kaže da gaje sumnje da je u pitanju trovanje jer sve na to ukazuje.“Ono što smo nezvanično saznali jeste da su analize pokazale da nije u pitanju nekako virusno oboljenje. Analize su urađene još tokom prošle sedmice na Istitutu za veterinarstvo Novi Sad i one su pokazale da životinje nisu imale niti prisustvo virusa niti da se sumnja da su uginule od njega. Znači isključujemo prirodnu okolnost, a to je bolest, i onda nam ostaje, naravno, trovanje. Među uginulim pticama su bila 434 gačca, zaštićenih lovostajem, i 373 čavke koja je zakonom zaštićena vrsta“, kaže Ružić. On navodi da je došlo do akutnog uginuća velikog broja ptica i to ne može da se dogodi čak i kada su u pitanju neke visokozarazne bolesti koje pogađaju ptice kao što je virus Zapadnog Nila, ali posebno ptičiji grip. Za ovo doba godine virus Zapadnog Nila nije karakterističan, on se uglavnom javlja tokom leta, a ptičiji grip nije bolest koja napada ptice iz porodice vrana u značajnom broju. Kada je trovanje u pitanju, naglašava Ružić, već deset dana se čeka da se sazna šta je u pitanju. Međutim, kaže, to nije lako odrediti jer nažalost i na legalnom i na nelegalnom tržištu postoji ogroman broj preparata koji su toksični za kičmenjake kao što su ptice, te se mora raditi ciljana pretraga.

 Kod Kikinde pronađeno 19 uginulih srna

U ataru u okolini Kikinde proteklog vikenda pronađeno je 19 uginulih srna. Urađen je uviđaj, a istraga je i dalje u toku. Šteta je ogromna, pogotovo za ekostistem, budući da uginule jedinke ne mogu biti vraćene, prenosi Radio-televizija Vojvodine. “Našli smo 14 srna na relativno malom području. Urađen je uviđaj, neke su odnete na veštačenje da se vidi šta je uzrok uginuća. Evidentno je bilo da nisu nastradale tokom lova“, ispričao je Mladen Banjac, predsednik Lovačkog udruženja “Kikinda”. U gotovo istom periodu, u delu atara kod Banatskog Velikog Sela, u blizini granice sa Rumunijom, pronađeno je još pet uginulih srna. Lovci pretpostavljaju da je među uginulim životinjama bilo i trofejnih primeraka.

 Nakon trovanja vrana, populacija sova bi mogla biti ugrožena

Čak 700 upečatljivih ptica grabljivica, koje su ime dobile po karakterističnim čupercima u ušima, zimske mesece provode na drveću oko glavnog trga Kikinde, piše BBC.Međutim, lokalni ornitolozi upozoravaju da bi populacija sova mogla biti ugrožena, nakon što su poslednjih dana otkrili više od 800 mrtvih ptica na obližnjim poljima. Stručnjaci veruju da su ptice otrovane, piše BBC. Nijedna od mrtvih ptica nije bila sova dugouha. Uglavnom su to vrane i čavke, koje su lokalno zaštićene vrste. Ali one su od ključne važnosti za lokalni ekosistem i za sove dugouhe, koje su takođe zaštićene”.

Lični stav: Budalesa je srećna jer je niko ništa ne pita jer bi ona «pokačila da se suše» na bandere na Terzije vinovnike ovih groznih i opet groznih događaja.

Recept za lososa

Marinada – maslinovo ulje, beli luk, limun i zacine koje imate(ruzmarin, bosiljak itd.). Staviti filete lososa i ostaviti da prenoci. Ispeći u rerni na 200 stepeni sa povrćem koje imate (paprika, tikvice, patlidzan, šampinjoni…).

Наше школе не уче о трансферу. Не уче да је око 90% комуникације невербално а минимални део садржај комуникације.

Сва имена, подаци, догађаји, места… су случајност и немају никакве везе са реалним:

Пре много времена, Будалеса је радећи за странце имала веома младу особу за клијента. Млада особа је одавно имала озбиљне дијагнозе а мајка је испричала како је у трудноћи имала стравичан догађај. Њен отац се убио. Будалеса је некако меморисала тај догађај. Када је много година после, имала клијента рођеног са стравичним контрактурама, Будалеса је чула мајку која није желела ту трудноћу и најмање шест месци трудноће је хејтовала трудноћу и бебу. Бебу је родила само јер су супруг и њена мајка то подржавали. И увек иста дилема- шта са властитом каријером? Шта са послом? Да ли се посао воли више него дете?- иако је порођење апсурдно- можда? Та мајка (али и саучесник отац) ни после рођења дечака- сада студента нечега што родитељи траже- немају перцепцију ни за кога сем за себе. Нека друга мајка је причала да је то следеће дете родима „само за себе“ и да је то „само њено дете“. О оваквим стварима се не говори. Да ли из оваквих трудноћа настају аутистича деца или новрођенчад са многим поромећајима? На мосту према нпр. ГО Ракотаковица су белези за два гроба: једног младића његови, изгледа, нису признали ни у смрти јер је сахрањен без презимена а потписани су многи чланови породице- вероватно важни грађани. У овом случају (вероватно- теоријски) постоји и невербални и вербални трансфер. Са друге стране ове скале налази се особа која се занима за порођаје и која своју трудноћу коментариеше: супруг је „беспомучно“ слушао чувену на пример харфисткињу, и њено односно њихово дете носи тај исти инструмент у свом таленту. Постоји и оглед из кога су рођена деца постала чувени шахисти- планском делатнишћу.

Сва имена, догађаји, места су случајност и немају везе са реалним.

Будалеси клијенткиња помиње књигу о невербалном трансферу: „ Тајни живот нерођеног детета- Како да припремите своју бебу за срећан и здрав живот“- Верни, Кели. И то је вредно сазнање. Даље, Будалеси на мобилни стижу вести типа како скувати ручак за три минуте, како ово и како оно и предлози за књиге. Тако је добила предлоге херцегновске књижаре „Со“. Једна међу тим књигама је „Морамо да разговарамо о Кевину- Када дете убије ко је крив?“- Лајонел Шрајвер. Будалеса чита књигу али не као роман, чита је и још од почетка налази разлоге за невербални трансфер. ( Да се разумемо, Будалеса никако не оправдава убиства/ малтертирања/ злостављања  дрваћа, животињица, животиња, људи). Мајка је некако и пре трудноће била амбивалентна ( и јесте и није ) у вези трудноће. Одлучује да затрудни да ако се супругу нешто деси… да промени нешто у свом и супруговом животу. Па порођај. Па сва та привикавања на бебу и сво то понашање „из позиције мајке“, радећи оно што верује да све мајке раде. И не конектујући се ни са собом ни са дететом. И никада се не упита због чега промашује и шта то не види. Нико нас не научи реченицу коју изговара глумица у филму „Једи, моли, воли“: „ рађање детета је као да се тетовираш по лицу“. И да је и сам чин зачињања новог живота „више од игре“. Нико нам не каже колико много морамо да будемо стабиле и паметне. Баш нико, јер верујем да ни наше мајке то не знају.

Превербални трансфер се дешава пре него дете проговори и представља одговор на одређено понашање. Званично је да се превербални односно невербални трансфер манифестује искључиво на телесном нивоу. Иако је вокабулар скоро непостојећи, све је више идеја да то није тако већ да беба још како осећа, пати, радује се, брине…и чак одговра, на себи својствен начин, на оно што се дешава око ње.