ТЕКСТ: Понека прича из књиге „Несвети а свети и друге приче“- књижевност и читање- четврти део

Књигу „Несвети а свети и друге приче“, препоручује ми моја другарица из Цркве- Биља. Ја не знам ништа о њој- и не питам, до да јој је одрасло дете вероучитељ па се она уз дете а и својом природном радизналошћу и љубављу  за веру – занима. Купих на њен савет ову књигу.

Интересантна је прича о црквеном великодостојнику који није поштовао своју браћу и подчињене му. Тај је прво опомињан, па је остао без хлеба- јер нико није са десне стране Оца, у овој димензији, и нико не може да „глагоља“ а да није под једнаким правилима. На крају је службено послат на Далеки Исток.

Друга, мени, интересантна прича је о начину исхране односно о владању: „ Ако се човек осами у молитви и при том колико год може ограничи себе у јелу, спавању и контакту с људима, ако у свој ум не пушта испразне мисли а у срце страсна осећања, зачуђујуће је како ће брзо открити да је осим њега и осталих људи, у свету још Неко присутан. Тај Неко стрпљиво чека да на Њег обратимо пажњу усред непрекидне јураве кроз живот…Ако човек настави да се правилно моли( овде треба обавезно истаћи – правилно, то јест не на своју руку  него под духовним руковођењем искусног старца…“

И још пуно лепих, једноставних прича.

Лепа, лагана, емотивно топла књига. Лепо се осећам када је читам.

Сматрам да треба да свесно бирам шта читам.

 

 

ТЕКСТ: Хаљина од материјала-Царево-ново-одело, осми део- Пишу нам из Аусто Угарске књижевност и читање трећи део

Когнитвна дисторзија је посебан начин посматрања нечега: Или, „каже“ Википедија: „Когнитивне дисторзије или грешке у мишљењу су поремећаји у којима ум неке особе ставља „спин” на догађаје које види и приписује их необјективној интерпретацији онога што доживљава – или се догађа стално. Нарочито су честе код особа са депресијом и другим поремећајима расположења. Ове грешке у мишљењу (когнитивне дисторзије) сматрају се узроком емоционалних поремећаја (нпр депресија, анксиозни поремећај) или правцем којим се нека особа креће ка ирационалним уверењима која те поремећаје поткрепљу. Човек често ових грешака уопште није свестан и ако успе да их открије и схвати као погрешне, он може да их промени. А то се може постићи само ако доживљаје реалистички сагледамао како би чак иако нису пријатни били употребљени у нашу корсист, а не против нас. У том смислу један од корака, као откривању и превенцији конгнитивних досторзија је освешћивање грешака које у мишљењу правимо“.

Према трансакционој, постоје различити начини структурисања времена. То су играње игара, практиковање ритуала, повлачења, разоноде и активности. Насупрот овоме су интимност/ блискост. Игре предсављају најопснији и најдеструктивнији начин структурисања времена. Могу да буду на три степена, при чему се Игра на трећи степен завршава трагично. Једини начин да се изађе из играња Игара је да се не игра. То свакако има своју цену. Зависно шта преферирате или шта свесно бирате. Али сваки избор је избор и има своју цену јер „Неко плати на мосту а неко на ћуприји“, каже народна мудрост.

Гештал психотерапија негује постојање хоризонталних али и вертиклних поља, што упућује на добар исход за невољника и наплату за агресоре.

 

ТЕКСТ: Хаљина од материјала-Царево-ново-одело, седми део- Пишу нам из Аусто Угарске књижевност и читање трећи део

„Свака сличност са“ било ким у овој причици је „случајна“ и нема „везе са“ везом/ са „евентуално постојећим реалним особама“:

Кад год се нека Снјка тако узнесе ( уместо да почне да ради у 8, она почне у 10 па  мора и на паузу од сат времена да ПРОМЕША РУЧАК), присетим се назовимо је мира Денда. Њој је свекрва Зага простирала веш, кувала ручак а свекар Ђорђе редовно куповао хлеб. И чим би мира дошла са административног посла, свекрва и свекар су одлазили.  Снајка мира је редовно пљувкала мужа, па је тако сматрала за добру праксу да уз породични недељни ручак изгрди мужа пред децом, да је ето он имао љубавницу. Ах. Невоља је да деца порасту и схвате све маневре мајке- снајке, тако је кћи Милица, из те измишљене приче, изговорила у том посебнм моменту: „Наравно, тражиће то што нема у кући“- препричао је Снајкин Муж бодро. Свекрва је брзо заборављена. Тако ће и др Свекрва. Закуцаће је управо они које је канонизовала. Међутим, то је већ друга прича.

Када видим ове- Дом Здравље у Аустро Угарској- кланове и групне обавезе,  присетим се др Неср Кисмет-а: „Знаш ови моји продају за велике паре и интересе а ови твоји за смешну ситнину“ –за напуњену  фијоку, за ситну малу ситносопственичку- ипак којештарију.

Пробам хаљиницу и питам јел то лан по саставу. Млада особа каже: Садржи лан, памук и еластин, лан и памук су по 50%.  Очарана сам. Ипак не желим да повредим младу особу. Ћутим. То мора да је квалитет материјала-Царево-ново-одело. Очарано кажем: молим Вас спакујте ми три хаљине у све три боје, (за сваку могућу будућу прилику по једну). Верујем да само тако може да се разуме когнитива дисторзија, описана у овој причи.

Свака сличност са било ким у овој поменутој сторији је случајна и нема везе са везом/ са евентуално постојећим реалним особама.

ТЕКСТ: Хаљина од материјала-Царево-ново-одело, шести део- Пишу нам из Аусто Угарске књижевност и читање трећи део

„Свака сличност са“ било ким у овој сторији је „случајна“ и нема „везе са“ везом/ са „евентуално постојећим реалним особама“:

Иза декоративних драперија налазе се приморавања да напише лажне дознаке, и једно експлицитна претња лекарском комором и писање у заглављу таквих дознака „по наређењу“, ослобађа др Наседдушу самодеструкције. Празни картони пацијената од доктора који су „задужили“ (отачество а и)  Дом Здравља, су разлог да се прича о унапређењу Доктора Који Нас је .Задужио када др Свекрва иде у пензију а др Цветић одлази на виши ниво, те се указују пар руководећих позиција.Ппрема обавештенима, ово није у актуелном сагласју.

Неваљалци броје да је само у протекле две године из Дома Здравља побегло четри педијатра а због асиметричног начина рада: у Централи по два или три доктора замене један другог у току једне смене а у удаљеним амбулантама буде око 50- 60-70 пацијената по доктору у смени. Изгледа као дашак освежења да, на пример, др Свилени за десет сати своје смене прегледа цела два пацијента. Пошто су њему помагали, подестили су га на то да и он може да се реваншира. Наравно, није.. Не, није га начелница подсетила на то.

Сва имена, радње, догђаји – су фикција и немају реалне основе у стварном животу.

Да, да. Требам те три боје хаљине материјала Царево-ново-одело. Верујем да ће ми квалитет овог посебног материја остварити когнитивно побољшање. Јер желим да разумем.  Да. Да. Скоро па Еристичка дијалектикка, али- ипак,  није чак ни близу јер то је- у рукавицама. Ово је ипак само грубо вређање и понижавање др Наседдуше.

Сва имена, раднје, особе су фикција и немају реалне везе са евентуално постојећим људима, местима, догађајима.

 

ТЕКСТ: Хаљина од материјала-Царево-ново-одело, пети део- Пишу нам из Аусто Угарске- књижевност и читање трећи део

„Свака сличност са“ било ким или чим у следећшј сторији је „случајна“ и нема „везе са“ везом/ са „евентуално постојећим реалним особама“:

Докторка Чахура је изјавила да њу службено могу „да мењају само“ др Наседдуша или др Цмок! Даље, др Чахура се искључиво са ти обраћа свакој медицинској сестри са којима ради ( као оне су нижа раса?). О. Па она је већ са десне стране- драгог Господа. Нарцизам? И она је провела пуне три године у ковид амбуланти, за већ поменут,у плату већу за око 200 евра по месецу. Није лако исплатити стан од сто квадрата у 27- ог марта, шапућу неваљалци. И није лако радити паралелно и у приватном Дому Здравља, додају злочести. Није то лако. И тако она схвата да се Ковид амбуланта мора да затвори- макар у септембру јер месецима нема ни пар пацијената дневно. Обраћа се/ напада вербално др Наседдушу: Како то да ти имаш те “фине”школе у центру града? (Домови Здравља задужују специјалисте педијатре одређеним школама за које ови бивају наименовани- па тако и др Наседдуша. Како то да ти радиш  у Централи ( а ниси ја/ Свилени/ Снајка?). Она је решила да она мора да остане у Централи. Предоходно је направила радн договор- иницијацију: са др Цмок и др Нарциса, да оне -као њу посаветују како да “се докопа” школа и ординације од др Наседдуше.  У моменту када их затиче у Ковид амбуланти код др Чахуре, Наседдуша бива изненђена. Ни не помишља због чега нису и њу позвале. Др Цмок такође пуне три године ради у Ковид амбуланти са плату која је већа за 200 евра сваког месеца. Али ту постоји и куриозитет да је др Цмок пребачена из Амбуланте Аустроугарска Ливадица због због… Можда су зато тако једноумни. Након тог саветодавног интерног састанка, др Чахура два пута “фуриозно” улази код начелнице  др Свекрва Шуткић,  да захтева школе за које је др Наседдуша задужена и канцеларију у Централи у којој ради др Наседдуша. Тих дана је начелница др Свекрва Шуткић послала др Наседдушу три узастопна радна дана за посао од пар сати-  у школе а да не би присуствовала паради особа у Центали Дома Здравља, које су агитовале за др Чахура.

Др Шуткић на дан свог рођендана у августу текуће године, одлази  у пензију па тако мора да збрине поменуте. Није лако. Лепо је да је ова прича фикција па би ту у фикцији, одговорна начелница, била можда чак и, кажњена губитком пензије за овакво руковођење ( у стварности би догађаји наставили даље и одговорни је уобичајено- само награђен). Поменуте амбулатне које нису Централа су далеко, некада и по цео или два сата путовања у једном смеру и градским превозом. Ови доктори сматрају да „сви су људи једнки али су неки једнакији од других“.  Па бирају- дозвољено им је да бирају-, нека др Наседдуша ( или неко други њима неважан) ради у “недођији” у амбуланти.Поменути доктори се нису ничег одрицали, њима је Министраство на захтев Дома Здравља, плаћало специјализацију јер су примогенитура, непотизам, “незаинтересованост” за пацијента, регионални лобији. За неког ко је одвајао од уста ( специјализација је коштала око 5000 еура), гладовао и сам плаћао себи специјализацију- ту нема места. Боље да нема таквог, јер онда нисмо једнаки, а боље је да и постоји мањи број „ дечјих педијатара“ него да постоји неко ко је сам себи плаћао специјализацију.

Када директорка  Дома Здравља, др Цветић пита начелницу др Свекрва да ли да нови анекс уговора изда др Наседдуши сада а за позицију „Амбуланта која никада није заживела“, др Свекрва одмахује руком и каже: ма нека буде у септембру (за 4 месеца). Др Наседдуши, дакле, сада дају још једно ново обећање али сада  да ће је поставити да ради у „Амбуланта која никада није заживела“, те да се не брине. Већ пола године они имају два педијатра за једно радно место. Куриозитет? Понижавање- кажу сестре у Дому Здавља у улици „ Шири шири шири везени пешкири, боса ја боса ти, ниси правоверна др Наседдушо ти“. Или „кад би људи сви , баш као деца сва, одлучила да …“.

„Свака сличност са“ било ким у овој текућој сторији је „случајна“ и нема „везе са“  „евентуално постојећим реалним особама“:

Интересантно је колико Норвежани улажу да је запосленима лепо на послу и имају чак и придевску именицу за то.

 

 

ТЕКСТ: Хаљина од материјала-Царево-ново-одело, четврти део- Пишу нам из Аусто Угарске- – књижевност и читање трећи део

Пробам хаљиницу и питам јел то лан по саставу. Млада особа каже: Садржи лан, памук и еластин, лан и памук су по 50%.  Очарана сам. Ипак, не желим да повредим младу особу. Ћутим. То мора да је квалитет материјала-Царево-ново-одело. Очарано кажем: молим Вас спакујте ми три хаљине у све три боје, (за сваку могућу будућу прилику по једну).

„Свака сличност са“ било ким или чим у следећој сторији је „случајна“ и нема „везе са“ везом/ са „евентуално постојећим реалним особама.

Дом Здравља у Аустро Угарскј се налази у „ Шири шири шири, везени пешкири, боса ја боса ти, зар верујеш др Наседдушо у обећано ти“- улици. Употреба радних ресурса се базира на примогенитури, непотизму, макијавелизму, надмености, нарцизму и – наводно, партијским премисама или једноставно грубом понижавању оног ко нема непотистичку заштиту или примогенитурни престо или, шапућу, партијску односно регионалну правоверност.

Примогенитура: доктор Добрица Свилени је примогенитурно наследио запошљење а тиме и изборне позиције у Централи или евентуално у Ковид амбуланти за плату која је већа за око 200 еура од осталих плата специјалиста, и тако Свилени ради пуне три године у Ковид амбуланти (Куриозитет је да су народне масе АПЛАУДИРАЛЕ храбрим „ Родољупцима“). А доктор Свилени преферира да лагано ради и да се лепо исприча са пацијентима односно родитељима малих пацијената. Јер никад се не зна када ко може да затреба.

Др Снајка је одговорна. Она има малу децу и мало мало је на боловању и негује СВОЈУ децу. Прво је тражила да ради са мајушним пацијентима. Онда је одлучила да хоће са школарцима да ради. Може драга наша надо и узданице, може, само ти реци шта желиш! – егзалтирано поручују.

Свака сличност са особама, адњама, местима је случајна и нема везе са реалним животом.

 

TEKST: Svakodnevica

Sva imena, radnje, događaji su fikcija i namaju veze sa realnim životom.

Budalesa se vraća iz šume. Jutros nije zalila ruzmarine i lavande na zajedničkoj livadi ispred zgrade a pre jutarnje šetnje. Diverzantkinja ilinka- i ovog jutra kao i svakog, kada se Budalesa vrati stepeništem da ova može da je vidi sa svojih prozora demonstrativno i sa podignutom bradom izlazi iz ulaza gde keruše i Budalesa ulaze. I tik uz Budalesu prolazi- i ovog jutra. I jutros  je čekala na svojim prozorima, jer se ovakva frekfenca slučajnosti ne može da dešava u kontinuitetu. Sirota božja duša. Mora da je teško kad je jedina radost da nekog osmatraš, iritiraš. Pre neki dan, onako džinovskog tela mjauče u slušalicu  sa isprekidanim i tihim glasom: važi sine, pošla sam. Onda, pre par večeri se vraća sa mlađim sinom i nešto mu priča. Ali Vlada je pametnica, pita: Zašto mi to pričaš? Diverzantkinja kaže: Pa onako, pričamo. Ne, ne, ne priča ona onako. I nekada je bila priča da se ta majka žalila tom svom sinu da je on „ne štiti“- pre oko više od 10 godina, a taj mlađi sin je pitao: kako da te štitim? Jel da uzemem pušku ?- Oduvek je Diverzantknjia glumatala da joj treba zaštita. Onda joj je sin postavio kamere na ulazu i uspred njenih vrata. Rekao bi čovek da ona to neku scesku radnju radi već mnogo mnogo godina. Igrično ponašanje. A kada čovek krene da se priseća, priseti se Budalesa i Gradine sahrane: Diverzantkinjina sestra pitala: jel znaš ti čime se ona ( misli na svoju sestru) bavi pa je toliko poštuješ?- Ćuti Budalesa. A jel znaš da ona ni svoju majku neće da gleda jer je besplatno. Ćuti Budalesa.

Brkizmi smatraju da njihovo cveće treba da bude na dva odmorišta i da na ti odmorištima moraju da budu zatvoreni prozori a da mirisi od kuvanja treba da budu u zgradi, da im cveće ne ozebe. Da tako je to. Svojatanje zajedničkog prostora.

Sreće onda Budalesa  komšinicu Tutor, ona voli da zameni da su oni Mentori, pa je pitam a što to? Tutorka je vrednica, radi, piše, sprema, kupuje. Tog dana i sa njom „ogovaram“ njenog supruga.

Budalesa sreće mladu komšinicu sa sprata iznad. Draga draga žena. I draga draga porodica- meni deluju patrijarhalno. I kaže komšinica: Vi i ja stalno negde trčimo i vraćamo se. Istina. To moje „zujanje“ tamo- amo. Da komšinica nije rekla, ja ne bi ni primetila da sam na „automatskom pilotu“.

Budalesa odlazi i zaliva ruzmarine i lavande.

Sva imena, radnje, događaji su fikcija i namaju veze sa realnim životom.

Savet: Misim da bi bilo super imati neki Krčedin ili slično.

ТЕКСТ: ТЕКСТ: Пар цитата из Горског вијенца- напамет и после пуно времена, од ко зна када- из школе- књижевност и читање- други део

Из Википедије: „ Горски вијенац (у првом издању Горскıй вıенацъ) рефлексивно-херојска је поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Дело је објављено у Бечу 1847. на српском народном језику …

Његош је, у „Горском вијенцу”, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка 18. века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу”, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу…“

 

Присећам се стихова из школског доба:

„ … Трагови су многи до пећине

За горске се госте не приправља

У њих сада друге мисли нема…“

 

„.. Коме закон лежи у топузу,

Трагови му смрде нечовјештвом…“

TEKСT: Иво Андрић: Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим- књижевност и читање- први део

” Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане (!) – никад ни довека.

И тако, прихвативши прећутно услове живота које вам ваш непријатељ поставља, живите како он хоће; управо, и не живите него стрпљиво чекате, све док се сав ваш живот, заједно са свим оним што сте очекивали, не претвори у стрпљење и бескрајно чекање, што значи да сте прихватили рајински начин живота, а то је исто што и пут добровољне пропасти за себе и своје потомство.

Да не би морали да вас сами убијају, заразили су вас тим чекањем које вас одржава у животу и полагано убија. Увенућете и нестати као што су увенули и нестали толики преци и народи у Османском Царству, пре вас на исти или сличан начин.

Нису ни приметили да су са пута истинског живота неосетно пребачени на мртви колосјек чекања без краја и циља. Не осећају то своје чекање као терет ни као понижење, јер су се и сами претворили у чекање.

Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане(!) – никад ни довека.

Све што јесте и што знате, умете и можете, стављено је у службу тога чекања без краја и без икаквог изгледа на остварење. Једнима век прође у мучном и узалудном чекању, а други добију и без најмањег чекања све што желе и чему се надају”.