ТЕКСТ: Данас је Божић- Мир Бпжји. Христос се роди/ Теодул

„Теодулија- Теодулија (гр. теодул – слуга божји) је теолошко-политички појам којим је Николај Велимировић“ – наводи Википедија- „описивао жељени однос цркве и државе по узору на Византију. Однос између цркве и државе у Византији се традиционално назива симфонија.

Велимировић је учење о теодулији изложио у делу “Српски народ као теодул”, доказујући да је »српски народ слуга Божји«. Он се залагао за успостављање једне врсте православне теократије, коју назива “теодулија”, као начина уређења друштва, што подразумева “сагласје Цркве и Државе у служењу Бога”.[1] Политички систем теодулије карактерише у првом реду владарево служење Богу.[2] Он прави разлику између средњевековне западне теократије и византијске теодулије, што пореди са разликом између „наметнутог господара и својевољног слуге“ (Владика Николај, 1996: 35).

Централно место Велимировићевог концепта је јединство цркве и државе. Велимировић је сматрао да је одвајање цркве од државе несрећа и “болесно стање”:

Где год се црква делила од државе ту је болесно стање или цркве или државе или обоје.

Велимировић сматра да се српско друштво темељи на начелима »хришћанског колективизма, солидаризма, домаћинства, старешинства и православног морала и етике«. За њега је основни проблем Француска револуција која је наводно пореметила »природни ред« у друштву и унела хаос индивидуализма, демократије и плурализма. Тако по учењу Велимировића демократија »разара органско, светосавско народно биће« јер је народ »органска саборна целина«.

Велимировић се у формулисању концепта теодулије ослања на идеализовање српског средњевековља. Он средњевековне српске владаре описује као узорне слуге божје на које су се поданици угледали (Владика Николај, 1996: 35)“.

ТЕКСТ: Шајденфројде, да ли Ваша земља има министра културе, Кастро је био бољи…На западу ништа ново- Ремарковски- четвти део/ Због чега верујем норвешкој полицији а не…/Орвелова Животињска фарма/ „Озакоњено безакоње“

 

Сва имена, догађаји и остало су случајност и немају…

Онда је Будалеса пописала станаре, написала да је на првој да напишу да ли су за промену управника а на другој кога предлажу за новог. Написала је да она јесте и потписала а на другој страни је прдложила четворицу станара за управнике: 5,13,18 19. Налепила је на улазним вратима. Када се вратила са посла видела је да су бижа-дб- Шаденфојде (= злурада) скинули. Онда је Будалеса кренула од врата до врата. Невоља је да када нема времена, а све то тражи време. По годинама најстарији станари су показивали страх да се изјасне против управниковања бижа- илинка. Или је то у њиховим очима био страх од одмазде истих, сироти немоћни и усамљени станари. Било би довољно да и њих подбоде ако би јој се на било који начин супротставили., сироти стари људи. Власник стана број 4 је Будалеси очитао лекцију: јел ви знате да ја ништа нисам потписао 20 година, јел ви знате да ако нам дође управник који није из зграде биће смак света, путујем- рече као да се управо спрема на лоботомију, а не као да иде у викендицу где иде сваког викенда. Какво Его Стање Дете и то део Пркосно Дете. „ Свако даје оно што има“- прича о канти и понизном и сујетном. Будалеса је била погружена, губио јој је време које није имала, веровао је да паметно збори, а Будалеса се запитала: како сам и могла да помислим да је то интелектуални део  зграде. Тада се сетила и цитата: ако не можете да помогнете некоме ко моли за помоћ, склоните се, не знате колику и какву муку- проблем тај неко има. Станарка 19 је отворила и као држи телефон под увом и не може да  чита и да прича- Будалеса је поштовала ту добру мајку двоје деце али  ју је после тог сусрета, у себи пар пута назвала „ нека-се –каменицом- на грешницу –баци- први који- је- безгрешан- међу –вама“. И отпустила је из својих мисли. И даље ју је поштовала као мајку, као човека. Та више није постојала за њу, то су били њени капацитети. Сачекала би Будалеса да она прође али би ћутала. Комшије из стана 18 је поштовала, тако лепа и ретко нормална прородица. Волела/ поштовала их је сво четворо и драгог паметног и послусног псића. У свом ставу према Управници су је подсетили на време када се и будалеса преселила из средње у трећу групацију и када је веровала да је Шаденфројде (= злурада) ок. Видела је да они напуне по два балона воде за када чистачица дође петком да има воду и када/ ако Управница није ту. Комшиницина старија кћи је ушла у стан и Будалеса је лупала на врата- нису хтели да јој отворе врата стана 23. Било је симпатично јер је управо та комшиница причала: ма „шта она“ (илинка) „мисли“, па „ није ово њено двориште“, ево „баш сам се уплашила од њених претњи и наредби“. И ту је комшиницу поштовала и наставиће да је поштује али не и да јој се јавља. Једна која је изнајмљивала стан се потписала као власница и написала: не. Није јој Будалеса замерила: неко ко дозвољава да јој мајка стоји на улици испред зграде око 20 минута … , ок је написати не- јер су неки рекли не али нису хтели да и то напишу. Страх?. Било је људи који су потписали. Многи нису ни отворили врата. Један од станара је рекао да је управнички стаж брка-илинка- мандат истекао још у јуну 2023. ( пре 6 месеци) али да су њих двоје научили да се оглушују о норме, прописе и захтеве станара. Неки су коментарисали илинку као ментално неадекватни-„много је болесна“, други као надобудну која не зна где јој је место а неки и као особу која не зна да изађе када уђе и која још и приде… На врата станара -1, 8,30 и још једна, није ни звонила јер је знала да су они симпатитери/ сарадници овог најблаже речено контроверзног управничког пара. Онда је илика опет зауставила Будалесино дете и почела да вређа Будалесу, па је следећи пут Будалесино дете наставило да хода са псима још сат времена да избегне менталну болсницу Шаденфројнде. Пре овога и то пре око 7- 10 година је Шајденфројнде напљувала Будалесу код Будалесиног детета и ПОДБАДАЛА је. Онда је Шаденфројде (= злурада) отишла да Будалесино дете оклевета и пријави у МУП-у као „ претила јој“. Којешта! Па зар илинку није срамота улазила је у кућу Будалеси, па јој је Будалеса хранила рибице (- покојни Града је волео природу и животињице, а илинка се радосиљала акваријума чим пре; бесплатно је хранила рибице- није никада ни помислила да се комшији наплаћује, проблем је био јер је илинка хтела да „пази“ Будалеси кућу за паре које Будалеса није имала, није јој ни донела из Норвешке отирач који је Шајденфројнде поручивала…  ). И онда после те илинкине пријаве МУП-у, зар илинка није наставила да одлази бар једном дневно у стан преко пута Будалесиног код титиног пензионера и девизног оца. Онда се ипак није плашила, него је само- клеветала и шаденфројндирала. Пар дана иза овогодишњег илинкиног сачекивања Будалесиног детета,  је Будалеса застала да комшиници XX каже пар речи. Шајденфојде је пришла и почела да прича. Па и данас хода за Будалесом и тороче као она – илинка „је однела мачкама месо“ (када је она нешто бесплатно урадила?), али мачке- како су је виделе тако и побегоше од ње. Значи да илинка опет лаже. „Да идеш и да опереш…“- умишљена „ Таштина Празнине“-сигурно и њена деца беже од ње па смара комшије. И тако је Шајденфројнде ходала за Будалесом. Та „Таштина Празнине“ илинка је наставила да је пљује у свом суманутом монологу: ето велика верница… и Будалеса је ушла у зграду а илинка за њом и настављала је да монологише. И  којештарисала је и даље. „КАЗНИЋЕ ТЕ  БОГ ЈЕР МИ ПРОКОСИШ“- вау!! (сумануте идеје величине- оне су увек знак болести- помислила је Будалеса). И даље хода за Будалесом и као да читав свој живот своди на осматрање улаза у зграду. „ Тужио те је комшија“= „  рекао  ми је комшија“. Хтела је Будалеса да јој каже да јој је мандат истекао пре 6 месеци и да зграда и око зграде није њено приватно власништво и да има једнако право да испред улазних врата зграде- на трему, ту храни и у картонске кутије смести смрзнуте маце исто као што она ту држи бројне саксије цвећа, али је одустала, илинка би појачала монолог вређања и ПОДБАДАЊА. Одавно је разумела да Шаденфројде ( =злурада)  нема асоцијативни телецфеланон да чује оно што јој се не допада. Пар дана иза тога, на дан Христовог рођења, срела је и Градиног првенца са супругом и дететом. Била је тужна да у њему има и мајчиног, али је све једно наставила да поштује Градиног првенца и то Градино у њему, и његову породицу. И била је у миру са тиме шта год они бирали. Присетила се оца Владе и проповеди о Небеској педагогији те да су Божји закони изнад људских.

Покушала је да схвати коме су се обратили станари општина Врач и Прастари град па су им поставили мобилне кућице за псе ( и маце). Али нико није имао одговор. Пишите им- писала је када је хтела да ради бесплатно, али јој нико никада није одговорио.Молила је Будалеса комшије да не уводе/ пуштају животињице у улаз, сећала се да су тако ублили малу црну мацу коју је свекрва од комстинице из стана 19 пустила у зграду.

У међувремену се Будалеса бавила: радила је на себи, радила на превербалном трансферу, исповедила се свештенику и схватила да је то најадекватније да чини, кренула да ради вежбе од Ј.Ц. и М.Б. Купила је диктафоне и батерије и сви Будалесини су пролазили са укљученим диктафонима. Када је схватила колико је времена утрошила на којешта, могла је само да се руга себи. Неко рече да би се требало обрачунати са њеним… па би онда фамилија склонили Нечастиву Шајденфројнде.Причали су да је несретни Ж.Л. бранио од … па му се живот претворио у … Сетила се колеге кога је један ментално ретардирани комшија вређао годинама, а да мајка и браћа од тог ментално инфериорног, нису нашла за паметно да склоне свог члана породице да не подбада комшију. На крају је несретни колега понео револвер и ено га робија у … а мајка од убијеног ментално инфериорног је питала „због чега њој нису дошли да изјаве саучешће“- као да је она научила свог покојног сина том несувислом подбадању. Сетила се и несретне покојне колегинице која се упорно жалила на менталног болесника, па тек када су је нашли буквално и дословно распорену и мртву… али па све те који примају плату да буде ред и да нема вербалног и тзв. „вршњачког насиља“ је брига за друге људе. Да.У закону дословно пише да ментални болесник може да вређа и прети, све док не убије, то се не рачуна!! Какво правосуђе! Законодавство? Шта ли је то? То је она прича са стручним и нестручним делом струке. Да, то је опасно. „ Знам да сузе/ галама неће помоћи, али су/је одраз немоћи да се нешто промени. Потребно је да се систем укључи, али и ту може бити проблема, знајући да се струка не слуша или не добронамерни део струке који свој посао раде из љубави. Сад је најважнији новац, по сваку цену“- прича, на пример, рођака Јасна. И онда се Будалеса присетила сна од пре непуних двадесет година: она, Школска Ветеринарка и Школска Правница кафенишу заједно након што се Правница вратила од „преко баре“. Ето сада се запослила  правном сектору Мисије у Колонији. Ма нема ни базичних закона, вајкала се Правница, какав улазак у Унију- нема ништа од тога. Тада Ветеринарка рече нешто како је то  „озакоњено безакоње“ а Будалеса згрануто пита: ма шта је теби Ветеринарко, ти само уздишеш и причаш о свом мужу, одакле овај коментар? Ветеринарка кулира Будалесин коментар. Будалеса се буди. Пхууу- какав сан. И ко зна због чега памти тај сан.

Сва места, лица и остало су фикција.

Туторијал: Превербални трансфер се направи/ догоди у току трудноће и/ или у прве три године живота. На несвесном је и на телесном нивоу. Виђала је Будалеса децу коју мајке нису хтеле да роде са тешким деформитетима. Можда је то најлепше написано у „Тајни живот нерођеног детата“- Верни. Кели. И трансфер се лепо и лако уради. И добро је да је тако. Поремећај мишљења по садржају: идеје величине типа: „Казниће те  Бог јер МИ пркосиш“; поремећај мишљења по количини је несувисло причање и када саговорник ништа не говори. Дакле, све психичке функиције могу да буду патолошки измењене по форми и по садржају. Пркосно Дете је део Его Структуре Дете који је пркосан, пакосан, саркастичан и тужилачки манирован. У Его Стању Одрасли би неко размислило и рекло- не ја то нећу да потпишем. И то је то. Без осветничких детињарија. Педагози?  И још нешто важно: Књига „Злурадост, шаденфројде, тамна страна људске природе“- Ричард Смит.

Tekst: Četri- pet teksta/ Danas je Sveti Nikola

„ Znam da suze neće pomoći, ali su odraz nemoći da se nešto promeni. Potrebno je da se sistem uključi, ali i tu može biti problema, znajući da se struka ne sluša ili ne dobronamerni deo struke koji svoj posao rade iz ljubavi. Sad je najvažniji novac, po svaku cenu“- priča, na primer, rođaka Jasna.

Izraelski premijer Golda Meir je govorila da korupciju treba izjednačiti sa veleizdajom.

Spava i sanja Budalesa. Sanja svog oca, I čuje ga kako priča da je Alojzije Step ostavio u amanet svojim sunarodnicima da nikada ne stvaraju više od tri partijske grupe jer se na taj način rasitnjava snaga naroda. Budi se. Ostaje zamišljena. Da. Dragi dobri otac. Nedostaje Budalesi.

„Kad se susretenete s prostotom ili glupošću… nemojete dozvoiti da vam pokvare raspoloženje, već ih shvatite kao širenje saznanja- novu činjenicu o ljudskom karakteru. Vaš stav prema toj činjenici treba da bude nalik stavu minerologa koji je pronašao zanimljiv primerak minerala.“Artur Šopemhauer

De Melova priča: „ Pitali Konfucija: Šta je najznačajnije za dobru državu? –hrana, oružje i poverenje naroda.- glasio je odgovor. A kada bi država morala nečeg da se liši, šta bi bilo prvo? – Oružnje. A zatim?- Hrana. Ali narod može početi da umire bez hrane!- Smrt je oduvek neizbežna sudbina ljudskih bića, ali narod koji nema više poverenja u svoje državnike je zaista izbubljen“.

TEKST: Introjekti: „Tuđa ruka svrab ne češe“

Sva imena, mesta, osobe su fikcija i nemaju veze sa realnim.

Bila dva restorana. Jedan Dolančeva Oblapornost a drugi Vicanovo Prijateljstvo.

Prvi je bio pod stalnim i brižnim pogledom vlasnika, koji ne samo da je restoran nadgledao, već i prostor oko restorana. Osoblje je bilo ažurno. Sve čisto i pedantno.

Drugi je bio jako opušten. Pričalo se da su plate bile zagarantovane i zapošljeni su često- priča se, znali da vrate goste jer im se nije isplatilo da se bave gostima kada su već primali platu. Menjao je gazda menadžere ali menadžeri su bili ili nadmeni ili preplašeni. Gazda nije bio tu. Konobari kao i stolovi su bili zamuzgani. Bili su i previše spori i opušteni. Niko nije proveravao okolinu restrana a menadžer je istoj osobu, koja je već radila kao kuvarica i kao čistačica, dodao joj je i dužnost osobe koja brine o bašti. I to sve za istu platu. Naravno, ova sve to nije mogla da postigne ali se nije bunila. Jednostavno nije se bavila baštom. I onda je Budalesa videla da se njen prijatelj Ruzmarin razboleo jer su proslog leta zalivali potku Ruzmarina koja je istrulela i Ruzmarin se razboleo. Budalesa je kupila prvo jednu motku za krečenje i poduprla Ruzmarin i lečila ga. Dovlačila je lekove i bazne vode. I kada se oporavio i počeo da raste, Budalsa je kupila još jednu motku za krečenje da bi Ruzmarin mogao da nastavi da raste. Sledećeg dana te druge motke nije bilo. Gde je – pitala je Budalesa. Pa konobar je smatrao da mu je potrebna i u prolazu je samo isčupao i odneo. I nikom ništa. Novi menadžer će se čuvatiti da ga dugogodišnji zapošljeni ne smene kao što su smenili prošlog.

Sva imena, mesta, osobe su fikcija i nemaju veze sa realnim

Introjekti su tzv. saveti ili obrasci koje roditelji iz najbolje namere uguravaju u svoju decu a bez da su ova bila u mogućnosti da ih saznajno usvoje. Introjekti su često ali ne i obavezno neabdejtovane transgeneracijske sheme. Nekada kroz narodnu mudrost, ostavljene naraštajima, u obliku poslovica.

ТЕКСТ: Опет исто/трансфер

Сва места, људи, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Неко је пре пар недеља у насеље довео прелепу женку са сином- младим мужјаком. Она гледа у њега и прати га и брине. И остају на улици у насељу. Неки становници насеља сматрају да су „ добре душе“ када им оставе/ дају нехранљиве наградице које купе за свог пса.

Затим пре пет дана неко оставља два голуждрава штенета.

И пар дана око ових догађаја прича комшиница како неки на тераси држе псиће стафорда или мешанце са стафордом: пет женкица и два мужјака – бебе које хране млеком и хлебом. Због чега то не пријавите? – Јер ће их сместити у азил.

И опет иста питања: због чега је дозвољено да власнички пси нису стерилисани када већ власници неће да одрасло брину о њима, већ им стално „беже“. Онда ти власници сачекају да се керуша окоти, и у Розеграду који је 100% покривен камерама и то 24/7, оставе мале животињице да неко други брине њихов немар или да живорињице буду прегажене или растргнуте. Свакако гладне и жедне. Или у шуми.

A „људи“ окрећу главе, или једни склањају картоне, које други стављају,да би се такви животињице смрзле и умрле од зиме и глади. Раније је Будалеса пиата пензионере да узме мацу или куцу и себи продуже живот, али то је ипак кажу „пандурско насеље“ а ти становници су навикли на неке друге потребе.

И присећа се Будалеса да је пре 10-15 година неко „уклонио“ 3 пса: Жутог, Лепу и још једног. Испред зграде 89. Били су паметни али се никада нису вратили, причало се по насељу да им је ….из зграде.. и … „ смрсио конце“.

У оваквим дешавањима, Будалеса се сећа да јој је пријатељица ветеринар причала да су она и њен супруг ветеринар направили план- за град и корекцију ових немилих радњи- присећа се Будалеса, И однели су план Надлежнима. Али баш нико се није ни заинтересовао за њихов план. И Будалеса се присећа како је то у Норвешкој јасно дефинисано: ко су одгајивачнице и да су све животиње ван одгајивачница- кастриране, јер људи су- људи.

Онда  у једној другој причи клијент пита за Будалесину мацу и Будалеса прича о својим усвојеним псима и мацама, и прича како је неко оставио два голуждрава шетена на улици у насељу. И клијенту се пуне очи сузама и каже: Да, моји су са села. И у детињству бих узео мацу са улице и мама би однела мацу на село и када би дошли следећи пут на село, те маце више није било. И онда бих узео следећу мацу и опет би мама мцу однела у село и опет би после следеће посете маца нестала. После неколико пута одустао сам од жеље да имам неког свог ко ће ме волети. Јер, на селу могу да постоје само они од којих се има корист. Тај бол и сећање на немоћ и одбаченост од оних који су требали да брину, се никада неће изгубити. И шта год да ради, и колико год да ради на себи, тај осећј нестварног  али бруталног одбацивања толико је јак и – ето само се очи напуне сузама, усне згче и глас занеми.

Сва лица, места, радње су фикција и немају додира са реалним.

Туторијал: Тешко је можда не и немогуће, окретати главу да не би гледала. Јер кажу: Не можеш све да спасиш. Трансфер је реакција у садашњости на неку предходну ситуацију која и дан данас има енергетски набој.

ТЕКСТ: Шајденфројде, да ли Ваша земља има министра културе, Кастро је био бољи…На западу ништа ново- Ремарковски- трећи део/ Због чега верујем норвешкој полицији а не…/Орвелова Животињска фарма

Сва имена. места, радње су фикција.

Будалеса у 11 сати, трчи на посао, кад оно испред врата улаза у зграду- у којој Будалеса живи, стоји управник илинка Зафић- Шајденфројнде, Марко Бижа- „управник из сенке“ и неки човек са метром. (Будалеса застаје затечена: пре неки дан је илинка са неком непозатом женом испред зграде о дрвету испред зграде разговарала- као смета јој јер јој „удара у прозор“. Шта ли се то дешава у и око зграде?-пита се станар зграде- Будалеса, јер редовно и по целу годину унапред даје за новац плате управника и доуправника.

Сада застаје и стоји- могуће да је слика толико надреална да Будалеса остаје да стоји и ко зна због чега стоји- фасцинирана ко зна чиме. Тада јој се илинка уноси у лице и вербално провоцира и напда и глумата: идите тамо на ливаду . па опет, па и трећи пут исту реченицу понавља, као глумата неко лудило- шта ли. Будалеса је затечена и као у немом хорору слеђено посматра. Као да одбија да разуме да илинка ПОНОВО ПОДБАДА да би могла да отрчи у МУП и поднесе пријаву јер ју је неко „напао“. Онда илинка заћути. Тада Будалеса пита човека са метром ко је он а он каже да га је звала и покаже- она. Праве надстрешницу. Да ли су обавестили станаре- као „хабају се плочице на степеништу“. Онда илинка прилази Будалеси- стаје тик до ње и говори: да идеш тамо на ливаду где си садила. Па опет. Па опет. ( Ма ко си ти да тако говориш Будалесеи јер ти си само самоизабрани управник и ОВО НИЈЕ ТВОЈЕ“двориште“. И ко је илинка и да се уопште обраћа Будалеси која НЕЋЕ већ годинама ДА РАЗГОВАРА њом и КОЈА ЈОЈ НИ РЕЧ НИЈЕ РЕКЛАдок тако залеђено стоји). Онда Будалеса каже: сада имам два сведока да ме вербално нападаш а БижаДБ и Човек са метром појачавају своју фокусираност на причу. Да. Бижа је научио да види само оно што му се плати- целог живота. Онда Будалеса крене да сиђе,  као да тек сада схвата: феномен када змија хипнотише жртву. Страшно. Баш се тако Будалеса осећа- као хипнотисана простаклуком, бестијалношћу и аморалношћу. Али када Будалеса закорачи лево да сиђе степеништем , илинка се помери лево, када Будалеса крене на десно према степеништу илинка крене на десно. И тако.

Будалеса стиже на посао и зове милицију РРР 7452445. После низа безупешниг притискања, добија неку госпу која каже да полицијиа ради 24 сата и да Будалеса може у било које доба да дође и поднесе пријаву.

Нешто иза 21. Будалеса стиже у МУП. Види да никог нема у ходнику и куца на врата са натписом Дежурна Служба. Испитује је млади пандур с врата, не позива је чак ни да уђе у собу. Онда неко пролази иза Будалесе и тек тада пандур позива Будалесу да уђе. Прича му/ им- троје их је, млади полицајац Илић, жена у униформи за столом и један човек у цивилу. Због чега сте стајали тако? Не знам заиста, ваљда сам била збуњена илинкином мржњом, доконошћу, потребом за играњем Игара, потребом за глуматањем и представом, за подбадањем које илинка Зафић врши доследно годинама над Будалесом и Будалесином породицом … простаклуком, аморалошћу, бестијалношћу… чиме све не. Зовите ви  192. када се то деси поново и онда ће патрола доћи за минут. (Ма јел ја вама толико доконо и залудно изгледам. Па ја сам само сада могла да повреујем да полиција штити – више никада- размишља Будалеса, затвара врата без речи и одлази погружена). Закључак је да све док илинка Зафић не истуче Будалесу или јој не саспе шаржер у тело или је ножем не прикоље- полиција то што је илинка стала тик до Будалесе не сматра за претњу. Ни то што илинка провоцира и подбада и вређа Будалесу- то је ок. Због чега Будалеса тада није звала телефоном полицију- није се сетила. Журила је на посао. Будалеса одлази сасвим погружена. Да, народ шушка- режимским породицама се све може у Розеграду у Колонији. Онда пандур показује брадом Будалеси врата… јер ЗА ЊИХ ТО НИЈЕ НАПАД. Среће комшиницу Сузу из предходне зграде у насељу где је становала пре него се доселила у 91 и прича јој за полицију и како  „не смемо да хранимо уличне псе“ и да док неко не саспе метке у нас- „то није напад“. И пита се у себи: ма зар није било основно да пандур пита којим поводом сте дошли?- пита се Будалеса јер је и ишла у МУП да тражи да се илинки забрани обраћање њој и њеној породици.

Присећа се како се је почетком деведесетих година прошлог века једна докторка жалила на малтретирања једног. И тако дуго дуго. На крају су докторку пронашли ДОСЛОВЦЕ распорену. Специјализанти су добили реченицу: Хајмо колеге дa устанемо и одамо пошту покојној колегиници- минутом ћутања. Данас верује Будалеса, да су ти који су били обавезни да заштите докторлу, су се сакрили иза честитог професора који је и изговорио ове речи. И тако. Појео је вук магарца- ко и много пута. Да ли илинка и Бижа имају толику моћ- и преко фамилија? Да. Очигледно је да су недодириви.

У току међународне едукације, Будалеса ће испричати и питати колегиницу за савет и помоћ. „Али, па та жена је озбињно болесна“. Да. али може им се, они су- кажу режимска породица. Жена са којом Будалеса разговара, грчи лице.

Шта да уради Будалеса? Јер и када ћути, Шајденфронде је вербално ПОДБАДА и ИЗАЗИВА и ПОДБАДА. И тако годинама. И целу породицу. Да би после могла да клевеће како је неко ЊУ НАПАО ДОК У СТВАРИ ШАЈДЕНФРОЈНДЕ ПОДБАДА И САДИСТИЧКИ МРЦВАРИ људе. Шта да уради Будалеса? Да успори. Да дише. Да понавља молитву када већ не може да се фокусира не „добру особину“, како рече свештеник у току пропведи,  јер је код илинке Зафић не успева да такво што и пронађе.

Сва имена. места, радње су фикција.

Туторијал: Време је да Будалеса почне напамет да учи Орвелову Животињску фарму. (Неки управници сваке године налепе план рада за наредну  и  трошкове у току године- али не и недодирљиви).

Питање: како неко скоро нешколован може да ради такве вербалне обрасце понашања? Једноставно то је гледала тамо где је одрастала- често. Такво понашање је бивало поткрепљивано. И има још нешто што се зове Мали Професор који је структура у Его Структури Дете која се формира до треће године живота. И коју има свако од нас. То је и онај дечак из приче Царево ново одело који каже: цар је го. И Хантер Бомон у својо књизи „Душа као димензија искуства“, пише: да је то прича из данашњих дана, вероватно би службе Штази и слично већ … Али ако је тај дечак на страни такозваних „правоверних“, онда га нико не би опоменуо, већ би му било дозвољено да злоставља – можда оне који не изгледају једнако „правоверно“? Само што остали то распуптено и често Пркосно Дете држимо под контролом свог Его Стања Одрасли. Дакле неко ко функционише из Малог Професора, свет види црно- бело. То је као семафор без жутог светла у саобраћају. На месту жутог светла је рупа.

ТЕКСТ: Шајденфројде, да ли Ваша земља има министра културе, Кастро је био бољи…На западу ништа ново- Ремарковски- други део

Сва имена. места, раднје су фикција.

И ето илинке Зафић сваког дана око 12-15 сати сачекује станаре зграде и заподева разговор како је цвеће у згради дивно. ПОНОВО вербално напада Будалесу: зашто не носиш ту мачку кући? Будалеса је испод аутомобича сипала два зрна мачје хране. И ћути Будалеса. Размишља да је време да се обрати МУП-у због илинкиног ЗЛОСТАВЉАЊА. Онда илинка Зафић сачекује младог Ковача и смара га целих 15 минута ( Будалеса је отишла до продавнице и вратила се). Како је цвеће суштина њеног управниковања. И тако опет игра Игре и као зове млађег сина да донесе „лаб топ и да скине снимке са камера“. Неко мора да је упозори да је она самоизабрани управник- она и бркизам, сменили су тајном уротом Бившег Управника Муљка. И као што рече неко од комшија: неко мора да јој каже да зграда и око зграде НИЈЕ ЊЕНО ДВОРИШТЕ. И док илинку Зафић једни „ишкају“, други је називају „медиокритетом“ а трећи „баксузом“ јер сматра да је њен ВАСПИТНО-ПЕДАГОШКИ СТАВ НЕОПХОДАН станарима зграде. Страшно. Па где та живи- у својим маштањима? Сиротитица. Како она презире мачке и псе. Баш као да их је пре 40 година оставила у свом селишту подно Златибора. Како БРЕ не узме нешто да прочита, исхекла, извезе… како ли је тако најстрашније залудна и докона. По цео дан је са метлом са дугом дршком испред улаза и чека првог станара зграде да започне разговор о својим цвећарским заслугама. Сиротица, она мисли да су станари зграде ту да увеличају њену нарцистичку адаптацију. Страшно.

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Играње Игара подразумева патологију. И таква патологија- на трећи степен јесте опасна. Невоља је да од таквих Нарцистичких поремећаја СВИ беже. Нарцистички поремећај личности учествује у игрању Игара: некад ће да пошаљу неког да запрети Кућним саветом, некада ће нечије дете да оклевета у МУП-у, … некада се издере власнохлепно на кога мисли да може… та сморна и докона жена. Често је нарцистички поремећај личности особа која започиње и храни се играњем Игара. Нарцистички поремећај настаје као рана компензаторна форма и везана је за преживљавање младог бића и у рангу је са Граничним- у смислу да је било каква корекција инфаустна jer овде- у овом примеру, и не постоји потреба за икаквом корекцијом. Потреба за гратификацијом и похвалама никада неће бити задовољена. Због тога је и разумљива потреба за Играњем Игара- на трећи степен. И тражењем Строукова, јер публика једино може да их пружи. Због тога и Управник Зграде не може да буде неко докон, шајденфројнде, ко није сем лектире из основне. ништа друго прочитао.

 

 

 

ТЕКСТ: Шајденфројде, да ли Ваша земља има министра културе, Кастро је био бољи…На западу ништа ново- Ремарковски

Свa лица, догађаји, места- су фикција и немају додирних тачака са реалним.

Синоћ испраћајући своје одрасло дете, види Будаледа да је неко увео црно белу мацу и да је маца у кутији за одбачене рекламе а улазна врата отворена. Оставља отворена врата- зна да су једном убили црну мацу коју је увела мајка једног комшије, то само мала станка може да уведе уличног пса у улаз и напише- будимо људи. И нико више јер ту живе људи који су дошли са села и запослили се у милицији. Побегли су од мотика и верно служили тадашњи режим. Сада мрзе све што их подсећа на њихова селишта подно Златибора и слично.

Будалеса износи картонску кутију у којој се бацају рекламе и ставља кутију напоље да би маца имала где да преспава. Затвара улазна врата. И то је све.

Ујутру је Будалеса лења и касно устаје. Кад оно на трему улаза Шаденфројнде Зафић:“Да опереш овај зид који су мачке… јер ти…и да почистиш…“ или шта још. У повратку Будалеса види да данас на том зидићу нема пивских флаша нити конзерви од пива да су Шајденфројдине жардињере ту: 2 празне и са земљом у њима и 2 са као цвећем. Зид је са траговима шапа малог пса. И ништа више. Да ли је то Шанденфројде заборавила како изгледају мачији трагови? Збуњено размишља Будалеса. Шаље свом детету поруку како ју је илинка Зафић пресрела на улазу и очитала јој лекцију, а Будалесино дете каже: склони се од ње. Сећа се Будалеса да је и у милицији клеветала њено дете, као напада је а сада се не вади из стана преко пута нас јер је комшија девизни родитељ. И колико још злих игара је та спремна да уради.

Будалеса сади смиље тамо где је нека злочиначка рука пре пар месеци украла смиље и на још једном месту. Хода са чизмама и  по улази у по стану и проверава да нигде не остане неки траг. Али онда чује како Комшиница Ципирипи говори гласно (она има врата у подруму и друга напољу где је направила себи башту): Шта уради жено? Будалеса силази у подрум да пита да ли је она нешто урадила али јој ова не отвара врата. Будалеса види нову новцату метлу са дугом дршком и канту пуну воде. Ципирипи су слабијег имућног стања, пита се Будалеса: одакле та новцата метла?  Узима метлу и чисти све од свог спрата наниже. Онда испред подрума налази комшиницу Ципирипи и каже јој да је све почистила али да нигде није нашла ни ђубре ни блато. Ма ја ево овде поставих ово цвеће па хоћу да га залијем- одговара Ципирипи на Будалесино питање да ли нешто није у реду и да ли је Будалеса нешто испрљала. Ставља метлу у канту пуну воде и два- три пута по цвећу и плочицама. Будалеса одлази па се опет враћа да види шта Ципирипи, другрица од Шаденфројде ради. Ништа. Ведро пуно првљаве воде стоји а плочице су и даље неизбрисане.

Сутрадан увече и дан након тог дана  је Шаденфројнде сакрила кутију за одбачене рекламе- да мала улицна меу не би преноћила у кутији. Бижин пас и даље тули из баште и из некаквог бункера од жица и кеса. Тужно и претужно. Да ли је ово ” вршњачо насиље” или “Сви су људи једнаки али су неки једнакији” из Животињске фарме? Да нису напуштали своја села, не би ни те маце и пси били у граду.

Пре 3 дана Будалеса види да Шаденфројде седи у баштици код Ципирипи и ту је са њима и комшија из зграде 89. Ето, помисли Будалеса: а ономад када је илинка Зафић сама седела са и близу Бркизма на клупици иза зграде 93, када су она и Бркизам спремали преврат Бившем Управнику Муљку, тада није било важно што су сами њих двоје и веома близу на тој клупици.

И тако земаљски дани теку. А Шајденфројнде седи уз своје прозоре, као Кербер, и гледа да ли се Будалеса пробудила. И тај њен властохлепни и заповеднички тон и сво то Играње Игара- на трећи степен. Сморно. Сморан је овај Розеград са “титиним пионирима” . Пре тога месецима није била ту… распоредила је кључеве по становима симпатизера… када су на зидићу конзерве од пива и флаше кока коле- то је чисто. Заиста Розеград и сељоберство умара. Да. Треба ићи .

Сва лица, имена, догађаји су фикција и немају везе са реалним.

Играње Игара подразумева патологију. Нарцистички поремећај личности учествује у игрању игара: некад ће да пошаљу неког да запрети Кућним саветом, некада се издере власнохлепно на кога мисли да може… та сморна и докона- жена, можда.Често је нарцистички поремећај личности особа која започиње и храни се играњем игара. Нарцистичи поремећај настаје као рана компензаторна форма и везана је за преживљавање младог бића и у рангу је са Граничним. Потреба за гратификацијом и похвалама никада неће бити задовољена.Због тога је и разумљива потреба за Играњем Игара- на трећи степен.

TEKST: Transfer/ «Gospođo ne ljubite mog psa» « Gospspođo ostavite i ne mazite mog psa»

Sva imena i radnje i mesa su fikcija i nemaju nikakve veze sa realnim.

Reči iz naslova teksta izgovara mala devojčica stanka Zoranović. Eto kada nas ogovarate da ne šetamo Djurdja Vuku. ( Budalesa ne može da se seti da jeste tako pričala ali da pa to jeste nekako tako).Naime stanka pravi društvo Jovani dok Jovana raspakuje kombi, sa još jednom kučkarkom.  Za to vreme je plašljiva keruša Đurđa Vuka zavezana za banderu. Budalesa sa kerušama prilazi Đurđi, Đurđa Vuka nam se, kao i uvek obraduje. Da. To malena devojčica nema snage da nosi. I uvek se pita kako to da je mala stanka od oca nasledila samo prezime i srednje slovo.

Priseća se kako ju je pre nekog vremena verbalno napala na donjoj stazi: Bežte od nas ponavljala je a Budalesa je i tada ćutala. Onda se je mama Cveta izdrala: Hoćete li da uđete u luft ili nećete?- Budalesa se nikada ne vozi liftom ali ne vidi nikakav razlog da se bivša komšinica Cveta dere na nju. Posle toga je mala stanka kao slučajno otvorila ulazna vrata i onda je Budalesa morala da juri da uhvati svoje pse.

I večeras samo sluša i nema potrebu baš ništa da kaže. Zna da je malena stanka u transfernom odnosu. I to nije Budalesin problem.

Sva imena, mesta, događaji su fikcija i nemaju veze sa realnim događajima, psima, vozilima i ostalim.

Transfer objašnjava ljudsko ponašanje i funkcionisanje kroz predhodna iskustva. Frojd je pretpostavio da je njegova pacijentkinja Dora prenela svoju sunjičavost sa oca na njega. Radi se o takozvanom negativnom transferu koji je praćen i određenom količinom energije i agresije i ovaj se po pravilu uvek mora da obradi u okviru psihoterapije.Transfer ima tu specificnost da aktuelnu osobu u stvari zamenjuje sa nekom ranijom osobom. Transfer se savladava na taj način što se ukazuje da manifestno ponašanje i prikazana osećanja ne pripadaju sadašnjoj situaciji ni osobi- « Gospođo», već nekome drugom. Transfer predstavlja manifestaciju nerešenog odnosa iz prošlosti

Tекст: У цара Тројана козје уши

У цара Тројана козје уши ( Википедија) је народна легенда о цару са козјим ушима. Тројан је најсуровији, најохолији, најотуђенији и најмоћнији цар под небеским сводом. Због своје отуђености, цар има козје уши, а сваки берберин који га је шишао, а потом рекао да цар има козје уши, био је скраћен за главу. Само је истинско човекољубље учинило да цареве козје уши нестану. Прича је адаптација једне легенде о старогрчком краљу Миди. Први пут је објављена у Српским народним приповјеткама  (1853) Вука Стефановића Караџића.