Izabrati nešto od pobrojanog za svaki obrok, odnosno nije neophodno da sve navedeno pojedemo za obrok.

1. dan

Doručak: sveža limunada i porcija sezonskog voća, a nakon pola sata – kaša od kuvanog prosa u koju je dodato suvo grožđe, ceđena pomorandža i mleveni bademi.

Užina: tri sata nakon doručka pojesti jabuku ili bananu.

Ručak: riba ili meso (pečeni u foliji), uz zelenu salatu sa rotkvicama i mladim crnim i belim lukom, začinjenu jabukovim ili umeboši sirćetom i maslinovim uljem.

Večera: ražani krekeri, salata od šargarepe i kupusa (može i neko drugo sezonsko povrće).

2. dan

Doručak: biljni čaj, kriška dinje ili porcija svežeg sezonskog voća, a nakon pola sata – kaša od ovsenih pahuljica, suvog grožđa, cimeta, rogača, meda, mlevenih badema, mlevenog susama i lanenog ulja.

Užina: suve smokve, suve kajsije i orasi.

Ručak: varivo od sočiva i prosa sa lukom, šargarepom, celerom, belim lukom i peršunovim listom (povrće dodati pet minuta pred kraj kuvanja, s tim da se beli luk i peršun dodaju tek kada se jelo skloni sa „vatre“), kao prilog – salata od sveže cvekle i šargarepe, ili bilo koja druga salata od sezonskog povrća.

Večera: integralni hleb sa namazom od avokada, maslinovog ulja i belog luka, zelena salata.

3. dan

Doručak: sveže ceđen voćni sok, jagode, banana, a nakon pola sata – sojino mleko sa medom, suve kajsije, suve urme i suvo grožđe, ili žitarice sa sojinim mlekom.

Užina: bademi i lešnici.

Ručak: musaka od krompira (skuvanog u ljusci), luka, tikvica i tofua (sojinog sira) – bez preliva od jaja, sveža salata od mešanog povrća, začinjena umeboši sirćetom i maslinovim uljem, a uz jelo može da se posluži i ražani hleb.

Druga varijanta: salata od dva kuvana jajeta (jedno belance „odbaciti“) i krompira kuvanog u ljusci (jede se sa ljuskom), pomešana sa mladim lukom, rendanom šargarepom, maslinovim uljem i jabukovim sirćetom, a kao prilog se služi kupus salata (uz ovo jelo se ne konzumira hleb).

Večera: kuglice od integralnog pirinča, dinstanog povrća i peršuna, uvaljane u mlevene semenke susama, sok od šargarepe ili cvekle.

Važna napomena: 20 minuta pre svakog obroka popiti čašu vode!

 

 

Izabrati nešto od pobrojanog za svaki obrok, odnosno nije neophodno da sve navedeno pojedemo za obrok.                – Doručak: Kajgana od dva jajeta sa mladim lukom, paradajzom, žutim paprikama. Šoljica čaja od đumbira. Užina: Voćka, šaka prženih semenki bundeve. Ručak: Supa od sočiva sa dve šolje barenog povrća (brokoli, kelj, šargarepa, crni luk). Na bareno povrće dodajte maslinovo ulje. Ili, jedite hladan ili topao losos (može i piletina, tunjevina), serviran sa 2–3 šolje mešavine paradajza, krastavca, šargarepe, brokolija i drugog svežeg povrća. Preko nakapajte limunov sok. Užina: Tvrdo kuvano jaje, isečeno na kolutove i preko njega morska so i malo svežeg lišća peršuna. Crvena paprika, celer ili štapići šargarepe. Opcija je i šaka badema. Večera: Riba, piletina, ćurka ili drugo meso servirano sa krompirom i mešanom salatom.

„…I wish you good health, money, happiness, love, success and peace of mind“

„…thank you so much (singing)(singing)(mwah) I hope the same to you

 

„… Hear in Belgrade is snowing and it is cold…“

„… wow! It’s long time I didn’t see snow (snowman) i miss it which we can make snowman (laugh)(laugh)(laugh)“

„…dress more dear, take care well, and don’t be sick(moa)“

„…Take care of you. And yours. I will write to you soon as posible“.

 

„.. I like to celebrate the new years, we should celebrate as many new years as possible every year“

„…(laugh)(laugh)(laugh)(laugh)(laugh)that may be so many because of different cultures!“

„…but it is nice…. better than war… so celbrate ( my bad english huh:  but it is nice…. better than war… so we should choose celebrate).

Da. Moja prijateljica iz Hong Konga mi javlja da se danas slave Novu Lunarnu Godinu. (Pravoslavci danas obeležavaju Sv. Tri Jerarha.) . Kako bi bilo lepo kada bi proslavljali sve Nove godine i tako učili jedni o drugima i poštovali jedne druge- iako to nije tako komercijalno kao ratovi, kuge isl. Verujem da bi slavljenje života i poštovanje sebe i drugih, bilo efektnije nego vakcinacije i lečenja. Moguće da svet još uvek nije sazreo za to? Kako sam danas sanjalica. Pa ok je. Maštati. Možda jednog dana i bude baš tako.

 

Верујем да одаберемо мисли. Зашто бих се бавила неком бајатом причом где ме је неко унизио? Па  тај неко је унизио себе. Често клијентима кажем да људи не преваре партнера. Они варају себе тиме што не чују/ не виде своје потребе. Бивање у односу где не добијамо оно што требамо, али и не дајемо из страха да примаоц то неће разумети, је нехранљив однос. То је стагнирање. Зачауреност.

Сматрам да је важно да будемо искрени према себи. Да  гледамо напред. Да радимо/ дајемо/ пружамо другима оно што себи желимо.

„За, у најмању руку, солидан живот                                                                                                                              – заборав је неопходан.“

„Пребројати блгослове.

Вежбати љубазност.

Оставити оно на шта не могу утицати.                                                                                                                          Слушати шта ми срце говори.                                                                                                                                        Бити продуктиван, али миран“,                                                                                                                                      бити спокојан.                                                                                                                                                                  Бити са унтрашњим душевним миром.

„Само дисати“.

Neko moj mi šalje uvek aktuelnog Duška Radovića:

1. Uvek je bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi, a da to možda i ne znaju.
2. Budite ponosni, branite svoje dostojanstvo. Nemojte zavisiti od onoga čega nema. Pravite se kao da imate i nešto drugo.
3. Kada bismo znali dokle ćemo živeti, drukčije bismo i živeli i radili. Niko ne želi da bude naivan i glup i da mu se svi smeju kad umre.
4. Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.
5. Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne.
6. Ljubav je velika smetnja seksu. Seks ne može da čeka, a ljubav traži da se sve obrazloži i objasni: i da li me voliš, i koliko me voliš, i šta moje najviše voliš, i da li ćeš me voleti kao što me sada voliš, i da li si nekoga voleo više od mene… Toliko ljubavi seks ne može da podnese i najčešće odustaje.
7. Naivni postavljaju pitanja, ali ne vidimo šta imaju od toga. Bolje žive oni koji nisu u pravu.
8. Najviše vas mrze oni koji vam najviše duguju.

9.Neko živi samo od prodaje plastičnih kesa i ne zna šta će od radosti i veselja. A neko kupuje te kese i kupuje             ono zbog čega kupuje kese i opet ne može da nađe razlog za zadovoljstvo.

10. Nemojte živeti sto godina, jer će vam deca tada imati po sedamdeset i osamdeset godina i tek tada nećete znati šta da radite sa njima.
11. Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
12. Stida se treba oslobađati na vreme, dok još možemo da radimo sve ono čega se stidimo.
13. Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.
14. Svako dete trebalo bi da ima bar po jednu sestru ili brata, za slučaj da mu fale mama ili tata.
15. Vodite računa o svom prezimenu. Ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve gluposti i greške.
16. U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.
17. Volite svoju decu i kad su kriva, jer ce ih život kažnjavati i kad nisu.
18. Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.
19. Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.
20. Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.

 

 

-изговара, на пример, Тања са лицом велике патње. Нора је била весела црна керуша коју је Тања и стерилисала и повремено хранила и водила, уз своје усвојене, Киру и Пупу. Описивала је Нору као јако независну, независнију од Кире. А Нора је имала велики осећај припадности Кири и Тањи. Бупа је била довољно своја да јој је било превише и Кире. Тако су ходале скоро сваког јутра, заједно. Повремено би Нора осванула у насељу без Тање, Кире и Бупе. Једном сам је видела да сама прелази улицу код цркве. Други пут сам је видела саму па је пратила Дуњу и мене, али није показивала никакв афинитет за нас. Волела је да се игра са Киром и ова јој је дозвољавала да јој грицка уши. Нора је  желела да припада где и Кира. Верујем да је тешко хранити три керуше. Има тренутака када се деси да ме новчане обавезе притисну па … није лако. Верујем да је Тања веровала да је доста два пса. Па до јуче је хранила туђег пса док је девојка која га је удомила била на вишемесечном болничком лечењу. Али Нора, да Нора је патила када је добијала грдње јер једе фекалије које су људи остављали у шуми па онда грицка Кирине уши. Онда на све то дођем и ја и пољубим Киру у паметну главу, некада и Бупу, али никада Нору. Зато ме реченица са почетка текста удара. Стижем нема кући и почињем да плачем. Због Норине  потребе за припадањем одрђеној кохорти, за Константиновом потребом да буде прихваћен какав јесте и да добије заштиту од оне која га је усвојила са улице па је негде припадао, и тако полагао право на заштиту. Верујем да животињице умеју да прочитају наше мисли и да можда следе исте бирајући да макар по тако страшну цену покажу лојалност људима (?). Да, нисам исплакала бол за Константином који је погинуо крјем јула, у 6 ујутру, девојка је само прешла преко њега откривши да је оставила и браник. А Коста је био, верујем, љут, тужан, нисам умела да га пустим да сам изабере начин комуницирања са другим псима или да се љути на друге псе и људе коју су били изазовни према њему. Грдила сам га, склањала од људи и паса, нисам волела да јури уличне псе јер је и он био са улице… А он је био пас са пуно ожиљака на телу и верујем у души. И не знам зашто сам га пустила са поводца тог дана. Ни због чега сам слушала туђе савете да га пуштам са поводца. Нити зашто сам имала потребу да могу да контролишем ту енергију која је Косту чинила таквим и посебним. И данас имам сличицу његвог одласка из ове приче, и сада док ово пишем плачем и патим. Од Константина сам научила да прихватам и волим онако како јесте, и да више никога не мењам, и да оклевам када пожелим да улично куче уведем у мој живот. Ту су око нас а опет, као ни себе, често не разумемо ни њих. Неки су са идејом да је то непотребно али то су неки други. Ја сам захвална за сваку од животињица које су ме благословиле и оплемениле својим боравком уз мене. Од сваког од њих сам учила, добијала, преживљавала и живела. Хвала им. Хвала им. Хвала. Хвала. Молим Вас да ми опростите јер нисам била довољно паметна и квалитетна да сам могла да разумем. Опостите. Опростите, молим.

НАПОМЕНА: Сва поменута имена, лица, догађаји су фикција.

• Nikad se ne pretvaraj da si muškarac! Neka on radi svoj posao, ti svoj!
• Ako muž treba da dođe kući, a ručak nije gotov – sredi se i našminkaj! Bolje da te vidi kako sređena završavaš ručak, nego neočešljana kako serviraš hranu!
• Nikad nemoj da protivrečiš mužu – ćuti i uvek radi kako tebi odgovara!
• Izbegavaj psovke, to nije ženstveno!
• Nikad ne sažaljevaj muškarca – on je rođen jači od žene!
• Sažaljenje mužu krade hrabrost. Nikad ga ne sažaljevaj, samo ga nadahni!
• Izbegavaj da se maziš sa mužem! On nije dete. Ali, ponekad, u trenucima umora, zagrlite ga kao dete, kao da si mu majka. Pet minuta! NE više!
• Nikad ne gledaj svoj odraz u ogledalu ako si ljuta. Prvo se smiri, pogledaj cveće, nebo, seti se nečeg lepog, pa tek se onda ogledni!
• Od ranog detinjstva decu uči da misle i govore o svom ocu sa poštovanjem. Naročito ako imaš sina – jer to će ga učiniti snažnim! Dečak je produžetak svog oca.
• Nikad ne jedi, kad zađe sunce!
• Uvek traži ono što te čini srećnom, čak i ako je tvoj suprug protiv toga. Izbegavaj polemiku na tu temu, smeši se i radi onako kako smatraš da je najbolje. Vreme će proći, on će se naviknuti i prestati da gunđa. A vaše dobro raspoloženje će mu zagrejati srce!
• Potražite izgovor da se često zabavljate i smejete. Lakoća ženskog smeha uklanja težak teret životnih poteškoća sa muških ramena!»

Divno. Emotivno toplo. Ima prekrasnih saveta. Neko moj mi je poslala ovo. Zahvaljujući njoj,  ja ovo delim sa Vama. Savet je da birate šta vidite/ gledate/ preferirate/ slušate, jer nije sve hranljivo i nisu svi konteksti takvi da poželimo da ih podelimo sa sobom/ nama važnim osobama.

Novine pišu da je prema „ teoriji ovo doba godine kada je hladno i ljudi se osećaju slomljeno i ispunjeni krivicom, jer obećanja koja“ su sebi dali u novogodišnjoj noći… itd. Onda da je to marketinški trik koji je „osmislio psiholog K.Amal“, te da je osmislio „formulu lošeg raspoloženja“. „DŽ. Harvi opisuje ovaj koncept kao potpuno besmislen“ itd. Barkli S. upozorava da ovakav način posmatranja može da devalvira ljudske patnje. Itd.

Tog istog dana je ove godine i Krstovdan, dan kada  pravoslavni vernici obično obeležavaju i poste. I sada se prisećm dana sv. Valentina- dana zaljubljenih koji je u pravoslavnom kalendaru dan sv. Trifuna- zaštitnika vinograda i vinogradara. Pa sveže ikonama oslikana crkva sv. Luke u Kneza Višeslava sa ikonom ” svete carske ruske porodice” kao da su pomenuti zadužili Srbe i kao da Srbi nemaju cara Dušana i caricu Jelenu. Razmišljam da preferiramo drugačiju prošlost/ sadašnjom/ kulturološke miljokaze. Najzad, da li je to uopšte istina da je baš to „najdepresivniji“ dan i koji je prema gradaciji komparativni depresivni dan, na primer. Postoji i tzv. „Dark Friday“ za kupovine. Marketing  i favorizovanje potrošačkog mentaliteta, nekako nas usmeravaju i dalje ka spoljašnjosti, a onda ta unutrašnja potreba u nama ipak ostane nezadovoljena. Tako ljudi ostaju u automatskim ponašanjima i idejama koje im mediji nude a oni ih introjektuju (progutaju bez žvakanja) kao nekada kada su/smo bili maleni i nezaštičeni.

Nije za zanemarivanje da praznici evociraju uspomene i asociraju na određena postignuća kada sa sobom napravimo rekapitulaciju o ličnim postignućima. Postoji i činjenica da je januar nekako „najduži“ mesec jer se ljudi istroše u praznicima. Tada je malo teže kupovati u „terapeutske“ svrhe.

Lično smatram da je redovna psihoterapija pravi izbor/ preventiva/ mogućnost. Dodala bih “domaći” zadatak/ formirala bih novu naviku : kupiti A5 notes i svakog ponedeljka uveče upisati nešto na šta smo ponosni u vezi ličnog postignuća tog ponedeljka. Onda poslednjeg dana u mesecu uporediti sve ponedeljak- uspehe i izabrati onaj na koji smo najponosniji. Proslaviti sa sobom. Sebe u vezi tog uspeha častitimo jabukom, bananom, bodi majicom … šetnjom na keju … masažom … To je samo stroukiranje i na ovaj način pravimo svoju Banku ličnih pohvala. Ovo je važno da sebe posetimo na vlastitu vrednost ako/ kada se desi da poneki ponedeljak budemo u smanjenoj odgovrnosti za vlastite izbore.