„ Boja roze … sa previše roze gubimo mudrost, sve postaje sladunjavo, infantilno…“
U stolnome roze gradu,
Endemski je Balakaha,
Obećao stolničanima
Nadnacionalnu Službu za Haj Nehaj
Infostan i 100 evrića mesečno račune za redovna zimsko prolećna…
Da decu roditelji mogu da ispiškavaju na travnjaku u naselju:
Da postoje državne tv koje sada, verujem, nista ne edukuju već…
Da nedelju dana nema ulicnog svetla u celoj gornjoj ulici treće grupacije
1.Nadnacionalnu Službu za Haj Nehaj
Halo.
Halo.
Jel to Nadnacionalna Služba za Haj Nehaj?
Da.
Da li mogu da dobijem gospođu Radojlu Gordanović?
Evo.
Dobar dan. Jel to gospođa Radojla Gordanović?
Da.
Vi Ste meni juče prilikom redovnog javljanja u Službu rekli da se javim u skolu za dva ( i brojevima 2) časa nedeljno. Mene zanima da li ja prijavljivanjem kod njih za ta dva časa nedeljno, gubim status nezapošljenog lica?
Da, gubite.
Ali zar po zakonu o tome ne traba da obavestite Nesrećnika o kome, kao, vodite evidenciju?
He, po zakonu- reče ona.
Znate, verujem da vi i vaše kolege upravo kod sebe treba da počnete da tražite zapošljenje- zbog načina na koji se ponašate. Znate postojala je u Nadnacioanoj Službi i psiholog Saka Mirić, ali verujem da je odutsala od donkihotizma.
2.Toplu vodu ljudi sa centralnim grejanjem plaćaju svakog meseca oko 100eu, a dva puta godišnje u proleće i u jesen nam stopiraju tu vodu i već decenijama oni to kao proveravavju ali ne umanjuju račune za oko 10 dana kada se kupamo srednjevekovno sa šerpama i loncima grejući vodu. Pa da. Prestonica je to.
3.Sinoć grupa roditelja i dece. Vraćam se i idem stazom i u neverici gledam gde otac sprema sina pa piški a majka sa klozet papirom u ruci svlači devojčicu. Zgranuto stojim i trpćem. Majka, shvata da zgranuto gledam čemu uče svoju decu, oblači devojčicu i kaže: E svaka ti čast Žabice. Mama koja je u Ego stanju Prkosno Dete je u transferu sa nemom prolaznicom. U 21-om veku u prestonici koja je sa 100% pokrrivena y kamerama.
4.U šumarku Jutututu postavljeni pokretni klozeti čekaju bar već dve godine, da sami počnu da obaveštavaju da su prljavi.
Jutros u šetnji sretoh komšiju koji pita jel znate čiji je pas ovako ostavljen u kesama i kavezu na ulici i strašno laje? Da. To je pas od Marka iz zgrade 91 sa drugog sprata, to je mađarska vižla Tea. a pre nje je bio ptičar Reks koji je isto tako godinama živeo taj takav nikakav i nedostojan život jer Markova žena ima nameštaj koji čuva. Znam. Mnogi su zvali Orke i ove i one, ali oni su “unutrašnja bezbednost”- šta god to značilo. Vidim, upoznati Ste. Na žalost, mnogi jesu, ali je nemogućnost da se pomogne tim bićima strašna. I svako ode na svoju stranu u toj jutarnjoj šetmji.
I tako zemaljski dani teku.
Posadih ruzmarine, ali ljudska destruktonost je da čupaju. Ali ja da polijem. Ja ih polivam, možemo da razmenimo telefone pa da kada otputujem… ali neće da daju telefon, hoće navodno pelcer, ali pa nema razloga da unište osnosvno stablo ruzmarina. ( Čemu li su takvi ljudi naučili svoju decu i unuke? ) Moram da im ostavim broj telefona da mi jave da im kupim iste takve na nama najbližoj pijaci- koštaju celih 2-300 din.
4. Onda jednog poslepodneva videh neku ženu koja se izdvaja iz grupe žena – 3-4 žena, koja se trkom popela do ruzmarina i, dok je gledam, počupala tri ruzmarina dužine po 15 cm. Onda su se zabavile pričom da imaju ovu i onu bolest i da im je za lek. Ali taj lek bi pre delovao kada bi i one uradile makar nesto sitno za zajednicu, na primer da traže da im kupim ruzmrine da ih posade, ako već toliko nemaju 200 ili 300 dinara. “Oh jel su i oni tamo prema sredini livade ruzmarini?”- poletno je pitala žena koja je počupala ruzmarin. U svojoj 59-oj godini primetih se da su državne televizije nekada imale i obrazovni karakter a ne samo aplaudirajući i, meni nerazumljivie, voajerske sadržaje. Dakle čemu ljudi plaćaju tv pretplatu? Da li da ubijaju vreme ili da makar ponekad i ponešto nauče?
U popodnevnoj šetnji videh da su se gredice oko ruzmarina razlabavile ali moram da sačekam da se Plavuša koja vodi kolmovanog psa Maksa skloni jer Maks laje redovno na mene i moje pse. Počelo je pre nekog vremena kada je Plavuša ogovarala Budalesu kod Vesne koja ima Boleta. Ali Vesnu ili ne zanima spika ili vidi da smo skroz dosadni i obični- kao i Vesna, njena mama i Bole. I tako u nekom ekstra lajanju na mene od strane Maksa, rekoh Plavuši da i ja i moji psi imamo isto mišljenje o njoj i o Maksu ali da nemamo potrebu da to bučno manifestujemo. Plavuša danas opet drži puštenog Maksa- bez povodca, koji bi nasrnuo, ali ona nas vidi i hvata Maksa za ogrlicu a onda se okreće i priča u telefon: ona luja što je Maks ne voli, neće da se skloni i ode jer vidi da ja ne mogu Maksa da zakačim za ogrlicu jer PRIČAM TELEFONOM SA TOBOM. Valjda je da one strane bio neko razuman te je prekinuta veza a ona je upertlala svog psa sve na glas se čudeći se i , verujem, projektujući i danas. Pa čemu taj mobilni? Može i između uha i ramena. Može i gazda koji , meni isto deluje kolmovano, da nauči psa, jer i moji su to radili, a kako ja ne mislim da je to ok, prestali su da laju na ljude. Tek odoše. Pričvršćivala sam gredice i ostala zabrinuta šta se desilo sa gredicama oko ruzmarina. Sutradan komšija reče: a što ne nabaviš biber sprej. Ma znaši, pseto nije krivo već Plavuša, ona i Gazdu savetuje: da ideš tamo, da uraiš to, da kažeš to. Plavuša je triger. Nesretno biće će neko da prevaspita, ali to je već Plavušino nevaspitanje, pametuje Budalesa skroz bezveze.
6. Da, zvali mi pojedinacno ili horski Elektrodistribuciju, vec drugi put po 7 dana za redom, gornja strana treće grupacije naselja nema uličnog osvetljenja. Verujem da bi bilo korektno kada bi EPS umanjio svoje račune za ovih ko zma koliko dana do popravke.
Sva lica, događaji, mesta – su izmišljeni i nemaju veze sa eventualnim realnim likovma u realnom životu.
I tako zemaljski dani teku. I čovek, verujem da je najok, da okrene glavu, jer i „ to će proći“.