Sva pominjana lica i događaji su fikcija:
Moja pretpostavljena je jednog jutra došla na posao nekako delujući neispvano i neuobičajeno nenegovano. Primetila sam ali nisam znala šta sa time. Bilo bi mi previše intimno da je pitam šta ju je uznemirilo.
Posle jutarnjeg sastanka, naredila je da odem i da preselim stvari u stan koji sam iznajmila. Pozvala sam taksi. I dok me taksista sa stvarima vozi u novi stan, zvoni mi mobilni i moja pretpostavljena počinje da jako glasno govori u telefon: zar još nisam stigla nazad i još puno nekih prebacivanja. Taksista mi iznosi stvari, kaže želim ti lep život u novom stani jer od tog posla, gde radiš, nema ništa. Pretpostavljena je bila glasna pa se sve čulo u toku vožnje.
Na poslu dobijam otkaz nakon jednog meseca rada a sa mesecom otkaznog roka. Šefica, po imenu, na primer Tone T., odlazi na iznendani odmor, pacijente ostavlja drugom odeljenju. Ja pokušavam da pronađem glavnu šeficu Gro. Odbija da me primi. Govorim joj da ništa nisam uradila, i ništa drugačije od kada sam zapošljena kod njih u npr. DIPS B. Pričam joj da sam majka i kći lekara, da moji nikada ništa nisu nikada loše uradili. Ali, reče da će me preporučiti, ako je imenujem kao referncu, za neki drugi posao.
Narednih mesec dana sam tražila posao preko berze za posao, kao i ranije, ali nekako smlaćena, bez da mogu da razumemšta se desilo ili koga da pitam za pomoć.
Onda je istekao i taj mesec. Morala sam nazad. Nisam imala novi posao. I nisam razumela šta sam to uradila. Skroz zbunjena i pretužna, pomislih da makar uzmem novac sa racuna ako sam imala. Putovala sam nazad.
Narednih deset godina sam trčala, radila, tražila posao u Norveškoj ali sa sve manje nade da ću razumeti/ uspeti/ shvatiti/ dobiti … , povremeno kontaktirala Gro da je pitam zašto ne uspevam da dobijem drugi posao. Ona mi je pričala da sam ja kod njih bila na zameni na tri meseca i da je eto to prošlo. Ali zašto bi se javila na tromesečni posao kada su bili poslovi za stalno? Mora da je to bilo kao probni period? Nikakvog odgovora. U međuvremenu se zakoni menjaju. Norveška sada traži polaganja za B2, pa državni sa zakonima – što mi se i danas sviđa, ali i nešto malo matematike (Moj introjekt/ koštica breskve, suvereno tvrdi da sam glupa za matematiku i da neću uspeti).