TEKST: Zašto verujem norveškoj policiji a ne…(četvrti deo)

Sva pominjala lica i događaji su fikcija.

Moj introjekt je da ne znam matematiku. Polažem zakone, ali ne i matematiku. Dobijam da mi je licenca produžena kao i svima do tog nekog datuma. I da nastavim sa radom na nostrifikaciji.

U jednom od odlazaka na polaganje ispita u Oslo, neka Litvanka ili Estonka kaže da je bila u norveškoj državnoj berzi za posao. E odlična ideja, pomislih, pa ja tamo imam i nalog od pre. Legitimišem se na pultu i otvaram računar. Službenici su zabezeknuti, ja ne shvatam ništa. Devojka za pultom kaže da idem u Skatkontur, što pre. Ali, pomislih sada je skoro 15 sati. Ja se više i ne mogu da setim ni gde je, niti kako se hoda do Skatkontur-a. I pomislih, nema veze, večeras ću videti tu neku poznanicu od pre, pa sutra letim nazad za Bg. Sledećeg puta ću imati dovoljno vremena da potražim Skatkontur.

Joooj. Dolazeći na aerodrom sutra ujutru, bivam sprovedena na mesto koje je izdignuto u odnosu na pod  aerodroma. Pored tog pulta, gde kažu da preuzmem karte za nazad, se nalazi čovek sa, verujem, oružjem u velikoj futroli na transporteru sa psom. Uzimam karte. Prenosim kofer do šalterske službenice. Pretežak je. I ona stepenica je previsoka. Uzimam karte. Pogledam u transporter i vidim vučjaka. Pokojni otac, dečji lekar, je doveo vučjaka Cigu nakon regulisanja vojne obaveze. I kao da se deo svesti podelio: Shvatam da se nešto strašno dešava. I da moram da budem mnogo mirna i strašno spora, jer „ovi“ izgleda meni ne veruju. Znam da nisam kriva. Volim vučjake i izgovaram par reči vučjaku, znajući da ako bi me vučjak „video“ kao kucoljubca , da bi bio penzionisan, trenutno. Zato i odlazim od psa u transporteru. Smešno je da bol i dalje postoji, dok ovo kucam, iako je mnogo prošlo od tada. Prebacuju me sa norveškog dela aerodroma na međunarodni. Lufthansina stjuardesa je jako neprijatna i izvaja me u zadnji deo aviona. Zašto? Sa kojim pravom? Stižem u Bg skroz kontuzovana i bez razumevanja šta i čime sam isto zaslužila. Jer ja sam sa tog aerodroma bezbroj puta poletala i doletala. Nije bilo ničeg drugačijeg ni tog puta- u mom ponašanju/ razmišljanju/ osećanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*