Sva pomenuta imena, radnje, mesta su fikcija.
Žito, sveće, vino. I tako namenjujem sveće za žive i mrtve. Otkrivam da imam „višak“ sveća, odnosno sveće za žito i za da držim svećicu u toku Parastosa. Palim za mrtve pa za žive pa i za Diverzantkinju i za Brkizam a da nisam ni razmislila. Nije važno, ostala mi je svećica za žito. Žena po imenu Nataša daje mi svećicu za da je držim kada sveštnici počnu Parastos- valjda se to tako kaže. I eto, nekako sve se dešava i imam mir u sebi. Odlučujem da tu svećicu koju sam dobila upalim za zdravlje nesrećne Zloupotrebljene a svećicu iz žita za moje drage koji više nisu ovde sa nama. Nadam se da je ovo u redu. U sebi ne osećam da išta loše radim.
Ispovedam se da sam se dva puta u mislima naljutila. Svestenik pita jel to neko blizak ili dalek a onda prekrasno, kao što smo i učili u psihoterapijama, razdvaja biće i radnju. Očarana sam sveštenikovim pristupom. Pričest. Crkva okuplja ljude, popih čašu vode. I bila sam u miru sa sobom. Verovala sam da je u oba dana pokojni otac bio zadovoljan mojim izborima/ ponašanjem. Izgleda da je istina, da ako sebe nateramo da oprostimo i neoprostivo, brže zacelimo, manje je gorčine. Ne da zaboravimo. Da oprostimo- sebe radi i u terapeutsku svrhu.
Sveštenik reče da je primetio na ispisanim ceduljama pokojnika nesrpska imena, te da molimo samo za …. . Pa Arčibald Rajs je Srbe zadužio više sa „Čujte Srbi, čuvajte se sebe“, čak je i Pašića upozoravao da će se sve ovo dešavati- nego nikola Pašić (malo n). Moja fasciniranost da Srbi mole za svoje neprijatelje ali ne i za prijatelje koji nisu ZABOGA kršteni pravoslavno se nastavlja. Guglah ime Porfirije: grčko, znači crvena, purpurna boja koja je simbol snage i moći kalendarsko ime.