ТЕКСТ: Умри Боже да Ти видим пратњу- други део/ У птичјем поредку се зна ко сме кога да кљуца у главу

Мој отац, син јереја који је био и државни служеник, је наводио речи свог оца у вези људског  клањања над богатствима и моћнима. И дан данас га се сетим. Данас у Цркви све више. И сетих се Јан Висеовог дела „Нага пред вољеним“, и почетка:         „Прошло је време чуда. Бог нас није заборавио- само га баш брига“, о Богаташу, о Приповедачу, о Већу Мудраца, о свештенику који је издао парохијане ради личне користи, о једноставности и честитости.

Пре око две године, некакав кафић нпр Антика у тргоцентру и јелена, Александар и Ћуталица. Александар полетно држи лекцију Ћуталици: како то троши новац на школовање уместо “да са детемом отвори приватну праксу“ и све у том маниру око 25 минута. Ћутала је, и била згранута перцепцијом и способношћу да појединац игнорише властите резултате. Када је најзад заћутао, упитала је о томе :„Па ја имам довољно за себе“, рекао је педесетогодишњи Александар, за кога је причала да има „наслеђене некретнине од чега живи“. Када је Александар отишао, јелена је рекла: “Знаш, Александар је добар човек“. Одговорила је „знам, он је тако једноставан, детиње искрен“. Па га је лако искористити као машицу, кога је, она сада у пензији и уместо да се бави собом, употребила да ревносно распрши трачеве Богаташа који се бавио, ко зна због чега, са Неважном Ћуталицом. А она, жена покојног удбаша, из сеоцета крај Берана, увек у емотивној рачуници: мужева секретарица “је имала моју плату“….

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*