TEKST: „Svi vaši pacijenti/ klijenti su „F““

Dobačeno mi je u lice od strane kolege. Pre mnogo godina, pokojni profesor je nešto slično govorio. Ova rečenica nekako izgleda kao stigmatizacija? Kao nadkompenzacija? Odeljak F u MKB 10 klasifikaciji pripada Klasifikaciji mentalnih…itd itd.  Moji klijenti su ljudi sa bračnim neugledavanjima, debeljuce i mršavice, ljudi koji puno vole da rade, osobe koje se uplaše od samoće, zaljubljeni i odljubljeni, sa strahom od starosti, nemoći, smrti. Ima i ljudi koji imaju takvih tegoba da je samo simptom vidljiv, i da je često takav da ponekad traži malo farmakoterapije. To je isto kao Aspirin ili nešto slično. I duša ima pravo na milost i negu. Zar ne?

Svima njima kažem da sebe ne vidim boljom nego njih, već: Ja sam ok i Ti si ok. I da ono što njima savetujem, isto  praktikujem.

Tako pogledah kolegu, pa rekoh: „A možda sam i ja F?“

Prema jednoj teoriji, posle drugog svetskog rata deca su vaspitavana prema nekom „dokotoru Spoku“, koji je napravio neku nesloženu slagalicu, te je posledica toga bilo „da je bilo adaptacija ličnosti, više“ nego pre.

Želim da kažem da je osnova svakog rada: Ja sam ok i Ti si ok. Kada tako susrećemo jedni druge, stvaramo prostor za međusobno uvažavanje. Smatram da je to preferirana vrednost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*