TEKST: „Svi vaši pacijenti/ klijenti su „F““

Dobačeno mi je u lice od strane kolege. Ova rečenica nekako izgleda kao stigmatizacija? Kao nadkompenzacija? Odeljak F u MKB 10 klasifikaciji pripada Klasifikaciji mentalnih…itd itd.  Moji klijenti su ljudi sa bračnim neugledavanjima, debeljuce i mršavice, ljudi koji puno vole da rade, osobe koje se uplaše od samoće, zaljubljeni i odljubljeni, sa strahom od starosti, nemoći, smrti. Ima i ljudi koji imaju takvih tegoba da je samo simptom vidljiv, i da je često takav da ponekad traži malo farmakoterapije. To je isto kao Aspirin ili nešto slično. I duša ima pravo na milost i negu. Zar ne?

Svima njima kažem da sebe ne vidim boljom nego njih, već: Ja sam ok i Ti si ok. I da ono što njima savetujem, isto  praktikujem.

Tako pogledah kolegu, pa rekoh: „A možda sam i ja F?“

Klijent mi je poslao emisiju o stigmatizaciji. Voditelj emisije kaže: „poluedukovani profesionalci“. Pa zar i to nije stigmatizacija? Ili je to pozicija iz OK korala: Ja sam +ok a ti si –ok (ja sam u redu a ti nisi)? Što opet stvara nejasnoću. Šta emisija poručuje? Gost koji radi u Nemačkoj je bio precizan, konkretan sa jasnim granicama.

Želim da kažem da je osnova svakog rada ali i svake- baš svake komunikacije/ susreta: Ja sam OK i Ti si OK. Kada tako susrećemo jedni druge, stvaramo prostor za međusobno uvažavanje. Smatram da je to preferirana vrednost. Uverena sam da vredi da radimo na sebi i to učimo, i kada je teško, ali i stalno razvijamo ovaj kvalitet života. Benefiti će svakako doći, samo strpljivo i hrabro.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*