Kada pokusamo da prevarimo sebe….želim da se setim/o legende o mladiću koji je ignorisao glas svog unutrašnjeg sebe, a od Kodija Gvozdenog Oka: The power of positive living, N.V.Peale, Mono:Manana press, 2001: Nekada davno su indijanski mladići svoju odraslost označavali određenim izazovnim podvigom, te je taj čin smatran ritualom odrastanja i ulaskom u svet dužnosti, odgovornosti i manje prava. Jedan takav mladic je pripremivši se izabrao „probu protiv planine“.
Stigavši na vrh, stajao je na ivici sveta…njegovo srce se ispunilo ponosom. Onda je začuo šuštanje pored nogu i ugledao je zmiju. „Umirem. Za mene je ovde suviše hladno i nema hrane. Stavi me pod svoju košulju i odnesi me u dolinu.“„Ne“- odgovorio je mladić „ … upozorili su me već, ti si zvečarka, ako te uzmem uješćeš me a tvoj otrov će me ubiti“. „Nije tako“- ubeđivala ga je, „prema tebi ću biti drugačija, napraviću izuzetak, neću te povrediti“. Posle dužeg opiranja, mladić je pristao na predlog zvečarke. Stavio ju je pod košulju i odneo u dolinu. Stigavši, nežno je zmiju položio na travu. U trenu ona se skupčala oko njegove noge i ujela ga.
„Ali obećala si“- uzviknuo je mladić.“Znao si šta sam, čim si me uzeo u ruke“ dobacila mu je zmija gmižući dalje.
Kao po pravilu se pametni, samouvereni i brzopleti uvuku u neizlaz, verujući da su dovoljno mudri da pobede i ovo. Ali avaj, kao u onoj narodnoj; dala dinar da udje a sada bi dala više da izađe ali… Često srećem Spasioce familije/ partnera/ radnog mesta/ sistema i osetim veliku tugu prema dragim Božjim bićima koja veruju da „spašavanje“ prolazi nekažnjeno.
Psihijatar i psihoterapeut