Na konstataciju ženskih klijenata o osećaju nepotpunosti bez partnera, redovno se prisetim duhovito prikazanog obrazovnog sistema u vreme Branislava Nušića. I njegovog dela „Autobiografija“. Deo vezan za matematiku. Govori nešto ovako: 1 je načelik a 0 je načelnikovica pa su 1 i 0 par. 2 je sveštenik a 0 je sveštenikova žena popadija pa su oni par 20. 3 je apotekar a 0 je njegova supruga apotekarica, pa su oni par 30. Tako nekako su sve te žene obeležene u toj matrici sa simbolom za nulu. I tek u sklopu suprugovog zanimanja, i one postaju vidljive.
Interesantno je to da se žena oseti nepotpnom. Da li je to porodični obrazac? Interesantno je da se tražeći samopuzdanje, sagledavamo, nepotpunima.