„Био једном пар акробата. Сиромашни удовац био је учитељ девојчици по имену Меда. Њих двоје су наступали по улицама како би зарадили за храну. Користили су дугачку бамбусову мотку коју је учитељ балансирао на темену док се девојчица полако пела до врха. Тако би остала док је учитељ корачао улицом. Обоје су морали да посвете сву пажњу одржавању савршене равнотеже да не би дошло до незгоде. Једног дана је учитељ рекао својој ученици: Слушај Медо, ја ћу пазити на тебе а ти пази на мене. Пoмагаћемо једно другом да одржимо концентрацију и равнотежу. Тако ћемо избећи незгоду и сигурно зарадити довољно за јело. Али девојчица је била мудра, па му је одговорила: Драги учитељу, мислим да би било боље да свако пази на себе. Кад свако пази на себе, пази и на оног другог. Тако ћемо сасвим сигурно избећи незгоду и зарадићемо довољно за јело.“
Свесност је неопходна за раст и за живот уопште. На жалост, ми често у аутомазтизму настављамо да проводимо дан за даном.