Била је прилика да сам мени важну и драгу особу водила на вечеру. Ресторан је био полупразан а видик нестваран. Гласови односно глас из околине је често стизао до нашег стола. Човек је био лако под гасом па је нешто гласније причао. Испоставља се да су то његови гости и пословни партнери. Причао им је како је направио своју пословну империју: у четрнаестој је тражио оцу новац да изведе девојку. Отац је рекао да мора да заради новац. И од тада он вредно ради и зарђује новац. И сећа се свог оца. И прича својим иностраним пословним партенрима како је почео са скромнијим пословима да би данас продавао своје велике и уносне… И та мени драга и важна особа каже да ће заувек памтити ту вечеру медаљоне са печуркама и са „наравоученијем“.
Фасцинантно. Колико се увек може да научи ако је човек овде и сада и у миру са собом. Дивна лекција.
Psihijatar i psihoterapeut