Наслов наведен у наслову овог текста сам прочитала давно. Реч је о девојчици чија је мајка сарадник у врхунској установи која развија план за равој деце, али та мама не разуме своје дете… и управо сам се тога сетила када… Изгуглах да пронађем књигу, а оно Магда Сабо је преведена још у три наслова, и овде са табу темама.
Дакле, “Реците Жофики“ је шлгворт за једну другу мајку и једну другу измишљену, несрећну причу.
Сва лица, имена, догађаји су измишљени и немају никакве везе с реалношћу.
Био једном један, на пример, Пилот, и позајмио је новац, на пример, Кувару. Кувар није имао да му врати, па је Пилот испесничио Куваревог Оца и са крвавим рукама отишао да се похвали рођеној сестри Учитељици. Онда је Пилот обавестио Кувара да ће му узети ауто на име дуга. Затим је Пилот са братом и отишао по поменути ауто. Кувар, описиван као мирно и сталожено 19-о годишнје дете, је испалио метке у Пилота који је имао 35 година. Верујем због свог претученог оца? Онда се Кувар предао полицији. Сахранили су Пилота, али верујем да су требали и Мајку Пилота да сахране, и то живу, јер свога сина није научила да свака пара није да се узме, да није ко ће брже већ ко ће дуже. Мајка, сада покојног, Пилота има обичај да „преконосира“ друге. Не, никако не правдам убиство. На страну сва њихова богатства и некретнине. Кажу да су на схрану сви отишли. А у ствари сахранили су (и) несретног Кувара- за сва времена. И целу целцијату породицу Кувара. И будућност Кувара. Најстрашније.
Тако ми из нечега што назовемно родитељство или љубав- некритички радимо. Јер када кажем: Љубав није стихија већ планска активност- погледају ме изненађено, сваки пут. Баш сваки пут.
Књига“Реците Жофики“ говори о мами која је другима кроз свој ресор. делила лекције о васпитању деце, док са својим дететом , ето, нија имала то што је другима саветовала.