TEKST: „Really, said a surprised tourist in …“

Sva pomeuta lica/ radnje/ mesta su  fikcija i nemaju nikakve veze sa stvarnim osobama/ mestima/ događajima:

Klijent nakon šestomesečnog odvikavanja od heroina, odbija i dalje da sledi zadatke, poziva se na Boga- sve nešto od spolja da uradi umesto njega, i zaklinje se da nije da traži izgovore da ne dođe na terapiju. Pričam mu, meni dragu, priču, u smislu darazmišljam da njemu- klijentu ličim na turistu u priči:

„Turista u Kairu, gde su trgovci veoma vispreni ( „prodaće papi bračni krevet“, „ prodaće Eskimima frižider“), ulazi u dućan gde ga vlasnik dočeka sa tvrdnjom da je u njegovoj prodavnici suvenira sve verodostojno. Oh- poradova se turista. Onda nakon kraćeg razgledanja, upita: Jelte, kakva je ona lobanja tamo?- To je lobanja od kraljice Kleopatre. Oo- izgovori, sada lako sumnjičavi, turista. Pa opet pita: a ona mala lobanja?- To je lobanja kada je Kleopatra bila devojčica. Oh- izgovori zapanjeni turista“.

Nasmejaše se i klijent i klijentov saradnik. Koliko je razumljiv i jak otpor promeni. I kod ljudi sa manje kompleksnim tegobama. A benefit je njemu nepoznat i svakako, na žalost i razumljivo, dikutabilan. Radila sam … i nekako pomislih da … dobro je da ne odustajem. Verujem i da vredi sistemske stvari- možda i sistemski- makar razmatrati??

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*