Свесна да различити људи долазе на психотерапију кажем да сам свесна и да поштујем све наше разлике и да је лепо да нас је Творац управо такве различите (ко)креирао. И да не желим да мењам никога и ништа. Понекад у контексту психотерапије испричам моје јутарње рутине са деловина где прочитам део Молитвеника па Псалтир са Молитвом и Псалмом (учила су ме Анита и Славица из тадашње певнице) па на крају следеће поглавље из књиге „Старац архимандрит Тадеј- Будимо смирени ради свога добра- Какве су Ти мисли, такав Ти је живот“. Управо једноставност ова три, можда чак уџбеника, и вишегодишња репетитивност читања наводе да пажљиво читам о односу према/у породици и како је довољно да само један члан породице мисли како је угњетен и обесправљен, па да у доместикалном миљеу кокреирамо лоше односе. Како је то једноставно написано. И то је оно што ме враћа овим трима књигама које су уз моје узглавље. И оно што јако волим је једноставан савет како је важно сачувати душевни мир (јер само тада можемо да именујемо своју потребу, шта се дешва и условљава тзв. фигуру и позадину) кроз понављање молитве (афирмације): „Господе да ми сачуваш унутрашњи мир, да ме научиш како да будем мирна, тиха, блага душа као што су анђели Твоји и свети.“
Psihijatar i psihoterapeut