On je rano penzionisani slobin (malo s) pandur aktivan i agilan izmedju splava i lova i supruginih, često, neistinitih pritužbi na okolinu. Dok je u stvari ona ta koja ruži okolinu jer namesti svoju biljku na tuđi prag pa poplavi i otirač tim drugim ljudima, lupa u radijatore da pozove komšinicu koja je dva sprata iznad nje, na kafu itd itd. Ali revnosno tutoriše drugima za ono što je uverena da su propusti drugih. Često podgovori svog muža, koji je sa niskim pragom tolerancije na frustraciju i o kome zbog tih nekih događaja vrlo živo prepričavaju ostali, da je „ugrožena“, pa on nastavi da zlostavlja okolinu. Ali sada da bi odbranio svoju suprugu. I tako ta njihova zabava traje dekadama. I opšte je poznata u kraju. Novina je da se i kći upecala na mamimu glamuroznu glumu. E to je da čovek poželi da im se vrati. Jer kažu da „sila Boga ne moli ali da Bog silu ne voli“.
U takvu sredinu stiže veseli ptičar Reks koji je duša Božja, prelep, drag, emotivno topao jer je porastao u dvorištu sa decom. I sve to znači da je drugačiji od bračnog para. U prvom susretu pomislih da je Brku neko namolio da prošeta psa dok nije tu. Jer Brka je lik koji baca petarde na moje pse, pljuje po stepeništu, kamenjem gađa ulične pse, ima nastup “komšinice a zašto vi ovo i ono“, i uvek čujem da reži dok izgovara i opet taj izazivači ton u nastupu. Razmisljam da li se možda u ovom opisu tona i nastupa projektujem?
Psihijatar i psihoterapeut