Режисер у неком филму даје глумцу златну табакеру и каже да настави да глуми. Ушавши у кадар овај вади златну табакеру из џепа. Режисер га враћа назад, иза камера. И каже: Дао сам Ти табакеру не да је покажеш већ да само ти знаш да је поседујеш. Тада ћеш ходати самосвесније. Осећаћеш се другачије, самосвесније, можда и моћније.
Тако и ми сви тешко одолевамо да прикажемо нешто ново што смо постигли или поседујемо. Међутим сматрам, суштина је у том унутрашњем осећају богатства за које само тај који поседује ту драгоценост, зна.