„ Ptičar iz Alkatraza je bio osuđen na doživotnu robiju bez mogućnost pomilovanja.Bio je potpuno odsečen od sveta i tmurni dani su se smenjivali jedan za drugim. Gledao je jata prica kako proleću kraj njegovog zatvorskog prozora. Jednog jutra mu je povređeni vrabac uleteo u ćeliju i ptičar ga je negovao i vratio u život. Ptica više nije bila samo ptica, za njega je to bila posebna ptica. Drugi zatvorenici, čuvari i drugi su počeli da mu daruju ptice i on je sve više učio o njima.Uskoro je imao pravi aviarium u ćeliji. Postao je uvaženi autoritet za ptičje bolesti, uočavajući sve više o ovim stvorenjima i usavršavajući svoje znanje.Bio je samouk i sve što je radio bilo je originalno“.
Pogledati na svakidašnjicu ili na neprijatnost na neki drugi način, može da bude isceljujuće, nadahnjujuće i hranljivo, razmišljm- filozoviram od jutros ja.