TEKST: Pogledala sam film „ Vikend sa ćaletom“

Pred kraj filma kada se otac opija od straha/ navike/ bežanja/ anesteziranja, samo mi je skliznula suza. Bila sam tužna da nas niko ne uči da je život trenutak, niti da budemo roditelji; a tako mnogo koječega bubamo.

Savet: Usporite. Budite u unutrašnjem duševnim miru. Poštujte sve/ baš sve.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*