У шумарку Јутутуту
Надзорни је Балакаха
Обећао тримчекима да ће дати тримчек стазу.
А на стази, брајко мој Таблица Забрана
Не зна им се број:
Забрањена вожња бајса, мезимцима радост свака …
Нетримчеки драги мили,
Ником важни нису били.
Клозет папир, фекалије људске ,
бицикли што преко нетримчека журе,
Металик музика, смеће, нађубрена шума свака.
Утеха је нама драга, да тримчеки тренирају
И да радост своју
Свима нама даривају.
У шумарку Јутуту надзорни је … И тако претпрошле суботе у 6 сати ујуту, је шумом одјекивала техно музила између трим стазе и престижног ресторана. Требало ми је бар 5 минута са псима који су се опирали да стигнем на „лице места“. Кад тамо 4 млада човека играју сиртаки док из паркираног аута трешти техно музика. Наштелујем се на јачину звука: Душица -3 и Мари Банини прелив-2, и загаламим: На шта ово личи? Да ли сам ја дошла овако рано у шуму да слушам ту Вашу (гласну) музику?-Опроситете Госпођо, рече онај који је имао осмех на лицу док је играо сиртаки, опростите, нећемо више. Пришао је ауту, искључио музику. И птице су поново певале. Ваздух је био леп и прозрачан. Није било других људи у том моменту. И била сам захвала Творцу за тишину, мир, за природу.
И онда нејасноћа: Зашто су искључили? Волела бих да умислим да је реч о поштовању. Или је то тај прозор у зависности где је одсуство родитеља/ експлицитних родитељскох граница- прозор за психоактивну супстанцу??
Напомена: Сва поменута лица, радње, места су фикција, и немају паралелу у стварном животу.