TEKST: Odricanje od svojih malenih potreba u početku, prerasta u odricanje od svojih radosti, planova, želja i daje drugima poziciju +-

Dok večeras slušam kako se jedna devojčica odrekla svojih snova da bi bilo novaca za treći po redu fakultet za brata, čujem bol, nisu je videli. Ne vide je ni sada sem kada brine oko njih dok brat i dalje ostaje u simbiozi sa majkom. Prisećam se pametnih žena koje podižu decu same, kao da ta deca nemaju i drugog roditelja pored sebe dok su istovremeno svesne da nemaju vremena za sebe i da je zajednica u kojoj se nalaze samo formalna zajednica. Prisećam se nekog meni važnog o kome želim da pišem, jer me to odricanje od vlastitih potreba i autentičnosti podseti na nekog mog koji se za početak odrekao svog vučjaka Cige koga je doveo sa sobom sa Kopaonika gde je služio armiju. Ciga je bio poseban lik. Pametan, kako to samo vučjaci umeju. Nevolja je bila da je Cigin Zaštitnik oženio ženu koju nije htela ni jednu obavezu više no što je morala. I tako se Zaštitnik odrekao Cige i smestio ga kod nekog. A onda je zbog tog nekog kao odnosa nastavio da se sve više odrče želja, snova…. Kada je Zaštitik posetio Cigu posle mnogo godina, Ciga ga se setio. Zaštitnik je, uveliko i sada uredno, previđao svoje želje, radosti, potrebe, ormare za knjige, ormare za odeću, kucanu disertaciju na mašini za kucanje… Bože dragi koliko čovek može bola da podnese- možda jer i ne razmišlja, samo se prebaci na automatskog pilota… Onda je navodno neko otrovao Cigu a Zaštitnik je nastavio da gubi svoje želje, svoje radosti. Govorio je da je ponosan na svoju decu. Povremeno bi izgovorio ”Znaš, verujem da negde postoji Sindrom starijeg deteta”. Njegov život se pretvorio u povremene cinizme, tuge, ćutanja i nastavljanja odricanja od svojih snova i svojih radosti i svojih priznanja. A zvali su Ga u Kanadu, u Austriju da radi, ali je taj izbor ženidbe uništio negov život, jer Ona nije htela ni da ide, i to svoje celoživotno dečje inaćenje je pompezno nazivala velikim osećanjem. Da li zbog nekih ucena ii čega, ostao je u emotivno jalovom odnosu. Zaštitnik je umro sam u postojbini Nje. Nikada nikome nije bilo jasno zašto nije otišao iz farse. Da li je sve počelo davno davno kada je najstariji sin jereja čekao u redu za tačkice posle okupacije jer je mati njega programirala za čekanje u redovima a mlađeg za da se nje majke odrekne?

Pozicije životne i ok koral je jedan od osnovnih postulata psihoterapije. Ja sam ok i ti si ok je bazična pozicija koja je istovremeno i pozicija zdravlja. Ma kako to izgledalo ”normalno” jako je retko, jer ljudi koji plediraju igrično ponašanje, najčešće projektuju da oni ne rade Igru nego neko drugi. I to onda traži da se ode iz komunikacije  odnosno iz Igre. To tako dražesno upiranje prstom u drugog, je Projekcija i spada u infantilne mehanizme odbrane i ometanja Kontakta u Ciklusu Kontakta.

Zbog toga smatram da je važno da abdejtujemo svoje mape teritorija i svoje planove, da svesno vršimo svoje izbore vodeći računa o ljubavi prema sebi, da sebe samopodržimo. I da naša osnovna životna pozicija bude ja sam ok i ti si ok.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*