U jutarnjim šetnjama sretosmo prelepu, veoma mršavu mešanku. Kako uvek, po dzepovima imam hranu za buća koja su na ulici, dadoh joj paštetu. Međutim, naši razmaženi psi traže da im se komanda ponovi puno puta, i naljute me, tako je drago biće počelo da me se plaši. Tada još nisam znala da su je šutirali, udarali… verovali su da je u teranju. Bili su tu neki mladi i ne tako mladi, i odgovorni i spretni Kučkari, pa devojka fizioterapeut, pa Hranioc Uličnih Mauova… Mnogo nekog dobronamernog sveta, tako ih je Budalesa posmatrala. Kao dobronamerne, obaveštene.
Budalesa je ponekada, ali sve ređe, viđala tu tako gracilnu Kerušu. Jednog jutra je videla da se Keruša krije ispod stola za stoni tenis a da debeo crni pas sa belom njuskom, mužjak, je saleće. Budalesa je podigla neki kamenčič, i pas se malo udaljio od Nesrećne Keruše. Onda je prošla starija gospoja sa svojim Mazom i povikala Budalesi: nemojte da ga gađate, postaće nasilan. Ma jel si ti draga ženo u svesti ili si u nekom vlastitom prosvetljenju? To je ona vrsta kučkara koja ima sensa samo za svog psa i svi ostali psi su nasilnici. Pa ipak keruša se sklanjala od Budalese i njenih pasa. Hrarnioc meuova je rekao da je viđeno da je Nesretna Keruša skotna tj da „nije“ bilo „moguće odvojiti je“ od mužjaka iz naselja, i da ako se ne steriliše, naselje će imati štence. Bukvalno baš tako. Da će naselje imati štence.
Onda je Budalesa poslala porukice da traži pomoć da uvede Kerušu. I istog tog dana nakon povratka sa posla a šetajući odavno usvojene ulične kerušem videla je Nesretnu Prelepu i tako nežnu Kerušu. Zamolila je dva mlada čoveka da budu kraj nje dok Budalesa odvede pse kući. Onda se vratila i uzela u naručje Nesretnu Kerušu. Ni jednog momenta nije pomislila da je laka i da je lako nosi u naričju. Kada je stigla dao ulaznih vrata, spustila jje Kerušu na beton da bi otključala vrata.
Unela je Kerušu u sobu, pa u kupatilo, okupala je, obrisala i spustila je na fotelju, i ušuškala da se ugreje. Keruša je balavila i balavila. Iznela joj je da jede to što je bilo u kuči, ali Keruša nije jela. Negde u toku obilnog balavljenja, počeli su da se dešavaju nevoljni pokreti mišića lica. Budalesa se molila da je to metabolički. Pričala je komšinica da ju je slušala, ispod prozora, kako cele noći ječi. Dok su drugi su tvrdili da se pari i da „uzivaju“ i „prirodno je“, Keruši su šape bile izgrižene i izranavljene. Sutradan je Budalesa poranila u Pet šop i kupila sredstva protiv krpelja za sve životinjice, a Keruši Bajerov preparat jer su rekli da je najefikasniji i da se na nju ne sme da stavi to sredstvo pre nego prodju 3 nedelje. Budalesa je vervala da je Keruša u šumi bila izložena krpeljima. Pitala je radnike u vet- prodavnici da li znaju zašto Keruša balavi, ali nije dobila odgvor. Onda je telefonirala veterinaru, rekla da je tanka sa novcima ali da danas moli za savet oko keruse a vec sutra bi je dovela na pregled jer ce sutra da dobije novce. Vet je bio prekrasan: donesite psa, platicete kad budete imali. Bože dragi, hvala ti. Dragi Vet i Tebi hvala.