Сва лица, места и друго поменуто су фикција:
И ето. Рачуновођа је тражила верифкациони код и каже да ће ми послати на мејл. Међутим друга књиговођа каже да инфо о приспећу кода стиже у е сандуче књиговође. (Већ сам јој рекла да је њен посао био да ме обавести о свему а не да ја истражујем и њу обавештавам). Онда да идем по ту инфо онамо па овамо. И све то страшно премара. Ја радим и свој посао и књиговођин посао, и преморена сам па багујем од 31.01.22. Најстрашније багујем : људи који су ми се обратили с поверењем- заборављам их, људи који су потка мог живота- као да све радим да их одбацим. Не спавам. Не живим. Мој живот је постао фискална каса. Нема радости, само стрес, уплашеност, брига. Од кога пронаћи функционалну информацију. Страшно. Најстрашније.Једноставне радости као што је јутарња шетња са псима су умрле и ја псе шетам око зграде у размишљању где набавити валидну информацију. Ноћу се будим на 2-3 сата. Ова књиговођа, названа на пример анђелка Л. је служила да ме освести на моју немарност према себи. Јер моји колеге, познаници и други са касама су имали ПРОФЕСИОНАЛНЕ књиговође па су фискалне касе КУПОВАЛИ ДИРЕКТНО од произвођача. КУПОВАЛИ СУ ЈЕДНОСТВНЕ КАСЕ УЗ ПИСМЕНА ОБАВЕШТЕЊА КАКО РАДИТИ СА ФИСКАЛНОМ КАСОМ.
Моје техничко незнање је велико: картица уз касу коју су ми дали уз угвоор о каси је у ствари нешто што је лиценца. Питајући и истражујући, схватих да та лиценца има протективни, лековити и гаранцијси значај. Нешто као ако неко помисли да попреко погледа фискалну или мене док радим са фискалном, неће моћи то да ради. Ако се фискална разболи, имаћемо покривено лечење. Наравно то има своју месечну цену. Тако су људи који су куповали касе директно од произвођача, бирали да немају лиценцу, ако сам разумела или ако је то могуће. Други су изабрали лиценцу која је на месечном нивоу око 5- 600 динара и плаћа се два пута годишње и на шест месеци. Људи су збуњени, преплашени. Трећи причају да је у ствари реч о не знам чему. Све ми је мање јасно. Ни у шта се од свега тога не разумем. Тужна сам. Преплашена.