ТЕКСТ: Некад земља радника и сељака а сада земља књигивођа, адвоката, таксиста, свештеника и других мистификованих делатности или фискална каса- део четврти

Сва лица, места и друго поменуто су фикција:

До обуке и инсталирања касе  се долази ПРЕКО „Орао зове сокола“, дође оператер и 2 пута по 15 минута проведе уз тражење подршке, што је онемогућава да смртник инсталира касу, али и да вежба или да пита. Књиговођа ничему није служила, ” то није посао књиговође”- схатам тек сад,”играча игре Ухвати ме ако можеш“. (Боже драги да ли је могуће да сам тако на смрт преплашена?) Каже оператер/ сервисер/учитељ: укључите видео  да снимите, али ни то нема везе јер ЈА НЕМАМ ПОЈМА ДА РАДИМ СА КАСОМ сем да убацујем тзв. производе. Наплату преко рачуна коју хоћу да укуцам, нисам  успела да остварим ни после ПОЛА САТА притискања разних тастера и ја одустајем и упсујем да сам добила новац, што није истина, новац је уплаћен на рачун. Најједноставније избацивање рачуна ми одузима између 20 минута и пола сата, и људи моле: молим пустите ме, мени не траба рачун.

Даље, у уговору са нпр. Телетели пише да када „Корисник“ исплати касу, може да раскинем са њима али да уређај „не може функционисати без“ њихове „лиценце“… „што значи да у случају раскида овог уговора, без обзира што ће Корисник исплатити уређај, исти неће више бити функционалан уколико Корисник не настави да користи“ Телетели. Моја потреба да пешке побегнем за Норвешку је тако јака да једва дишем. Осећам се тако неспособно да ми је лоше.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*