Sva lica, radnje, mesta su fikcija.
Trčim u crkvu da upalim sveće za zdravlje i toj Irini i db-brk-kuhinji. Strašno. Pa valjda ima makar Boga/ Bogomajke. Onda otvaram meni dragu knjigu Oca Tadeja: „Počnite svesno da šaljete dobre misli, … misli dobrih želja onome … , ko vas je uvredio, ko vas ne voli. Na sopstvenom primeru moći ćete da se uverite u snagu dobrih misli…“.
Zatim odlazim u poštu da platim, Zloupotrebljena Čudakinja sa Lunjitom prolazi i obilazi me najmanje ČETIRI puta. Vadim diktafon i uključujem ga, sada spremna da je snimim i da tražim da pronađu izvor klevete i skarednosti kod osobe koja je, verujem, zloupotrebljena za manipuaciju ljudima/ decom. Isto kao u doba slavnih dana Kružoka debe, u zadnjih desetak godina prošlog veka. Tada su Uvek Dobro Obavešteni Nesrbi pričali vic Lakovernim Verujućim Srbima „Mama, mama kupi mi grad X. Ne mogu sine, ja sam prosvetni radnik. Tata, tata, kupi mi grad X. Dobro sine, kada prodam/o Region, kupiće ti tata“. Ili su Obavešteni Srbi obaveštavali Neobaveštene Srbe da je u tzv. “Noć”-i “dugih noževa” penzionisano cca 95% kvalitetnog dela Kružoka. Ili, kako je Gebels uvek aktuelan: više puta ponovljena laž … da, da, ugledavanje na Gebelsa je/bilo beskrajno tužno.
Smatram da je vera u vertikalno hijerarhijsko geštalt polje potrebna. I danas, kao i juče. Palim sveće za zdravlje toj nesrećnoj ženskoj osobi, i brkizmu, i molim se da me nauči da „sačuvam unutrašnji mir i kako da budem mirna, tiha, blaga duša kao što su anđeli Tvoji i sveti“. Nagon na povraćanje ne popušta. Morala bih da poradim na tom telesnm delu, verujem da je to iz mog preverbalnog doba, jer je telesno manifestovano nagonom na povraćanje a nema verbalnog dela.